Марко Шикуљак: Излазак из ормара Ивана Пернара

Медијску глад за новим лицима последњих дана утолио је млади хрватски посланик Иван Пернар.

понедељак, новембар 21, 2016 / 20:00

Медијску глад за новим лицима последњих дана утолио је млади хрватски посланик Иван Пернар.

Иако је познат као активиста, који је водио протест у Загребу, тијелима бранио „швајцарце“ од деложације, а на крају одржао и један на друштвеним мрежама често дијељен говор, окидач за муњевиту популарност било је напуштање емисије Недељом у 2 на ХРТ.

Након тога Пернар се појавио на скоро свим телевизијама региона, посјетио је Београд и сликао са посланицима Српског покрета Двери, а додатну пажњу привукао је један његов статус на Фејсбуку.

Прије тога вриједи рећи да су га Срби дочекали са одушевљењем због критика Америке и НАТО пакта, те ријечи о Русији које су миле српском уху. Мањи дио је био револтиран тиме што Србима није требало много да поново забалаве за неким ко из Хрватске дође са мало љевичарских говора и идејама о регионалном удруживању, малтене Југославији лајт.

Срби обично добро прихвате аутсајдере, какав је Пернар и његов Живи зид, организација која је ушла у хрватски Сабор, иако је одабрала да се обрачунава са свима, од хрватских странака до свјетских банкара и владара свијета. Још је боље ако те аутсајдере медији масовно потенцирају, као што то чине са Трампом, својевремено Сиризом, и на крају и Пернаром.

Медији су заштитили Пернара (за српско тржиште) и код поменутог Фејсбук статуса, који су интерпретирали кроз наслове: У Јасеновцу је био геноцид. Ово је он заиста написао, али у коментару на статус на коме је рекао да су за деведесете на Балкану сви по мало криви, а Срби највише, да је Сребреница геноцид над дијелом бошњачког народа, те да је најбоље да се Срби са тим помире.

На питање: А шта је са Јасеновцем и Олујом? – Пернар је одговорио да је то геноцид, а да је Олуја етничко чишћење, које су, опет, узроковали Срби, јер су из Београда нахушкали на побуну крајишке Србе, па их током Олује позвали у Србију. Сад се не враћају из економских разлога. И овакве ријечи нису баш погодне за већину хрватских ушију, па се и његов Живи зид оградио од њих.

О реченом би се посебно могло расправљати, али желим причу усмјерити у овом правцу: Како то да један младић, који у свом политичком дјеловању баца дрвље и камење на свјетске банкаре, НАТО, Трилатералну комисију, тајне службе, масонске ложе, оптужује власника Јутарњег листа да је масон 33 степена, те да је склопио пакт са ђаволом – дакле све редом што би многи подвели под строгу конспирологију, не посумња рецимо и да је Сребреница дио некакве завјере политичких моћника, рада тајних служби, или нешто од чега је естаблишмент направио причу са којом је обрнуо доста пара?

Слично томе десило се и током кампање у САД. Трамп је дао интервју у коме је рекао да је грешка што је Америка бомбардовала Србе, савезнике из два свјетска рата. Медији одани Клинтоновој су то пренијели у стилу: Трамп се извињава оним који су одговорни за Сребреницу; и након харанге Трамп ретерира и тврди да тај интервју није дао. Да, исти онај Трамп који је темељно политички некоректан када су у питању жене, латиноамериканци, друге религије, те донекле хомосексуалци и афроамериканци – не пада му на памет да улази у клинч када су на тапету Срби.

Његов сарадник Рудолф Ђулијани мора да се правда како је у Београд ишао пословно, а српским политичарима рекао „и требали су вас бомбардовати“ само да би се одбранио од дисквалификација којим га „клинтоновци“ покушавају одвојити од важне функције која му је намијењена. Истовремено, за Хилари Клинтон нису препреке ни оптужбе да је учествовала у финансирању ДАЕШ-а, или да је фаворит Гугла, јер су се договорили о новом темељном праћењу сваке особе на планети, преко џимејл налога и андроид система?!

Па зар смо најгори од све дјеце?

Док се премишљамо да ли Пернара сврстати у „доброг Хрвата“ или је он „усташа као и остали“, могли би размислити шта смо то ми урадили да се наша прича чује. Ето, макар и код неког Пернара, који је отворен за разне врсте алтернативних погледа на стварност. Срео је се са представницима Двери, који су објављивали темате на тему Сребренице, али о томе очигледно нису разговарали.

Сребренички мит, као и слика о српској кривици током деведесетих, толико су окоштали у свијету, да се узима као неупитна истина. И то не само на западу, гдје су актери те лажи директно заинтересовани да тако и остане, већ и међу нама пријатељским народима. Који ће вам рећи да знају да је много од оног што су чули западна пропаганда, али неће знати шта се заиста десило. А то је само корак од тога да лаж након 1001. понављања прихвате као истину. Имамо ми симпатије и људи на западу, али нас они симпатишу управо због поменуте лажне слике, онако како се воле филмски негативци. Онако како се данашњи „четници“ уређују по угледу на оне из партизанских филмова.

Не можемо се љутити на неког што не зна истину, кад ни нама до ње није стало, и сувише смо конформисти да нам она буде кључна тачка – немам шта да причам са тобом ако мислиш да су Срби више криви од других. Не само да се системски нисмо потрудили да се наш глас чује, него и само радимо против себе. Негдје баш ових дана у скупштини Србије поново се на мала врааа покушава прогурати штеточински и закон којим се забрањује свако негирање геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина, а као мјерило се узимају пресуде суда у Србији или Међународног кривичног суда.

Дакле, закон по мјери професионалних „бораца за људска права“ који ће сваку мисао супротну актуелном антисрпском наративу моћи по закону државе Србије, прогонити и кажњавати у распону од 6 мјесеци до пет година.

Онда нам неће требати ни Пернар да нам каже да је „најбоље да се помиримо са тим“.
 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Na sceni je atak na legitimitet Tribunala u Hagu. JAR je nedavno povukla svoj osnivački potpis. Uradilo je to još nekoliko afričkih zemalja. Rusija prije neki dan također. Filipini najavili povlačenje potpisa. Rad ICC sada ne podržava i ne priznaje jače od pola svijeta.

  2. ex-1978,22.11.2016. 06:47:16[167209]
    Na sceni je atak na legitimitet Tribunala u Hagu. JAR je nedavno povukla svoj osnivački potpis. Uradilo je to još nekoliko afričkih zemalja. Rusija prije neki dan također. Filipini najavili povlačenje potpisa. Rad ICC sada ne podržava i ne priznaje jače od pola svijeta.

    БиХ (а ни Србија, како ставри стоји) нема намјеру приступити Унији афричких земаља и сл. него ЕУ. А да би приступила ЕУ ваља усвојити правну стечевину ЕУ (acquis communautaire) која, између осталог, обухвата и поштивање правомоћних судских пресуда судова чланица ЕУ (рецимо Њемачке) или пресуда Међународног суда правде или Хашког трибунала. Кантонални суд у Швицарској је казнио свог политичара због негирања злочина геноцида у Сребреници. Како би се, напримјер, Уганда одредила по сличном питању – не знамо.

  3. @ Осман Ђ.,22.11.2016. 10:11:38

    Nema ništa sporno u tvom navodu. Baš kao što nema ništa sporno ni u mom navodu. Kina, Indija, Rusija, Južnoafrička Republika… više od pola svijeta… ne priznaje legitimitet i legalitet ICC i njegovih presuda.

    Broj zemalja koje ne podržavaju ICC raste. Njihove presude nisu Sveto pismo. Očigledno su podložne žestokoj kritici i pitanje je kako će se stvari odvijati za 10 ili 20 godina.

    Ova tendencija prolazi ispod radara naših novinara. A naš narod redovno ne razlikuje ni ICC od Međunaordnog suda pravde u Hagu.

  4. Тека ради прецизности. ИЦЦ нема никакве везе са Судом за бившу Југославију и/или Руанду. ИЦЦ, под један не признају САД, па ни за остале не треба превише трошити вријеме. Сам ИЦЦ није настао консензусом свих земаља свијета, па да би број чланица нешто падао.
    Друга спорна ствар је да у смислу значења и судске праксе нико не може да нам објасни шта је геноцид. Навијачи желе да термин геноцид изједначе са холокаустом, а у новије вријеме настоји се подвести под геноцид већи број догађаја који су евидентно таквог карактера (одговарају општој дефиницији), али никада нису пред неким судом потврђени као такви. И ту је јасно да то и није било могуће јер је геноцид правно уређен након другог свјетског рата.
    Сада имамо ситуацију да се по први пута одређени злочини подводе под кривично дјело геноцида. С правне стране не би било спорно да судови о томе пресуђују на начин који сматрају цјелисходним. Проблем је у јавној перцепцији и неправним посљедицама такве пресуде. Дакле, у јавности се геноцид подразумијевано поистовјеђује са холокаустом, а самим тим се поистовјећује и карактер злочина са нацистичким. И то је једини циљ. Настојања да се догађаји из историје који имају чињенични карактер геноцида данас дефинишу као геноцид наилазе на отпор, и то веома снажан. Док је питање оног парадигматичног геноцида, истребљења Јеврејау другом свјетском рату, ријешено термином Холокауст, који је и кривичноправно заштићен од оспоравања, небројени геноциди остају само масовни злочини.
    И ту долазимо до „модерности“ геноцида као кривичног дјела. Дакле, и онај парадигматични никада није утврђен под том дефиницијом, а онда се модерни геноцид правно третира на другачијој скали од парадигматичне, док се јавно политички и прано користи у размјери поновљеног холокауста.
    Стога и није чудо да државе, укључујући и САД не желе под неку међународну јурисдикцију да ставе оцјену свог чињења током ратних сукоба. САД се позивају на своју моралну супериорност и правни систем који је способан да рјешава све , па и најтеже злочине, а остали се питају да ли ће прихватањем такве јурисдикције бити и предмет неправног, политичког манипулисања. Наравно, первертирањем политичке праксе, осим пресуде за дјело која је донијета у судском поступку, инсистира се и на опетованим политичким декларацијама и осудама.
    Лично сматрам да ће само протеком времена доћи до вредновања рада трибунала за екс Југославију, срећом записано је све, па ће и научници моћи да изучавају веома богату грађу. Надам се не такви као брат Стефан Каргановић и остали инстант научници.

  5. На крају (или на почетку, зависи од тога како се и када се узме) најважније, најживотније, најсврсиходније, најбитније је оно што сам народ има на уму, у сјећању, у памћењу, што му лежи у души, што му је остало на кожи. Као када би Марко Шикуљак или Дани(ј)ел Симић рекли како је, рецимо, истина о страдању Срба у Другом свјетском рату била плански прикривана, потискивана, итд. а зарад „братства и једнаства“ народа и народности…Па се показало да се није успјело прикрити када је ријеч о јасеновачком миту. Па Јадовно, Паг…Тако стоји ствар и са сребреничким митом и сличним митовима…Свеједно шта који суд пресудио или не, свеједно која скуптшина усвојила какав закон, а који новинар нешто написао, на неком порталу…Само то остаје истински животно…Само се гомила, акумулира, снажи…Док не почне да деформише ствар…

  6. ПОНАВЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ НА КРАТКЕ СТАЗЕ – ГЕНОЦИД, ФАШИЗАМ, ПОЛУФАШИЗАМ
    И ПИЧКОСРБЉЕ

    КАКО ЈЕ БИЛО НЕКАД?

    ● Срби немају право на земљу и постојање на њој. У Хрватској као и у БиХ. Зато је промовисан Чвор усташких и ханџар застава и слоган Шаховница На Дрини.

    ● Срби су Агресори и Геноцидни Народ.

    ● Српску треба укинути а Србе протјерати или унитаризовати.

    ● Српске Лидере, у Српској, треба изоловати и похапсити.

    ● Српску треба сваког дана проглашавати криминализованом. И њену власт, СДС-ову.

    ● Српску треба натјерати на Уставне Промјене и предају Дејтонских Надлежности.

    ● Међу Србима, у Српској, имати медијске шехиде који ће је сатанизовати и показивати геноцидном. И који ће демократски изабрану власт оцрњивати и делегитимизовати.

    КАКО ЈЕ ДАНАС?

    ● Срби немају право на Српску, на Ентитет, јер су Геноцидан Народ. Зато је СДА промовисала укидање ентитета и придобила Пробосански Савез За Промјене у ту сврху.

    ● Срби су Фашисти, Полуфашисти, јер њихова власт таква. Која је, уз то и Режим, што значи да није изабрана на демократским изборима. То не причају само бошњачки политички јуришници већ и функционери Партије Демократског Прогреса као и идеолог Савеза За Промјене и власник Бича Америчке Амбасаде, Слободан Васковић. У једном бившем времену је, али без таквих квалификација, против власти писао Жељко Цвијановић.

    ● Српску треба економски исцрпити, уништити било какав потенцијал, натјерати је да се задужује и све економске и финансијске одлуке пребацити у Сарајево. На томе ради Пробосански Савез За Промјене.

    ● Лидере, изабране, у Српској треба изловати и похапсити. За то се залажу, као и онда, Високи Представник, и инструментализовани Савез За Промјене.

    ● Српску треба сваки дан проглашавати кримилаизованом. И њену власт, СНСД-ову.

    ● Српску треба натјерати на европске интеграције тако да је се убогаљи Механизмом Координације и Реформском Агендом а нарочито уцјенама на Европском Путу. Како би јој се докусуриле Дејтонске Надлежности.

    ● Међу Србима, у Српској, имати Медијске Шехиде који ће је сатанизовати и проглашавати фашистичком и полуфашистичком. И који ће демократски изабрану власт проглашавати режимском и делегитимизовати је. У ту сврху се, на примјер, годинама понавља да је Власт убила Вукелића или да је власт учествовала у саобраћајној несрећи у којој је страдао младић. Иако нико да утврди материјалне доказе.

    ЗАКЉУЧАК.

    Српска Историја, па и Историја у Српској, понављаће се у кратким временима, све дотле док у политичком и јавном сфераријуму дјелују СРПСКЕ ПИЧКЕ. Које су спремне за шаку јавности, за шаку функције, за шаку раменовања, за шаку долара, да раде против Самосталности Српске и њеног опстанка.
    Такве, СРПСКЕ ПИЧКЕ, треба свакодневно јавно етикетирати. На њих се мора упирати прстом.

    Јер они на нас упиру НЕСТАНКОМ.

    Рајкан Вас(ков)ић
    (21. новембар 2016.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *