Драстичан пад прераде нафте у Рафинерији нафте Брод!

Рафинерија нафте Брод драстично је смањила производњу, што поврђују подаци да је у посљедње три године увоз сирове нафте у БиХ мањи за 138.000 тона, а тренд пада увоза настављен је и у 2016. години, открива пословни портал Капитал.

среда, новембар 30, 2016 / 08:12

Рафинерија нафте Брод драстично је смањила производњу, што поврђују подаци да је у посљедње три године увоз сирове нафте у БиХ мањи за 138.000 тона, а тренд пада увоза настављен је и у 2016. години, открива пословни портал Капитал.

Према подацима које смо добили од Управе за индиректно опорезивање (УИО) у БиХ је у 2013. години увезено 1,02 милиона тона укупне вриједности 1,2 милијарде КМ.

У 2014. увезено је 953.517 тона у вриједности од милијарду КМ, док је лани увезено 888.870 тона сирове нафте у укупној вриједности од 633,5 милиона марака.

За десет мјесеци ове године увоз је износио 695.475 тона нафте, у вриједности од 387,4 милиона КМ.

Директор Сектора гранских удружења при Привредној комори РС Перо Ћорић каже за Капитал да се и на основу података о увозу којима располаже Привредна комора РС процјењује да је дошло до пада производње у Рафинерији нафте Брод.

„Очигледно је да увоз пада посљедње двије – три године, а шта је разлог томе не можемо са сигурношћу тврдити. Међутим, интерес свих у РС је да рафинерије у Броду и Модричи раде што боље, тим прије што оне заједно да „Нестро Петролом“, који сада има око 100 пумпи у РС и ФБиХ, запошљавају велики број људи“, казао је Ћорић.

Да је у рафинерији дошло до пада прераде показују и подаци из ревизорског извјештаја те фирме за прошлу годину у којем је наведено да је у току 2015. Рафинерија Брод прерадила 913.000 тона сирове нафте или 77 хиљада тона мање него 2014. године када је прерађено 990.000 тона.

„Приходи од продаје учинака повезаним правним лицима у пословној 2015. години, износе 83,5 милиона КМ, и у највећем дијелу, у износу од 83,4 милиона КМ, односе се на приход остварен од услужне прераде сирове нафте за повезано правно лице Оптима Група“, наведено је у извјештају.

Иначе, Рафинерија нафте Брод забиљежила је у првих девет мјесеци ове године губитак од 37,9 милиона марака што је за чак 28,2 милиона КМ у односу на исти прошлогодишњи период. Тиме је акумулирани губитак Рафинерије достигао 557,5 милиона КМ.

Приходи Рафинерије скоро су преполовљени у прва три квартала ове године у односу на исти период прошле и износили су 78,7 милиона КМ, док су у првих девет мјесеци прошле године били 144,2 милиона КМ.



0 КОМЕНТАРА

  1. @ onaj sa prizemlja,30.11.2016. 16:07:49

    Nisam te ranije primjetio. Nisam mnogo ni propustio. Još jedan si koji lupeta. Bez veze i reda.

    Republički zavod za statistiku objavljuje izvještaje o nafti i naftnim derivatima.

    http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/saopstenja/energetika/2015/Energetika_Nafta_2015.pdf

    U statističlim izvještajima jasno je navedeno koliko se uvozi, koliko se preradjuje, kako i gdje se troše nafta i naftni derivati. Kapitalov pokušaj da situaciju u Brodu predstavi crnom samo je jedan u nizu. Ništa novo.

    Stanje je daleko od drastičnog pada. 2012. uvezeno je 970332 tona nafte, prošle godine uvezeno je 928120 tona nafte. To je godišnje stopa negativnog rasta manje od 2%. Prerada nafte je različita od uvoza – zbog promjene zaliha. Tako je u 2013. godini prerađeno 965720 tona nafte a prošle godine 917676 tona. To je godišnja stopa negativnog rasta manja od 3%.

    U isto vrijeme naši turistički radnici bilježe redovnu dvocifrenu stopu rasta svojih učinaka (dolazaka i noćenja turista). U isto vrijeme naši maloprodajni trgovački objekti bilježe stope rasta od skoro 10%. Industrija (čiji je rafinerija dio!) u 2016 u odnosu na 2015 – bilježi rast od 7%. Raste i izvoz po stopi od 8%. Ali naši novinari k’o naši novinari. Njima je drastičan pad od 2,5% a rast od 10% im nije interesantan. Septembarska industrijska proizvodnja u 2016. bila je za 14,7% veća od ind. proizvodnje iz prethodne 2015. godine. To je ogroman rast i prosto fantastičan rezultat koji je prošao poptuno nezapaženo.

  2. „U isto vrijeme naši turistički radnici bilježe redovnu dvocifrenu stopu rasta svojih učinaka (dolazaka i noćenja turista).“

    turizam je jedina oblast koja konstantno bilježi rast u cijelom svijetu, na novim destinacijama koje nisu imale turista dolazak od 100 ljudi može biti povećanje od 100%

    dakle, ovo ti nije pokazatalj razvoja ili „pozitivnih“ pomaka ukoliko nemaš podatke koliki je
    procenat popunjenosti smještajnih kapaciteta u odnosu na raspoložive, koliko je izgrađeno novih u odnosu na prethodni period, potrošnja turista u odnosu na njihov broj, distribucija te potrošnje – koliko je na kojima lokalitetima (šta posjećuju) potrošeno, koliko je povećana potrošnja u restoranima, kafanama, prodavnicama, suvenirnicama, koliko dugo turisti ostaju, zašto dolaze (jer u turiste se računa i onaj koji dodje posjetiti rodbinu i sjedi u njihovoj kući par dana), kolike su investicije bile u toj grani (koliko od toga je javnih sredstava uloženo) i kakav je povrat tih investicija…

Оставите одговор