Дани(ј)ел Симић

Сви на референдум!

Пошто се исход зна, највише ће се гледати излазност. Зато се сјетите жртве бораца ВРС, који су омогућили да данас употријебимо оловку умјесто пушке. И гласајте!

субота, септембар 24, 2016 / 06:59

Пошто се исход зна, највише ће се гледати излазност. Зато се сјетите жртве бораца ВРС, који су омогућили да данас употријебимо оловку умјесто пушке. И гласајте!

Чином референдума се неће десити ништа, што се не би и иначе десило. Пилићи из јастребовог гнијезда у Ефбиху ће својим крештањем наставити да оспоравају девети сијечањ, као дан који их непремостиво вријеђа. У Српској ће се исти наставити славити траљаво и ошљарски.

Са једном битном разликом.

Свјетски душебрижници, који заговарају људска права и демократију у степену религиозне догме, мораће да објасне да ли више вриједи воља народа исказана непосредно на изборним мјестима; или три октроисане стране судије, које уз два муслиманска гласа увијек прегласавају домороце хришћанске деноминације?

И то је све.

Некако преко воље пишем ове редове. Не јер се за овакву врсту дјеловања залажем већ деценијама, него што мислим да сваког пунољетног грађанина Српске не треба посебно ни обавјештавати, ни наговарати како да гласа. Што је можда грешка свих нас. Овај референдум је црта која се не смије прећи. Не можемо се више сагнути, а да се не нагузимо.

Распакивање лажи

Ових дана се све гласније чују цијукања о некаквој кривњи Српске за "распакивање Дејтонског споразума". Хеј?! Ма није него?! Говоре то личности које су се и нагузиле, и подмазале; али поразно је кад такви гласови долазе са српске стране. Поготово ако они који то заговарају, са истом таквом паником и убјеђењем нијесу реаговали на насилно одузимање дејтонских надлежности Српске. Некад чак вољом само једног човјека, који нити је грађанин ове државе, нити га је било ко изгласао на изборима. Он се данас не зове земаљски поглавар, већ високи представник.

Гдје је била та ордија, када је смијењен Никола Поплашен? Шта је тзв. Уставни суд БиХ имао да каже на тај удар против основних начела демократије и уставног поретка? Тада су високи представници пријетили окупационим снагама Ифора, Сфора и Еуфора; али су они касније отишли у Авганистан и Ирак. Широм свијета данас расађују демократију и људска права. Сијући смрт, разарање, избјеглице и тероризам.

Сличан медијско-пропагандни циркус, који зазива рат и зебњу код грађанства, имали смо и приликом доношења самог закона о референдуму. Усвојен је врло муцаво, истрзано, опрезно, па и слугањерски. Тако, да референдум у Српској данас дође само као консултативан механизам. Не обавезујући. Уколико тзв. Уставни суд може донијети скоро стотину одлука које нијесу испоштоване, а да због тога није поднесена ни једна кривична пријава, што су се сад сви толико узбунили ако се грађани Републике Српске непосредно изјасне?

Кажу, није толико проблем што ће се Српска изјаснити о томе како ће наставити да слави дан на који је основана; већ што би уходавањем оваквог института, могао услиједити неки нови референдум, на којем би питање могло бити "Да ли сматрате да Република Српска треба да буде независна држава?". Можете си мислити… Стварно не знам шта ти људи себи умишљају? Наравно да ћемо расписати референдум о независности! Прије или касније. То је природно. И немојте то заборавити.

Независност умјесто прегласавања

Ко нас може кривити за нехтијење останка у државној заједници са Ефбихом? Није ли сваки досадашњи одговор самоуништавајуће кооперативних српских главара, заправо само реакција на дјеловање муслиманских спахија и оних странаца који су им дали зелено свјетло? Упорно истрајавају на минирању темеља на којим је успостављен какав-такав мир, те увијек приликом легалних и демократских узврата српске стране пријете ратом, као што је то (опет) недавно формулисао Сефер Мегафон Халиловић. Ником у Српској не пада на памет да то толерише, док се не одњегују услови да "умјерена исламистичка опозиција" покрене грађанско-етничко-вјерски рат какав са трибина пратимо у Сирији.

Како, осим агресивно, треба посматрати нечије ускраћивање рођене дјеце за образовање, док се језик у устав Српске не упише као "босански"? Без тога ваљда не могу научити сва слова. У исто вријеме, у уставу неколико кантона чак ни неоспоран термин "српски" није уврштен као званични језик по одлуци тзв. Уставног суда БиХ? Након личних карата, пасоша, саобраћајних и возачких дозвола са ознаком Републике Српске, војске, пореске управе, Брчког, грба и химне; ми и даље треба да нијемо посматрмо прелете свих употребљивих авиона хрватског ратног зракопловства преко Добрљина? Дајте да се не лажемо више.

Тако више нећемо, не можемо и не смијемо.

Данас се осјећам празнично. Историјски. Расписивање референдума је нешто што одавно ишчекујем. Јесте, било би нам свима драже да није расписан у предизборној кампањи. Било би нам драже да је обавезујући. Било би нам најмилије да је о независности, али и овај може проћи. Зато то све треба оставити са стране и гледати на свијет позитивно.

Смисао логотипа са 4С

Позитивно је што су сви српски политичари јединствени. Поносан сам био, неки дан гледајући републичког предсједника код Лазанског. Емисија је створена само за такве прилике и у њој предсједник говори као да слушам самог себе! Као да читам своје колумне из 2005. године. У једном тренутку је чак употријебио и термин Муслимани! Јесте да је послије ушао у политичко-правни условни рефлекс, па исламизирану браћу наставио звати агресивним, нетачним и претенциозно неуставним, самозваним термином "Бошњаци", али је поменуо и да су нам "отели војску" гарантовану Дејтоном.

То је фантастично!

Нећемо сад бити партибрејкери па подсјећати Додика како је баш он гласао за утапање ВРС у тзв. Оружане снаге БиХ. Требамо бити радосни што је референдум коначно расписан. Пресретни што је чак и онај који је тим процесом руководио са мјеста премијера, данашњи српски члан тзв. Предсједништва БиХ, Младен Иванић, на званичној страници тог троглавог тијела објавио гдје ће и кад гласати на референдуму.

Свака им част обојици. Вријеме се очигледно мијења, па са њим и људи и њихови политички ставови.

Нема оправданих изостанака са наставе!

Код мене ту промјене нема, али одлучио сам да се огласим, јер мислим да неозбиљно схватамо референдум. Јесте да је тачна изјава "коме треба спот и плакат да би изашао и гласао, не треба ни гласати", али било би стварно срамота да бар један дан, након двије деценије од рата, не можемо да се ујединимо и нагурамо излазност преко 90%. Без странчарења и пребацивања кривње зашто грађани Брчког морају да гласају у Лончарима. Оловком и са нешто слободног времена на биралишту, покажемо да смо за мир и очување стабилности путем демократских институција.

Сјећате се оног пописног испирања мозга? Мантрање максима које стварају нову нацију? "Ја сам Бошњак, вјера ми је ислам, језик ми је босански". Е, ти типови који су у легенду лансирали Градачачког Броту, пратиће излазност и тим процјенама тровати умове свог стада. Срећом, и тамо је тиха већина опредијељена да неће ићи у било какав рат због неостваривих аманета бабе Алије. Њима је, као и сваком нормалном, до тога да својој дјеци могу омогућити бољу будућност. Без замарања чачкањем Мировног споразума из Дејтона. Боље да се још сто година судимо и прегласавамо, него да и један дан гранатама међусобно просипамо мозгове. Колико год испрани били.

Мир је крхка биљка и треба га његовати. Најбоље чувањем основа демократије, духа мировног споразума и уважавања права на различитост. У то име, прекидам да пишем и одох да се уредим за гласање.

Замолио бих вас, уколико имате законско право, да то учините и ви.



0 КОМЕНТАРА

  1. „Како је могуће“ – упитао би се зачуђено неко ко није упознат с вриједностима које одређују овдашња мјерила – „да се у истом тексту, истовремено, и указује и позива на вриједност воље народа изражене на непосредним изборима (референдуму), и негира и исмијава иста таква воља народа изражена на слободном и непосредном попису грађанства?“ Међу најтачнијим одговорима (има их доста) на такво питање се намеће и овај кратки: „Па, лијепо.“B-)

  2. S obzirom na stvarni broj stanovnika i naduvani biracki spisak svaki izlazak preko 60% je izuzetno uspjesan, u realnim okolnostima to bi bio procenat preko 80%.

    Vi zlonamjerni, pakosni, sujetni, uhode i ostali gmazovi, koji minimizirate, prvo referendum a sada i izlaznost, koji ne shvatate znacaj iskazivanja volje naroda, pa makar i anketom, odgmizite u svoje rupe.

  3. Šta sutra?

    U skladu sa Zakonom. Prije 6-7 godina kada je bila sva ona frka oko zakona o referenduma – uslov da Zakon o referendumu bude usvojen i prihvaćen od strane US BiH bio je da sadrži klauzulu o sprovođenju referendumske odluka u sladu sa zakonom i ustavom BiH. Ne može se odluka US BiH odbaciti. Možda se mogla ignorisati kako se već ignoriše 90 i kusur odluka. Ali odbacivanje nije opcija.

    Sada slijedi izmjena Zakona o praznicima u skladu sa odlukom US BiH i rezultatima referenduma.

    Referendum je u potpunosti uspio. Nije skup. Koštao nas je kao jedan espreso u omiljenom kafiću. Nije bilo problema. Hrvati su ga gledali sa ljubomorom. Bošnjaci sa nevjericom. Svijet nije ni prstom pomjerio da eventualno zabrani referendum. Demokratska je to tekovina prvog reda.

    Međutim – anegdota. Kod mene u selu je u subotu neka budala presjekla optičke kablove Telekoma Srpske. Ostali smo bez mobilnog, bez interneta a fiksni telefoni su nakon okretanja 0 izbacivali. Moglo se u subotu razgovarati telefonom samo u lokalu. Trajalo je to 3-4 sata. Ratna psihoza se polagano uvlačila u narod. Neko se sjetio i kupio karticu za BH Telekom i provjerio na netu šta se dešava. Nije se dešavalo ništa. Da se nešto dešavalo nama seljacima bi trebalo nekoliko sati da se pretvorimo u električnu pilad podložnu manipulaciji i mobilizaciji.

  4. А да не би било забуне, на референдум нисам изашао из политичких разлога, а не што сматрам да 9.јануар не треба бити Дан Републике.

    Једино су у свему овоме били искрени Миле, Сефер и Симо.
    Свако са своје тачке мотришта.

  5. Да опозиција није кукавички наступила, на овај референдум не би изашло ни 40% људи.

    Права опозиција је требала да бојкотује референдум још у НСРС, да пошаље своје посматраче на референдумска мјеста на дан одржавања и већ сада би се знао побједник локалних избора.

    Ја им нацртао. Да су поступили као ја прво би јасно и гласно рекли да су и зашто су против референдума. Затим би то све лијепо разјаснили народу у предизборној кампањи и на крају на дан референдума урадили оно што сам горе написао.

    Али, они су пичкетине које немају муда ни за што и због тога сам и на овим изборима принуђен гласати за Додика.

    Јаде јадне, гласају, а причају како не треба глсати јер се боје да ће их Миле прогласити издајницима.

    Што се ја не бојим?
    Па мени је част бити издајник кад видим ко је све патриота.

  6. Не бих се баш сложио с @Ех-ом да је референдум прошао јефтино (мада новчано можда јесте), али видјет ћемо опет, никад се не зна…А слажем се са @Симом по питању блиједе и нестварне политике Савеза за промјене према референдуму. Они се, можда, уздају да ће Додика поклопити какве западњачке санкције, нека изолација, ово-оно, па да ту уграбе какав шићар? Ако је то сва њихова политика, онда мрка капа…

  7. Referendum je u potpunosti uspio. Nije skup. Koštao nas je kao jedan espreso u omiljenom kafiću. Nije bilo problema. Hrvati su ga gledali sa ljubomorom. Bošnjaci sa nevjericom. Svijet nije ni prstom pomjerio da eventualno zabrani referendum. Demokratska je to tekovina prvog reda.

    Дедер дај и мени те робе на којој си живота ти. Добили смо најскуплљу предизборну кампању, ето шта смо добили. Гласали су и Грци на много озбиљнијем референдуму па дође Ципрас и пуј-пике не важи.

  8. Има шпрдња мјеста у животу, ал’ не ваља кад живот постане шпрдња од живота… па ни у коментарима разбибриге.

    Дан-и-јел нам даде један брзински али добар пресјек, како рече преко воље, али ипак добар сумарум приче око референдума. И што се више душебрижници труде да васколики аудиторијум у Српској & БиХ и шире (успут и саме себе) убиједе да се јучерашњи дан није ни збио, да није значајан, да је сувишан и непотребан, да нема смисла и тако и тому слично, то и више потврђује да се збило што се збити мора. Чак и да се сложим да је јучерашњи референдум збир низа грешака са укупним резултатом „0“, чему се онда ритати, бунити и љутити: „реф. нам није ништа ваљ’о, небитан је и ради чега убијеђивати збуњене да нису у праву?“. Наравно да није тако, наравно да и Р. Салкић као и уважени горе-коментатори већма разумију дубину, узроке и далекосежност догађаја организованих од стране институција Републике Српске и подржаних кроз договор представника свих политичких странака основаних у Републици.

    Још и више потврђује колико смо тешки сами себи, у овој пустаји од земље, и колико тежимо да своје интересе, које кријемо из властитих ставова (неко зна рећи и толеранција), наметнемо другима. У томе лежи лијек за ово дубоко подијељено, заражено чак и отровано друштво. Да је другачије, свако ко помене недавни попис а себе сматра искреним и оним који посједује снагу дату правом исправних аргумената, знао би разумно образложити како то да по последњем попису нпр. Бања Луци има 185.042 становника а 188.142 од њих свако мало излази на изборе (бар ће моћи већ следеће хефте). Како смо то успјели? Исте, 2013. године у Тузли је пописано 120.441 особа, а по централном бирачком списку право гласа има 113.544, значи тек 6.897 особе су млађе од 18 година (5,72%), а по истом попису старијих од 15 година има 96.349. Како ли смо то, сви ми у БиХ, успјели?

    Самим тим, без обзира какав био крајњи резултат, сам референдум може да буде одличан добитак за БиХ каква једино може бити и опстати, а моћи ће да генерише различите циљеве, али то ће већ бити до нас самих. Нас у Републици Српској, БиХ и шире.

    Треба ли линковати шта?

  9. Има шпрдња мјеста у животу, ал’ не ваља кад живот постане шпрдња од живота… па ни у коментарима разбибриге.

    Дан-и-јел нам даде један брзински али добар пресјек, како рече преко воље, али ипак добар сумарум приче око референдума. И што се више душебрижници труде да васколики аудиторијум у Српској & БиХ и шире (успут и саме себе) убиједе да се јучерашњи дан није ни збио, да није значајан, да је сувишан и непотребан, да нема смисла и тако и тому слично, то и више потврђује да се збило што се збити мора. Чак и да се сложим да је јучерашњи референдум збир низа грешака са укупним резултатом „0“, чему се онда ритати, бунити и љутити: „реф. нам није ништа ваљ’о, небитан је и ради чега убијеђивати збуњене да нису у праву?“. Наравно да није тако, наравно да и Р. Салкић као и уважени горе-коментатори већма разумију дубину, узроке и далекосежност догађаја организованих од стране институција Републике Српске и подржаних кроз договор представника свих политичких странака основаних у Републици.

    Још и више потврђује колико смо тешки сами себи, у овој пустаји од земље, и колико тежимо да своје интересе, које кријемо из властитих ставова (неко зна рећи и толеранција), наметнемо другима. У томе лежи лијек за ово дубоко подијељено, заражено чак и отровано друштво. Да је другачије, свако ко помене недавни попис а себе сматра искреним и оним који посједује снагу дату правом исправних аргумената, знао би разумно образложити како то да по последњем попису нпр. Бања Луци има 185.042 становника а 188.142 од њих свако мало излази на изборе (бар ће моћи већ следеће хефте). Како смо то успјели? Исте, 2013. године у Тузли је пописано 120.441 особа, а по централном бирачком списку право гласа има 113.544, значи тек 6.897 особе су млађе од 18 година (5,72%), а по истом попису старијих од 15 година има 96.349. Како ли смо то, сви ми у БиХ, успјели?

    Самим тим, без обзира какав био крајњи резултат, сам референдум може да буде одличан добитак за БиХ каква једино може бити и опстати, а моћи ће да генерише различите циљеве, али то ће већ бити до нас самих. Нас у Републици Српској, БиХ и шире.

    Треба ли линковати шта?

  10. Па, референдум расписан поводом питања о подршци или одбацивању 9. јануара као дана РС је неспорно био празник демократије и то демократије моноетничког карактера, дан изражавања слободне воље српског народа у Републици Српској, у то сумње нема. И као такав свакако да има своју вриједност и тежину.

  11. Да је власт искрена у борби за Дан републике не би јој требао референдум да се сакрије иза њега, а притом и зајаши чисто личног интереса ради. Свако зна шта народ мисли и осјећа, ствар је у томе да како спровести то што народ мисли и осјећа.

  12. Ајде, ајде.
    Може то и боље осим шупљег сарказма.

    Референдум се апсолутно потврдио као изразито демократски чин, у сваком могућем погледу. На Рефу није изашло преко 40% уписаних грађана Српске са правом гласа свих етницоида, осим ако не желиш да кажеш да су преко 40% становника Републике Српске који не изађоше на Рефу неСрбљи, који својим неизласком потврдише тако моноетничност Рефе.

    Шта је у Референдуму демократски моноетнично, право изаћи и право не изаћи?

    Референдум је изгласала НСРС, и подржали су га лидери како позиције тако и опозиције у Републици Српској, како власти тако и невласти, и добро би било дати мало ширине погледима, да нас не сломе даљине.

  13. Ја не говорим о излазности и процентима, то је башка. Ја само износим најпростију чињеницу да је овај референдум моноетничког карактера, да су на њега изашли (примарно) Срби. Ако се задесио и покоји Бошњак или Хрват, у омјеру „статистичке грешке“, то суштински не мијења ствар. Па главна ствар и лајтмотив овог референдума и јесте био, отприлике: покажимо вољу српског народа, потврдимо шта српски народ жели (без обзира на често циничну злоупотребу термина „грађани Републике Српске“ којом се маскира суштина, знамо сви о чему је ријеч, нисмо дјеца). И промотивни спот говори о томе, итд. И ништа то није спорно. Не знам зашто би се сад од тога правило нешто што није?
    Тачно је да је то Одлука НСРС-а у којој већину чине представници српског народа, тачно је да су референдум подржале све српске партије (с изузетком минорне пратије СРС Мирка Благојевића, ако се не варам, ал’потпуно небитно јер није парламентарна) у РС, и позиција и опозиција, а тачно је и да га нису подржале бошњачке партије. Министар Лукач лијепо јучер потврди да у мјестима гдје живе Бошњаци практично и нису била потребна гласачка мјеста јер нико није ни излазио…
    Сарказам, шупља или шпрдња би било тврдити обрнуто, да референдум није био израз воље само једног народа и празник демократичности унутар српског етничког корпуса. Ја мислим да сам сасвим поштено и без икаквог цинизма потврдио неке разумљиве чињенице…

  14. Па што ли је та демократија до власт већине, али гдје свако има право да каже шта жели, или бар да изабере један од максимално два могућа одговара. Је ли било претешко за изабрати? Јели било преконфузно, или су вицеви прерасли стварност?
    Сви грађани Републике Српске су имали ем право, ем могућност изаћи на Рефу; бујрум им, к’о шокцу пост.

    Будимо фер: кад кажемо „грађани Републике Српске“ цинично злоупотребљавамо термин. Шта се дешава кад кажемо грађани ФБиХ, или грађани БиХ, има ли ту циничне злоупотребе термина, све у односу на почетне тезе неке „наше“ стране. Хоћемо ли сви ми да (са)знaмо у чему ли је ту ријеч. На жалост, наравно да не. Нисмо искрени, а на стрaну чињеница колико одлука Уставног Суда БиХ везано за конститутивност народа није спроведено у (зера) већем ентитету.

    Е, ондак, моремо пробати поштено и без икаквог цинизма потврдити неке разумљиве чињенице.

  15. Симо П. Ороз,26.09.2016. 10:46:09[166357]
    Јуче нисам изашао на референдум.
    ————
    Па и није потребна баш нека велика храброст и проницљивост бити на страни већине!:)

    Иначе, онај трећи коментар ти је сасвим ОК,про опозиције(иако ми ово ОК ко каменчић у ципели)…с тим, да за Лемија ни усну!

  16. „Referendum je u potpunosti uspio. Nije skup. Koštao nas je kao jedan espreso u omiljenom kafiću“.
    Цирка 2 милиона евради!??

    У овој реченици је садржана цијела слика УЗРОКА наше биједе и посрнућа,неслоге…, и економска, и морална и стручна, и свака друга…,СВАКА ЧАС’ НА ИСКРЕНОСТИ

  17. U jednom od ranijih komentara napisah da neću učestvovati u ovom cirkusu zvani referendum.I nisam.Može se primjetiti da režim na sve načine pokušava da navuče izlaznost preko 5o.procenata.Ovdje u Prijedoru izlaznost izrazito niska a predsjednik izborne komisije ovoga grada(ne zna se koji mu je to mandat po redu,inače DNS-ovac) izjavi da je zadovoljan sa izlaznošću i sa rezultatom.Sve mi se čini da će ovdje u Prijedoru na izborima doći do promjena.I vreme je.

  18. @мицо, лијеп поздрав

    Не, нисам ничији клон. Пратим „Фронтал“ већ дуже вријеме, понајвише због ауторских текстова, а читам и коментаре па сам већ упознати с екипом која коментарише.
    Не знам ко даје наслове вијестима на „Фронталу“, али је ријеч о духовитој, интелигентној особи, то бих истакнуо…Одавно сам се хтио регистровати, ал’ све никад…

  19. Курта,26.09.2016. 22:02:41
    “Дуго пратим Фронтал, тек сад сам одлучио да се региструјем.“

    Осман Ђ.,27.09.2016. 07:41:41
    “Одавно сам се хтио регистровати, ал’ све никад…“

    Каква је то потреба да се правдате фукари?!

  20. Мицо, јабуко, теза ти је права пионирска: ништа није како јесте, све је како схватам.
    Не знам ко су наречене колеге, па валда имамо довољно властитих дилема да би лупали туђе. Што би рекла имењакиња: држ’ се кћери чврстог курса.

  21. ex-1978,27.09.2016. 06:31:03[166405]
    @ slavija,26.09.2016. 23:40:24

    Ni toliko. Referendum je sproveden skromno i svedeno.
    Međutim, koliko će nas koštati posljedice referenduma – to je pravo pitanje.
    —————————

    Па наравно у томе и јесте поента.
    Милионче, горе доле, то је за кркане и банду као еспресо кафа, веома лијепо си то упоредио.

    А то што се људи убијају, скачу са балкона, самоспаљују се, инвалиди ни након више од 20г од рата нису ситуирани, породице погинулих, борци не запослени, школована омладина бјежи, 20-оро се рађа наспрам40-оро умире..,

    Ко те пита за последице, важна је ИгокеЈа, стадион са вјештачком травом у селендри…,држава то сам ја, сви који су против мене су против државе и народа….хоћу у историју па макар и декретом, не питам за цијену….итд итд итд
    :(:(:(

  22. Četiri referenduma organizirao je bivši lider SDS-a Radovan Karadžić a jedan aktuelni lider SNSD-a Milorad Dodik, dakle dva političara nadaleko poznata po despotskim metodama vlasti.

    Svi dosadašnji referendumi, uključujući i ovaj posljednji od 25. septembra, organizirani su suprotno ustavnim i zakonskim propisama i suprotno elementarnim demokratskim standardima (bez nezavisnih posmatrača), što je ostavljalo mogućnost da se referendumski rezultati štimaju prema potrebi vladajuće srpske oligarhije.

    Prvi referendum srpskog naroda organiziran je 10. novembra 1991. godine. Cilj referenduma (plebiscita, kako su ga tada nazvali srpski zvaničnici) bio je da spriječi osamostaljenje i nezavisnost BiH, odnosno da osigura ostanak srpskog naroda u granicama Jugoslavije.

    Poslanici SDS-a i SPO-a iz Skupštine SR BiH su 24. oktobra 1991. godine donijeli odluku o sazivanju Skupštine srpskog naroda u BiH, da bi to tijelo 10. novembra 1991. organiziralo plebiscit na kojem se srpski narod izjašnjavao da li želi ostati u granicama Jugoslavije “koja bi obuhvatala Srbiju, Crnu Goru, Srpsku autonomnu oblast Krajinu, Srpsku autonomnu oblast Slavoniju, Baranju i zapadni Srem, te sve ostale koji žele ostati u takvoj državi”.

    Na plebiscitu je postojala i mogućnost izjašnjavanja i za ne-Srbe, kojima je ostavljena mogućnost da odgovore na pitanje „Da li ste za to da Bosna i Hercegovina ostane republika sa ravnopravnim statusom u zajedničkoj državi Jugoslaviji sa svim ostalim republikama koje se takođe izjasne tome u prilog?”

    Bošnjaci i Hrvati listom su ignorirali ovaj plebiscit dok su Srbi u velikom broju (više od 98 posto) podržali ostanak BiH u krnjoj Jugosaviji.

    Petnaestog maja 1993. raspisan je novi, drugi po redu, referendum na kome je narod trebalo da se izjasni o prihvatanju ili odbijanju Vance-Owenovog mirovnog plana.

    Na referendumskom listiću nalazilo se i dodatno pitanje: Da li podržavate samostalno i slobodno udruživanje Republike Srpske sa drugim državama?

    Izlaznost je bila 92% upisanih birača, a negativan odgovor na prvo i pozitivan na drugo dalo je 96% izašlih.

    Treći referendum Srba s ove strane Drine organiziran je iste, 1993. godine, 19. juna, kada je tadašnje vodstvo bosanskih Srba predvođeno SDS-om Radovana Karadžića, provjeravalo volju srpskog naroda da se udruži s braćom Srbima u samoproglašenoj Republici Srpska Krajina u Hrvatskoj i da formiraju zajedničku, samostalnu državu, uz mogućnost ujedinjenja sa drugim srpskim državama.

    Iako je taj referendum prkosio gotovo svim međunarodnim faktorima, pa čak i politici koju je vodila Srbija, izlaznost je bila 95%, a Karadžić je dobio podršku 98,61% izašlih Srba.

    Naredne godine, uslijedio je Mirovni plan Kontakt grupe, iza kojeg su stajali SAD, Rusija i EU.
    Tadašnje rukovodstvo Republike Srpske, predsjednik, Vlada i Skupština, odbilo je ponuđeno rješenje i konačnu odluku prepustilo narodu. Održan je četvrti referendum: 27. augusta 1994. godine na glasačka mjesta izašlo je 90,86% Srba, a protiv predloženog mirovnog plana navodno se izjasnilo 96,06% izašlih.

    Prvi referendum Srba nakon rata najavio je lider SNSD-a Milorad Dodik 2011. godine, o radu Suda i Tužilaštva BiH, no taj referendum, iako zvanično zakazan, ipak nije održan a Dodik je zauzvrat dobio ustupak od EU u vidu Strukturalnog dijaloga o pravosuđu BiH, koji nikakvog rezultata nije dao.

    Peti po redu referendum, a prvi nakon rata, održan je 25. septembra 2016. godine o Danu Republike Srpske, a prema zvaničnim rezultatima na referendum je izašlo oko 56 posto Srba, što je ubjedljivo najniža izlaznost u poređenju s prethodna četiri referenduma odnosno plebiscita.

    Peti referendum ujedno je i najsporniji jer je organiziran unatoč izričitoj zabrani Ustavnog suda BiH.

    A.M.

  23. Хвала лијепо на детаљном хронолошком подсјећању не тако давне историје; скоро да заборавих како нам бјеше.

    Једнооко (једноумно) гледиште и даље залуђује босанске масе! Како смо мултиетничка државица, не би’ да цитирам што ‘но лахко ре’че предсједник Републике Српске неку вечер на N1 Pressing-у: Репубика Српска је држава а БиХ је државна заједница (https://www.youtube.com/watch?v=BwvsHbU5528), елем, био би ред споменути и референдум 29.02.01.03.1992. године, који је заговнао много тога, да не кажем све.

    Ако су већ Радшо и Миле организовали плебисците и ресто, зашто истим жаром не рећи да је и рахметли Алија засукао рукаве и устук важећег устава, закона и међународно признате државе прескочио све регуле ради свога циља којег су га научили други.

    Мултипрактик/демократик поглед важи само кад једнооком паше, и даље не мрдамо од усуда, но га још и више његујемо.

    Хвала даклем, на подсјећању, обогатите га са мартовским идама, и шта рећи: срећа прати упорне… питајте Шкоте или оне фрнакопане у Quebeck-у што ли се они не мане белаја и не престану референдумисати, као што би требали Србљи .

  24. jasse,27.09.2016. 23:52:22[166436],

    Мене не би чудило ни да буде обрнуто, тј. да марифетлуци са свих страна око апелације и референдума изведу на изборе оне који двадесет година нису излазили јер немају за кога да гласају; оне који нису изашли на референдум. То не би одговарало ни позицији ни „опозицији”, тј. околопозицији.

Оставите одговор