Гугл и Фејсбук у походу против лажних вијести: Добро дјело или прилика за прогон

Гугл и Фејсбук најавили су мјере против ширења лажних вијести на интернету, од како је тај феномен избило у први план током предсједничке кампање у САД.

понедељак, новембар 21, 2016 / 13:16

Гугл и Фејсбук најавили су мјере против ширења лажних вијести на интернету, од како је тај феномен избило у први план током предсједничке кампање у САД.

 Амерички медији су запазили да су се појавили сајтови који објављују лажи и полуистине, које су најчешће биле афирмативне у вези са Доналдом Трампом, или негативне за Хилари Клинтон.

Већина сајтова који су их објављивали били су из Македоније, и радили су по принципу велике посјећености које је доносила зараду. Највише заинтересованих за такве сензационалне вијести било је из САД, а клик и ангаживаност те публике доноси сајту већи приход од реклама него што доноси посјета из земаља које слабије "економски котирају. 

Гугл је почетком недеље најавио да ће његови алати за оглашавање ускоро бити недоступни за веб-сајтове који објављују и поспјешују ширење лажних вијести – што је политика којом се медијима који на платформама као што је Фејсбук потурају обмане могу пресјећи извори прихода.

– Одлука Гугла стиже у тешком тренутку за ИТ индустрију, јер су се њени кључни играчи нашли на удару критика због непредузимања корака у спречавању пролиферације лажних вијести током америчких предсједничких избора 2016. С обзиром на виралну природу лажних вијести, сматра се да су друштвене мреже и претраживаче злоупотријебили партијаши, с циљем да утичу на исход трке – пише Верџ, амерички портал који се бави интернет технологијом.

 Оснивач и директор Фејсбука Марк Зукерберг најавио је да ће та друштвена мрежа предузети мјере поводом лажних вијести пошто је оптужена да је утицала на резултате америчких предсједничких избора.

Зукерберг је одбацио критике да је Фејсбук утицао на исход избора, али и додао да жели да се смањи број лажних вијести. Зукерберг је рекао да Фејсбук не жели преваре и да је циљ да се корисницима понуди садржај који сматрају најсмисленијим, као и тачне вијести, због чега је почео рад за обиљежавање превара и лажних вијести.

Својеврсна библија енглеског језика Оксфордски рјечник изабрао је за ријеч године кованицу "post truth", односно "проглашена истина". Мотив за ту одлуку је било искуство стечено у кампањама за Брегзит и предсједничке изборе у САД. У објашњењу тог неологизма се каже да је "проглашена истина" придјев који описује ситуацију у којој су објективне, провјерене чињенице и догађаји, који су се заиста догодили, мање утицајни на јавно мнијење од личних убеђења и емотивних доживљаја реалности. Другим ријечима, нису битни истина и реалност већ идеје о нечему и увјерење да је то тако.

Јирген хабермас је запазио да људи више не прикупљају информације да би стекли мишљење о нечему, већ траже чињенице које би потврдиле њихов већ постојећи став о нечему. Ова мисао често се користи у објашњавању феномена сајтова (а као примјер се узимају они покренути у Македонији) који су Американцима нудили оно што већ желе да чују, да је папа Франциско подржао Трампа, или друге хоакс (измишљене) вијести.

Питање је наравно, ко ће и како утврдити шта је лаж, а шта истина, и да ли ће неко бити на тапету само због тога што га армија ботова буде пријавила да шири лажи, због чега ће интернет гиганти загорчавати рад и онима који нису криви. Већ од раније постоје назнаке да се то дешава, па су многи говорили о томе да их Фејсбук блокира, јер су поставили слике Ратка Младића или Бијелог анђела из Милешеве.   

 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *