Дани(ј)ел Симић

Трамп бар нема булевар у Приштини

Са Клинтон-ханумом би све остало исто. Трамп ће једно вријеме ствари учинити занимљивим. Барем док се не покаже шта је од обећаног слагао.

среда, новембар 9, 2016 / 14:52

Са Клинтон-ханумом би све остало исто. Трамп ће једно вријеме ствари учинити занимљивим. Барем док се не покаже шта је од обећаног слагао.

На посљедњим изборима у Српској смо оправдано често користили пословицу: од два зла мање. Ни Американци нијесу били боље среће. Трамп, ипак, има једну велику предност. Није племићког рода Клинтонових, а ни Бушових.

Они су, уз помоћ сличних владарских породица, планету увели у лажни космополитски глобализам након Хладног рата. Широм свијета је то значило смрт и разарање кроз "ширење демократије" крстарећим ракетама, што смо ми, у Српској и Србији, добро осјетили преко кичме. Код куће у Уједињеним Ентитетима Сјеверне Америке (УЕСА), пак, донијело је биједу и пропаст средње класе. Углавном бјелачке.

Трамп као предсједник је њихова освета систему који влада у Америци. Систему који их је осиромашио, опљачкао и понудио сладуњаве лажи за будућност њихових потомака. У свему осталом, Трамп много више личи на америчког Силвија Берлусконија, него неког месију бијеле радничке класе. Још мање мјењаоца америчке спољне политике, чији је заштитни знак носач авиона.

Амерички хохштаплерај

Побједио је пајац. Изопачени богаташ. Привредни сваштождер. Забављач. Звијезда ријалитија. Аутсајдер без политичког искуства, којег на почетку нико, па ни ја, није узимао за озбиљно. Медији владајуће касте (нпр. ЦНН) фаворизовали су га у републиканској кампањи, надајући се да ће бити лакши противник демократском кандидату који није Бени Сандерс. Кад су окренули плочу, било је већ касно. Лупетао је све оно, што кандидати у овој земљи традиционално избјегавају да говоре.

Мало, по мало, поготово упумпавајући своје лично богатство у кампању, постајао је све озбиљнији и озбиљнији. До степена да су га мрзитељи свега што оличава Хилари Клинтон (опет укључујући и мене) почели симпатисати. Отприлике као кад почнете навијати за неког кога нијесте подносили, чим се појави у судници у Хагу.

Ова кампања је показала, осим да су предизборне анкете обично смеће да би се лансирала пропагандна вијест онога ко више плати, да су и амерички политичари можда чак већи хохштаплери, кркани и фуњаре; него наши. Њихови медији још јаднији и прозривији у навијању. Њихово друштво непросвећено, подијељено и тупаво. Минимално колико и наше.

Трамп је побиједио на антимиграционој политици, политици запошљавања, те агресивном наступу према владајућем систему и исламистичкој опасности, које је доводио у међусобну везу. То је оно што стварно сикира обичног Американца-шљакера. У било којем им ентитету.

Путинов пријатељ

За нас који смо са друге стране америчког нишана пратили шта говори Трамп, звучало је превише добро да би било истинито.

Побиједио је и поред тога што је заговарао политику да НАТО не треба бити непријатељски настројен ка Русији. Супротни табор је антируску реторику усијао до Трећег свјетског рата нуклеарним пројектилима.

Након вијека тровања "црвеном опасношћу", "империјом зла", "злим Русима" генерално; то је једнако моћан мотив на изборима у УЕСА, као "издајници", "послушници" и "чување Републике Српске" код нас. Зато је његова предизборна најава да ће бити пријатељ са Владимиром Путином најровитија у свом испуњењу. Тешко да ће у скорије вријеме амерички авиони да помогну рускима у бомбардовању положаја Исламске државе и њихових "умјерених" савезника у Сирији.

У току кампање резултат је био 36 – 43 за Трампа у помињању Русије и Путина, с тим што је Хилари од Путина правила Бакира Изетбеговића.

Расни рат

Већ једном сам се у току маратонске им предизборне кампање дотакао републиканског кандидата. Намјера је била да се укаже на то да се крупни играчи и високи званичници из НАТО-табора такође склони ксенофобичним и расистичким изјавама, које се код нас у селу врло слабо осуђују. Невладинићи дупета пуног долара не уједају руку која их храни. Радије ће сачекати да виде ко ће побиједити.

Сада кад је побиједио, тешко да ће било ко од њих да проговори о раси као одсудном фактору на овим изборима.

А она то јесте.

То је оно о чему медији и аналитичари у УЕСА сасвим опуштено причају, као да је ријеч о полу, годишту, образовању или нацији код нас. Штавише, не да их овдашњи душебрижници не оглашавају националистичким монструмима, него ни то што све ове набројане категорије (изузев нације) додају на расу и праве анализу резултата, не сматрају болесним. Многи од њих што тако прерачунавају, говоре о страху од муслимана и од "демографских промјена" као одсудној превази.

Изборна ДНК

Бјелачко друштво подијељено између демократа и републиканаца у Америци, побједу на изборима постиже привлачењем "гласова мањина". Отприлике као што су у Црној Гори независност извојевали гласови Шиптара и муслимана, будући да је православни елемент био оштро подијељен, са предношћу на страни оних који се осјећају Србима и за останак су уније са Србијом.

Управо је Клинтон мушки, први почео изборно-статистички циркус са именовањем Медлин Олбрајт, као прве жене премијера у историји УЕСА. Буш млађи узвраћа ударац, именујући на исто мјесто полубијелог црнца, бившег генерала. Онда подиже улог Кондолизом Рајс. Ем је црна, ем је женско. Ем школована да се бори против Руса.

Демократе су узвратиле ударац са покушајем два историјска кандидата истовремено. Црни је прошао у првом кругу, женски (бијели) предсједник није прошао ни у другом, без обзира што је наступала из фотеље коју јој је Медлинка угријала. Трамп као појава, на лед ће ставити сљедећи логичан корак у овом расно-полном изборном инжењерингу: црнкињу, азијаткињу или латино предсједничку кандидаткињу.

Бијела моћ

Бијели Европљани су створили Америку силом каква јесте. Њихова радна и морална етика је и данас најуспоредивија са њемачком. Такав систем, културни и привредни модел, почео је пропадати опадањем њиховог удјела у укупној популацији. Без обзира да ли су "глобализација" и бијела депопулација у некој намјерној вези, али чињеница је да их је 1940. године било 89,9%, док данас бјелаца који немају хиспаноамеричко поријекло, по попису из 2010. има 63,7 %.

Тамошња статистика укључује ту и имигранте са Блиског истока, сјеверне Африке и Кавказа. Оне из овогодишњег избјегличког вала у западну Европу, гдје се никако не сматрају бијелцима. Као ни у УЕСА уосталом. Гдје се страхује од друштвених промјена које ће донијети људи са другачијим погледом на државу и живот свеукупно, а без жеље за асимилацијом.

По још несређеним резултатима Доналд је добио 58%, а Клинтонка 37% бјелачких гласова. Код небјелачке популације тај омјер је 21% наспрам 78% у корист Хилари. И ту је сва тајна.

Бијели радник није био љут зато што исламисти одсјецају главе по Ираку и Сирији, или што његов црни предсједник чачка Русе и изазива грађанске ратове као у Украјини. Љут је јер азијатске породице имају највећи доходак од свих раса. Тек онда слиједе бијелци, затим латиноси, а на крају црнци. Љут је и дезоријентисан и своју наду је видио у најневјероватнијем кандидату.

Нада је женско име

Ту грешку сада не требамо направити ми. Проћи ће доста времена, ако и икада уочимо промјену на челу УЕСА, у политици која се води у Савјету за проведбу мира. Институције која је стварни владар Дејтонске Долине Плача.

Доналд сада прво код куће мора давати камаре помирљивих и уједињујућих изјава. Прво у републиканским редовима, а онда и у популацији од преко 300 милиона људи. Спољна политика је веома ниско на списку.

Чак и најјаче земље свијета, на које се угледамо кад је демократија у питању, почивају на страху, расизму, сексизму и поготово религијској нетолеранцији. Било би добро да медији и идеолози главног тока почну о томе причати искрено; а не из добро брањених, скупих и удобних кабинета о свечовјечанском братству и љубави. Екстремни десничари широм Европе су ово доживјели скоро као Брегзит и та врста размишљања ће ојачати до избора у Француској идуће године. То може бити први краткорочни ефекат Трампове побједе.

Било би лијепо маштати о свијету који ћемо "направити великим поново". Гдје су Руси и Американци савезници, у којем ће престати непрестане агресије НАТО пакта, а економија постати мало осјетљивија ка правима пролетера. Но, то су све пишљива предизборна обећања, која ће уз све остало што је рекао, снаћи стварност.

Од наших политичара очекујем да, уз константно спољнополитичко незнање и глупост, ову прилику промјене искористе таман толико, колико да и Доналд Трамп не добије булевар у Приштини, као Бил Клинтон.



0 КОМЕНТАРА

  1. Занимљиви су ови подаци о гласачима који нам говоре да је за Трампа гласало углавном бјелачко становништво, а за Хилари углавном афро и хиспаноамериканци. Ако је вјеровати тексту и доступним подацима. А можемо вјеровати, и ти подаци доста говоре.

    Опет, сама побједа Трампа ће одредити смјер америчке политике (унутрашње и више спољне) у некој мјери, но неће то бити нешто драматично, и у цјелини ће се врло мало промјенити.

    Саме САД су моћна земља, економски далеко најјача у свијету, са БДП од неких 18.500 млрд. $ (за поређење, све земље ЕУ ђутуре имају 16.500 млрд. $), војно екстремно јаки, политички најутицајнији, израсли су у дежурног свјетског полицајца који ће како му се прохтије утеривати демоНкратију „неподобним“ земљама, и таквој земљи ставите за лидера и Змаја од Шипова, неће се пуно промјенити.
    И даље ће “де факто“ власт имати моћници из сјенке, олигарси и корпорације, чијим интересима ће бити подређена и спољна и унутрашња политика.
    Краткорочно ће доћи до пада дионица на берзи (због неких најава самог Доналда о преиспитивању трговинске политике), но то ће се врло брзо стабилизовати.

    Аутор написа да су Амери бирали између два зла, и изабрали мање.
    Па, можемо се сложити, Клинтонова је свакако зло.
    Овде је важно да кандидати долазе из различитог миљеа. Клинтонова је политичарка, беше и државни секретар (друга по важности функција у САД, отприлике министар спољниј дјела и још неке надлежности) у периоду 2009-2013., „њен мандат“ су обележили арапско прољеће, “утеривање демократије“ Либији и Сирији, као и јачање оног зла званог ИД. Тешко да ту можемо наћи неки +, из којег год угла гледали.
    Прати је и имиџ исфрустриране и уцвиљене женице несташног Билија. Рђав педигре, такве особе су склоне, а све у сврху да би се доказале и показале, и авантуризму, примени силе против неподобних чисто ради силе, и не размишљајући за посљедице (а то је рецимо примјер Сирије показао), и да је Клинтонова побједила, свијет би ушао у несигурну епизоду. Већ 2017-е би закували у Украјини, уз дозиранио крвопролиће, и хаос из којег ко зна шта би се изродило. Срећом, Клинтонова није прошла код америчких бирача, додуше из других разлога, они и не маре за неку тамо Украјину или друга жаришта које би ова ратоборна женица произвела, но по мени то је највећи добитак ових избора.

    Трамп долази из другог миљеа, бизниса, и верујем да ће када је америчка спољна политика (а то нас интересује) рационалније одлуке доносити. Наравно и даље ће профит и интереси моћних корпорација имати приоритет, но гледаће сеи посљедице, и верујем неће бити авантуризма.
    А верујем и да ће доћи до нормализације односа са Русијом.
    Но, и овде је питање колико ће Трамп моћи водити спљну политику какву је најављивао у кампањи, да ли је могуће, или боље рећи реачно приближавање Путину- И код републиканаца имате острашћених глава (а које се питају) за које је Русија исконско зло, и непријатељ бр.1, и такви баш неће дозволити неко велико зближавање, а нека заједничка акција рецимо у Сирији против ИД, за такве је већ опасна „јерес“.
    Путин је вјерујем задовољан оваквим расплетом, но као превејани државник ће и пажљиво меркати ситуацију преко велике баре.

    Гдје је Српска и тој причи? Ова државна заједница БиХ је одавно на маргини свјетске полтике, тамо иза „хоризонта догађаја“, ту водећи играчи и не маре за ове наше односе. Тако ће и остати, додуше амбасадорка САД ће и даље одржавати привид да САД као маре за просперитет БиХ, но то ће бити изјаве за наивну светину.

    Но, има још нешто што морам приметити. Већ годинама политичари и медији у бошњачком дијелу фед.БиХ (+ неки у Српској, рецимо портал Бука), гаје нескривене симпатије према Клинтоновој, то су пратиле и ружне и увредљиве изјаве и текстови на рачун Трампа. Но, како завршише избори, и онај Бакир, и онај Лагумџија, и сви ти политичари, и сви ти медији, а како и приличи подлацима и превртљицима, променише преко ноћи причу, увреде и подсмеси Трампу заменише панегирици, убрзо ће и дивљење, Меланија од малоумне спонзоруше постаде узор жене са укусом и која је успјела у животу.
    Добро сад, навикли смо ми на ове превртљивце и на такав образац понашања, но није лоше (а и сам Данијел кроз неки текст) мало понекад подсетити како су ти политичари и медији колико јучер зборили и писали, а како то чине данас

  2. „ијели радник није био љут зато што исламисти одсјецају главе по Ираку и Сирији, или што његов црни предсједник чачка Русе и изазива грађанске ратове као у Украјини. Љут је јер азијатске породице имају највећи доходак од свих раса.“

    a, zašti je bio ljut „jugoslovenski radnik“????

  3. Хилари је освојила скоро 170.000 више појединачних гласова обичних грађана САД од Доналда…Ал’ сића је свугдје то – сића. Што рече Марк Твен прије неких 150 година: да се изборима може нешто доиста промијенити не би нам допустили да гласамо…

  4. Бизнисмен и Срби то је веза фина.
    Трамп обећава једноумље са Путином а од те љубави ће србима пући кожа на леђима.
    Клинтонови су обични србождери и звијери али и они морају имати мјеру у злочиначком понашању за разлику од Трампа који неће морати да има било какву кочницу јер ће омогућити Путину привид успјеха мудре политике доживотног предсједника „наше мајке Русије“.
    И када Арапи донесу паре да бијели човјек у САД живи на гузовачу оде Српска.
    Умјесто приче како је Бакир пријатељ и покровитељ терориста мудро је било као реакцију на побједу Трампа срушити цркву у Коњевић Пољу и тако показати да смо људи спремни за живот и будућност а не шкрипати зубима комшији зато што је ето на власт дошао Трамп.

  5. Српкиња му чувала дјецу, Србин му возач, савјетник његов рекао на питање о независности Српске „Што да не, кад могу албанци на Космету“ што не би могли Срби и Република Српска. Оног диктатора у Црној Гори назвао највећим олошем, мафијашем и фукаром. Рекао да се САД не треба наметати на Блиском истоку и Украјини.

    Да не говорим о томе како се залаже за добре односе са Русијом, како сматра да је нато застарио и како се свијет треба вратити старим добрим вриједностима и међусобном уважавању и партнерству, првенствено у трговини.

    Дакле закључак је да ће сигурно бити боље и ја се надам да ће бити боље за Србе и Русе многоструко и уз економско јачање наших природних савезника Русије и Кине све је могуће и независност Српске па чак и припајање Србији.

  6. Donald Trump u svoj tim izabrao Miru Radielović Ricardel porijeklom iz Breze

    Nekoliko dana nakon pobjede novoizabrani predsjednik SAD-a Donald Trump imenovao je članove svog tima za tranziciju vlasti, a u njemu se nalazi i Mira Radielović Ricardel porijeklom iz Breze.

    Prema popisu koji je objavio Associated Press, u Trumpov tim izabrana je i Mira Radielović Ricardel, porijeklom Hrvatica iz Breze u Bosni i Hercegovini, prenosi Index.hr.

    Prethodno je bila pomoćnica ministra odbrane Donalda Rumsfelda i potpredsjednika ogranka kompanije Boeing koja proizvodi vojne avione i naoružanje.

    Večernji.hr piše kako je njen otac Petar nakon Bleiburga emigrirao iz bivše Jugoslavije u Njemačku 1954. godine. Dvije godine živio je u Heidelbergu gdje je upoznao svoju buduću suprugu Brigittu. Oboje su otišli u Sjedinjene Američke Države 1956. godine. Tamo su se vjenčali i nastanili u Pasadeni, u Kaliforniji.

    Njezina politička karijera započela je još sredinom devedesetih godina prošlog stoljeća kada je bila savjetnica za vanjsku i odbrambenu politiku vođe republikanske većine u Senatu, Boba Dolea.

    Intenzivno je bila uključena i u savjetovanje vezano uz raspad bivše Jugoslavije te uz pronalaženje rješenja ratnog sukoba koji je nakon toga nastao. Čvrsto se držala stava da je srpska agresija glavni faktor za izbijanje rata.

    http://www.klix.ba/vijesti/svijet/donald-trump-u-svoj-tim-izabrao-miru-radielovic-ricardel-porijeklom-iz-breze/161116122

    Како је зборила Мира 2004. године:

    „The U.S. strongly supports the strong actions of High
    Representative Ashdown to dismiss from office Serb officials seeking to obstruct
    Bosnia’s efforts to render indicted war criminals to justice. …

    „… Protected by criminals associated with extremist parties, Karadzic’s continued influence on Bosnian Serb politics is a cancer in the body of the Bosnian state. As long as Karadzic and his associates move about freely, Bosnia will not be able to achieve Euro-Atlantic integration. The same applies to Serbia and Montenegro which continues to harbor Ratko Mladic. Full cooperation on war crimes issues remains an important condition for normalizing US military to military relations with Serbia and Montenegro.”

    http://www.globalsecurity.org/military/library/congress/2004_hr/040714-ricardel.pdf

Оставите одговор