Нису само Трамп и Хилари: И за ове кандидате Американци могу гласати

Након толико приче о кандидатима демократа и републиканаца, могло би се помислити да другог избора у САД нема.

Ипак, грађани могу гласати за много кандидата, од којих су многи чудаци и залажу се за разне будалаштине. Доста њих је на само листама у појединим државама, док само за троје могу гласати грађани више од 40 америчких ентитета. То су кандидати Либертаријанкске, Зелене и Конституционалне странке.

Прије него кажемо нешто о њима, да поменемо наступе кандидата трећих партија. Док се дуализам демократа и републиканаца није устабилио, у 19. вијеку, било је кандидата који су освајали одређен број електорских гласова (што значи побједа у некој од држава). Након другог свјетског рата, Тармонд 1948. је добио 39. електорских гласова, док је Валас 1968. имао 48. Од тада најзанимљивији је био двоструки покушај Роса Пероа из Тексаса. Бивши републиканац изашао је 1992. на изборе као независни кандидат, и освојио сјајних 19,7 милиона гласова (18,9 %), али није побиједио ни у једној држави. Ипак, одлучио је изборе. Одвукао је гласове Џорџу Бушу старијем, и омогућио да предсједник постане Бил Клинтон. Пробао је 1996. са новооснованом Реформском партијом, али је досегао само 8,4 одсто.

Пероов резултат тешко да ико може поновити, јер „трећи кандидати“ нису толико ни озбиљни ни богати, али није згорег да их поменемо.

Гери Џонсон је кандидат Либертаријанске партије, која се залаже за више личних слобода, и описују се као фискални конзервативци, а друштвено либерални . У пракси, да се држава што мање мијеша у човјеков живот, било да одређује порез (што мањи, траже либертаријанци), дозвољава ношење оружја, или одређује са ким се можете вјенчати.

Џонсон је политиколог, али се остварио у приватном бизнису. Предузеће које је направио од нуле, продао је за 40 милиона долара. Као републикански кандидат 1994. постао је гувернер Новог мексика, самостално финансирајући кампању.

Чврсто се залагао за „малу владу“, смањивање пореза, и смањивање раста државног дуга, а једини пораст издавања одобравао је у дијелу буџета намијењеном за образовање. Грађани су његов мандат оцијенили позитивно, и побиједио је на следећим изборима. Иступио је из републиканске партије да би се номиновао на предсједничким изборима 2012. испред либертаријанаца. Освојио је један одсто гласова, што је био рекорд странке.

Подржава право на геј бракове и право на абортус, и тражи укидање смртне казне. Залаже се за легализацију дрога, и против забране посједовања оружја. Против је здравственог система који је промовисао Обама, и мијешање државе у здравствени систем сматра лудошћу (осим улагања у здравство у руралним срединама).

Залаже за ширење слободног тржишта и укидање свих трговинских баријера у Америци и свијету, а укинуо би све баријере чак и према Куби. Вјерује у америчку изузетност и сматра да треба ограничити амерички интервенционизам или га потпуно укинути. Тражи повлачење америчких војника из Европе, смањивање помоћи савезницима, и убјеђивање да сами улажу више у властиту одбрану.

Иако се наметао као трећи избор, није догурао до двоцифрене подршке у анкетама, што би му омогућило да се појави у дебатама са Трампом и Хилари. У томе је помогло и то што није имао појма шта је то Алепо.

Кандидаткиња Партије Зелених за предсједника Сједињених Америчких држава Џил Стајн, рођена је и одрасла у Хајланд парку, граду који се налази недалеко од Чикага. Њени родитељи, Гледис и Џозеф су поријеклом из руских јеврејских породица, али она се изјашњава као агностик. На Харварду 1973. је завршила прво психологију, социологију и антропологију, да би се 1979. вратила и завршила медицину. Као љекар ради 25 година. Као еколошки активиста који се бори против прљавих термоелектрана ушла је у политику, али није имала успјеха ни на локалном плану, ни као кандидат за предсједника 2012. када је освојила 0,4 одсто гласова.

На економском плану, Стајн се позива се на Рузвелтов Њу Дил из периода Велике депресије и предлаже Зелени Њу Дил који би требао да означи трансформацију читаве економије. Обећава 20 милиона нових радних мјеста током ове потпуне промјене економије, залаже се и за драстично повећање минималне зараде на 15 долара по радном сату, тражи демократизацију управљања Федералним резервама, гарантоване приходе најугроженијим групама. Једини је кандидат који у програму има бесплатно образовање, и сматра да држава треба да рјешава студентске зајмове који уништавају животе младих, а не да помаже банкама.

Има и другачији поглед на спољну политику, јер сматра да су САД у Либији прекршили међународно право. За њу Израел није амерички савезник, а Бењамин Нетанијаху је ратни злочинац. Такође, сматра да су америчка издвајања за војску огромна, и залаже се не за ратну, већ офанзиву мира ка остатку свијета. Да, тотални је хипи.

Дарел Кестл је кандидат Конституционалне партије, која се позива на устав. Био је официр америчке морнарице, а потом се бавио адвокатуром. Кандидује се први пут. Залаже се за легализацију пушења, проституције, коцкања, такође не види потребу за државним мијешањем у питање брачних заједница било које врсте. Зачудо, декларисао се против абортуса.

Против је државне политике рата против дрога, сматрајући да један дио њих трба легализовати. Залаже се за политику чврсте границе и сматра да је потребно ограничити улазак муслиманима, док проналажење терориста не постане софистицираније. Залаже се за укидање Федералних резерви као централне банке, те повлачење САД из Уједињених нација, Нато, свјетске трговинске организације, те споразума као што су ТТИП, НАФТА, КАФТА, ГАТТ, и других међународних споразума о слободној трговини.

Противи се обавезној вакцинацији, а залаже се за обиљежавање ГМО хране, како би купци знали шта купују.