Сва срећа па Колинда воли дјецу

Или који је међу вама човјек у кога ако заиште син његов хљеба камен да му да? Или ако рибе заиште да му да змију?

субота, децембар 10, 2016 / 15:32

Даље се у Јеванђељу по Матеју каже: Кад дакле ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више отац ваш небески дати добра онима који га моле?

Ето, хрватска предсједница се забринула чим је даривала дјецу. И то чију. Оних њој најзаслужнијих.

Србима је, били религиозни или не, остало још само да се Богу моле. Без посредника. Немају изабране представнике, који би штитили оно што они као заједница имају као интерес. Ти представници, не да немају једиствену визију шта би то Срби требали бити, него ни сами, као идеолошки супстрат, у вербализовању не пребацују више од естрадних предизборних лажи. Затуцавања и мрачњаштва. Не унапређују и не осавремењују.

Срби су данас, прије свега у духовном смислу, у сасвим неповољном, ерозивном и крајње неодрживом положају. Без намјере да ово прерасте у квазитрактат научне мисли, која би требала утврдити да ли се то десило ненадокнадивим демографским губицима у Првом и Другом свјетском рату; мислим да је данас, када је стање са полубијелом кугом такво какво јесте, много злобнији онај квар у глави.

Кад нијесте добри у глави, питање је времена кад ће страдати и тијело.

Што Срби уопште морају постојати?

Срби су крај двадесетог вијека дочекали као Југословени. Што ће рећи као непостојећа нација. У Београду тако и данас оне што су избјегли са Косова зову у школи Шиптар, оне из СР Хрватске усташа, а нас овдашње у најбољем случају Боске.

Принцип "слаба Србија, јака Југославија", уз двије покрајине (а никако нијесу Славонија и Далмација), те остала наслијеђа антисрпског АВНОЈ-а; учинила је да смо били крајње модерни. Баш по америчком принципу котла за таљење народа. На прагу да термин "српски" језик изједначимо по актуелности са "старословенски".

Онда су нас пробудила латинична слова У. У Јасеновцу. Разбијени мозгови на Купресу. Дављење војника на тенку у Сплиту. Блокаде касарни, гдје је војска која је ослободила Љубљану, Загреб и Сарајево у два рата; одједном постала србокомунистичка четничка армада. Испоставило се да смо, изузев у случају Македоније, окружени веома оружано и масмедијски агресивним националним програмима, који привремено напуштене планове из времена Хитлера, покушавају довршити нововијековним методама.

У исто то вријеме, код Срба у цјелини су широко раширени и медијски испраћени чак и од државних телевизија, они фуфљари које ја зовем Невладинићима. Легитимно је да нам дјеца слушају о томе како су национални осјећаји полуписмењачка глупост, а навијање за Редсоксе или Тимбервулфсе страст која се мора поштовати. Људско право.

Да тета чоколадицу, да не плачеш

Колинда Грабар-Китаровић је обична примитивуша. Назадна клерикално-фашистичка глупачица, политички забрављена у немогућност оштрог, макар декларативног одрицања наслијеђа Анте Павелића. Не кажем то због извињења које је упутила гледе чоколада произведених у Србији, које је омашком раздијелила дјеци погинулих дубровачких зенги. То је политички фолклор у Хрватској. Ко прати, друго не би ни очекивао. На ту скандалозну чињеницу, морала је нешто рећи. Забога, она дијелила српске кондиторе?!?

Да је паметна, савремена политичарка, која води једну од суверених капиталистичких република у саставу Европског савеза, кад је већ СФРЈ била тамница, могла је своју реакцију формулисати у смислу:

"Хрватска је крупним корацима закорачила у глобализацију, те се као чланица ЕУ залаже за слободан проток људи, роба и капитала. На то се треба навикавати. Присуство чоколада београдског Штарка у пакетићима, треба посматрати управо као тријумф идеје за коју су се борили наши бранитељи. Та србијанска твртка је у посједу Атлантик групе из Хрватске. Осим војно, посљератна Хрватска је Србију поразила и економски."

Но, она је то што сам већ рекао. Па није властна. Шта, није Штаркова чоколада, већ Пионирова? Нема везе продаће нам Срби и то.

Умјесто тога, причала је о томе како је из Дејтонске Долине Плача (без издвајања Ефбиха као стварног извора) угрожавају терористи. Потом је добросусједске односе зачинила још једним саопштењем, у којем каже да није противзаконито у Неовисној Републици Хрватској, да у епицентру зла Независне Државе Хрватске пише "За дом спремни". Да то тек требају погледати мастиљаре. Треба ли уклањати или не.

Серем вам се у Јасеновац

Осим што је то некажњено већ рекла Шешељева сексуална фантазија, могу себи допустити овакав поднаслов. Готово ништа нема смисла више писати у сврху буђења изабраних представника. Чак ни мени, који сам прије само десетак година у овдашњем јавном мнењу, а нарочито у Београдском кругу двојке, дочекиван као ксенофобични шовинистички параноик, фашиста и ратни хушкач, само јер сам покушавао у медије протурити коју ријеч или репортажу о Јасеновцу. Са све неспорним чињеницама из прошлости и садашњости. Овдје је то посебно било забрањено на РТРС и у Независним новинама. О епизодама из Отаџбинског рата да не причамо.

Но, нијесам одустајао. Отуд је 2009. године настао и Фронтал. Сметало је све, посебно што је само ћирилицом. А усташлук има пара…

Данас полако гледам како мисао за коју сам се залагао побјеђује. А и то, јер је то била органска потреба за самоодржањем, уткана у колективно несвјесно плебса који се још самоименује Срби. Такву реторику су непогрешиво награђивали на изборима, без обзира колико раније о исту се огрешивао онај који је заговара.

Таква мисао и расположење у медијима Српске је побиједила НВО-Косово-за-патике-Б92-Сорош-Шифтунг-дупедавне милионе улагане у дебилизовање српске дјеце. Побиједила је, да, али само естрадно-политички. Не и државничко-политички. Што опет из прве руке знам, учествујући колико умијем у упознавању јавности са појмом Јадовно.

За крчмлије народних пара, разни фестивали соцреалистичке и петокрачке подлоге, сви од реда латиницом, добијају више десетина хиљада марака из буџета. Да се младост забавља. Јадовно, углавном, само обећања.

Опростиће ти Стипе што те тукао

Треба ли подсјећати српске главаре на посљедњу изјаву Стипе Месића као предсједника, када је изјавио да ће послати војску да Српску прекине у Посавини, уколико иста покуша да изгласа неовисност? Мислите шалио се, није знао чича шта прича, па је случајно то посљедње рекао?

Треба ли сад излизивати јагодице куцајући слова која указују на несразмјеру цивилизованости, космополитизма, те слободе говора у српском народу; у односу на националне и ратне теме у Хрватској и Ефбиху? Од полупане спомен плоче на Сланој, до двописмених табли у Вуковару?

Не треба.

Бања Лука на то узвраћа сама скидајући ћириличне, и замјењујући имена улица онима која имају и латиницу. У Сарајеву им не пада на памет, са све спомеником мултиетничком човјеку испред Саборне православне цркве на тргу Алије Изетбеговића. И Београд, нећете вјеровати, али од њих сам већ дигао руке.

Не треба писати, јер то нико не слуша. Прочитају, наљуте се, али не слушају.

Треба:

Зато ћу сада написати само да очекујем предсједника Српске ове године над Шарановом јамом, гдје се сјећамо 40.000 жртава усташких логора смрти Јадовно. У супротном ћу сматрати да је оћутао и прогутао то, што нам се Колинда посрала у Јасеновац. Са све Доњом Градином приде. И то ћу рећи. Овдје или ко буде смио да ме зовне на ТВ.

Сад ме већ страх да ће инатни Дан Републике ове године бити у бојама нове предизборне кампање за једну партију, аматерски одрађен и у стилу приватне журке. А маштам о паради пркоса, мада не баш онаквој какву сам ове године зазивао. Прави сам вам ја ложач на те ствари, а нијесам члан ни једне партије, па ја са љубављу и вољом се одазивам на такве манифестације. Таман као на референдум. Знам за јадац, али џаба. Опет се одазивам.

Надаље, под хитно се нешто треба мијењати у извињивачкој политици какву је најбоље демонстрирао Уснија у изјави са аеродрома Никола Тесла. Патетично контрастирајући бесплатном рекламом хрватској робној марки која производи бајадере, премијер Србије се понашао исто као Борис Тадић. Рекла је та полегушна мис велеиздаје, да неће издавати наређења Војсци Србије да поступи по резолуцији 1244, уколико Шиптари у Приштини прогласе независност. Нећу ни да вас сикирам неизвијесношћу, само ви пишајте по нама.

Није то права кама, то је кекс из Мире Цикоте

Тај исти Уснијин хрватски произвођач је свој погон у Приједору унаприједио откако су поданици ЕУ. Раде пуном паром. Одговара им због закона и тржишта, да у исту не уђемо никада. Исто тако и Србија. И у том ће правцу дјеловати.

Но, није проблем ако ће Колинда и њене наци-фигурице војних патуљака бирократисати по Бриселу, тражити чик Ронхила или окрајак Фрондија у српском, уз једва окресану обловину у свом оку. Растезати и спуштати упитничку шипку да се Србија, и ми са њом, још више поклонимо. Док не пољубимо под.

Тима сигурно тешко пада што Хрватска има прву предсједницу у историји, а још кад смо ми имали Биљану Плавшић и Наташу Мићић. Што у фенси родној осјетљивости заостаје за барбарима са истока.

Проблем је што они сваки дан са ТВ трују свој народ мржњом. И сматрају то богоугодним дјелом. Проблем је што се можемо пробудити и схватити у једном тренутку, на некој новој кривини типа Брексит, Трамп, пад Берлинског зида… да је Стипе Месић још жив, без обзира што можда до тад умре као Фрањо Туђман.

Уклапнати су то манијаци којима никакав рат није готов, ако постоји икаква шанса за то да граница са Србијом буде на Дрини, а не на Уни, гдје су у Дубици покушали да пређу ријеку 1995. године. И да су такви реторичари вазда у Хрватској на власти. Десни или лијеви.

Толеришући ТВ-календар и уџбенике у Загребу и Сарајеву, све те силне документарце и комерцијалне филмове националистичке тематике, изјаве као ове којих смо се овдје дотакли; а не реагујући на њих, тако само охрабрујемо те попијене памети да је наставак ратног сукоба пожељан и могућ.

Припазите какве поклоне дајете својој дјеци, кад већ ни Колинди није свеједно. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *