Предизборна сатира: Интервју са Рајком Васковићем, кандидатом за градоначелника Бање Луке 2020. године

Топлану ћемо укинути. Свако домаћинство од рата има шпорет на дрва. Окрените се око себе, погледајте само колико је шуме на Пониру, Крчмарицама, Бањ брду! Па алеје с дрворедима. Могу се три Бање Луке гријати.

Аутор: Дражен Милосављевић

Друже Васковићу, дуго година сте у политици. Шта Вас је натјерало да се тек сад кандидујете на изборима за новог Зградољуба?

Мене су кандидовали читаоци мог блога, МД сфера. Годинама дајем смјернице шта и како треба. Ја објавим на блогу, а онда и лидери власти и опозиције трче на прес да их представе као своје. Они покупе сву славу и гласове, а тебе, Рајко, ко шиша. Покрадоше Бога.

По чаршији се прича да иза Ваше кандидатуре стоје амерички и британски амбасадор, али и да сте на сталној вези са Станетом Доланцом, Милком Планинц, Едвардом Кардељoм и браћом Поздерац?!

Чаршија прича?! Момак, одакле је Тебе наплавило у медије? Спустили сте новинарство на жутило, на ниво чаршијског трача. Да није и Тебе новинарству подучавала она фризерка? Ви бисте најрадије да ја сада скинем пумпарице, па да турите у наслов „Рајко остао без гаћа“. Мени су извори из тих амбасада дојавили да се амбасадори одушевљавају нашим предизборним подшаторским забавама, да им удари вода на уста кад виде нашег човјека како хрска прасећи репић, али им Збигњев брани да посјећују наше страначке скупове. У Сарајстану им одојак није доступан. И онда сам мислио да је мудро да их позовем на моју Крсну Славу, да би то могло бити корисно за Републику Српску. А новинари одмах кроје теорије завјере.

А немате контакт с овим другима?

Моја религија је моја приватна ствар. Они су сви у ромингу, тако да се само понекад на неколико минута консултујем с њима.

Излазите на изборе слоганом „КОНАЧНО СЕ ИСПЛАТИЛО 20 ГОДИНА ТРУДА ДА ОД БАЊЕ ЛУКЕ НАПРАВИМ РОДНО СЕЛО“?

Да нећу под слоганом „Снажан Рајкула“ или „Рајко мере боље“? Кад ме ћаћа први пут водио у град да видим зграду Владе, одушевио сам се асфалтом, бетоном, оним високим зградама. Нигдје блата. Зарекао сам се себи да ћу ја бити тај који ће тако уредити своје село, довести асфалт, избетонирати све оне пропланке, посјећи шуму. Али живот ме нанио у Бању Луку. Кад сам први пут отишао на утакмицу, па видио рефлекторе, помислио сам зашто се ноћу не би видјело као и дању. И тако сам кренуо с партијским друговима у инфраструктурне захвате, бетонирали паркове, бетон, асфалт, расвјета, миц по миц, и скоро завршили мисију. Још нам остало да бетонирамо парк „Младен Стојановић“ и Трешњик и можемо залити шампањцем успјешно завршен пројекат „БАЊА ЛУКА – БЕТОНСКИ КОВЧЕГ“.

Много пажње посвећујете инфраструктури?

Наравно. Хитлер је велику свјетску економску кризу нокаутирао јавним радовима, изградњом мреже аутопутева, дигао њемачку привреду. Да му Срби не поставише ступицу, покорио би свијет.

Први потез који ћете повући кад сједнете у фотељу Зградољуба?

Наредићу да се скине оно прљаво платно с хотела „Палас“. И да се нешто живља музика пушта с оних звучника у парку Петар Кочић, а не она депресивна. И да се појача мало. Оно се ништа не чује. Знате, кад туриста Словенац изађе из Мујине ћевабџинице, навигација ће га усмјерити према епицентру Бање Луке, доће на Трг Крајине, чути музику из парка Петар Кочић, и радосно узвикнути саплеменицима „Нада Топчагић!“ И похитати на „нектар“ у Стакленац. Из парка ће прстом показати према „Паласу“ и повикати „Вид’те оно!“. Сигуран сам да они немају ништа слично. А ми ту туристичку атракцију данас скривамо, умјесто да се поносимо.

Како мислите запослити младе?

Могућности за запошљавање су неограничене. Нпр. већ током новембра преко Градске развојне агенције расписаћемо конкурс за педесет „ватрогасаца“, који ће се самозапослити. Гледали сте онај Грлићев филм кад је Бата Живојиновић на раду код Штефице Цвек у тиграстим гаћама?! Нажалост, тај стари занат је изумро. Ако је функционисало осамдесетих, зашто не би би данас? Диспечери Градске развојне агенције ће их слати на терен у најкраћем могућем времену. Уз те наше „ватрогасце“, како их од милоште зовемо, ми ћемо запослити и педесет нових комуналних полицајаца, који ће уз њих ићи на терен, мјерити ниво буке, и наплаћивати казне на лицу мјеста од госпођа. Много грађана се жали на ту буку, стално позивају наше службе, а ми немамо људе да покријемо потребе. Или нпр. у оној Кристално дворани Банског двора има три стотине столица, дакле три стотине потенцијалних радних мјеста. У нашој партији много је младих који су заинтересовани да се запосле у Банском двору. Даћемо им лапове топове и да играју покер и пасијанс од 8 до 16 часова. Гледао сам прилог у Дневнику да се тако може добро зарадити . Зашто не омогућити дјеци да одраде бар приправнички?

Који су Ваши капитални инфраструктурни пројекти у наредне четири године?

Довршићемо пројекат „Бања Лука – бетонски ковчег“ већ у првој години мандата. А онда нам остаје да средимо Кастел. Ставићемо демит фасаду. Даћу им ја алат да исклешу на зидинама Кастела мој лик и ликове мојих претходника, да будемо као они амерички предсједници што су исклесани у стијенама планине Рашмор. Имам ја једног јарана, власник је грађевинске фирме. Он има визију како то треба изгледати, па ћемо њему дати да то уради. Кад заврши фасаду, онда ћемо зидине осликати муралима. Мој портрет ће бити на артиљеријској касарни, да се види с кружног тока, а предсједника Скупштине града изнад улазних врата. Између мурали с ликовима људи из мог кабинета, извођача радова и осталих наших заслужних другова. Планирали смо цијели град покрити муралима највећих наших звијезда. На зграду Градске управе ћемо мурал Цеце Величковић с једне стране, а с друге цветак зановетак. На Бански двор Карлеушу. С јужне стране сприједа, а са сјеверне отпозада. Народ то воли, а народу треба угађати, јер имамо ми изборе и 2024. године. На зграду у покојном Пицином парку ћемо мурал Кристијана како ради склекове. Опозиција је смијешна с приједлогом Михајла Пупина и Милутина Миланковића, јер реално је мало ко за њих чуо, а готово нико појма нема како су они изгледали.

Омладина наше странке је предложила да се муралима освјеже и она четири небодера на Булевару. На један ћемо насликати Хакалу, на други Фазлију, на трећи Џеја, а на четврти оног Џејовог зета, како се већ зове, заборавио сам. Тај кварт ће се звати Нови Циганлук. Тиме ћемо свијету показати да Бања Лука нема проблема са Сејдићем и Финцијем, већ је до Сарајстана, јер ми имамо и Нови Циганлук и Јеврејски центар, све са синагогом у оној канцеларији.

Такође, од наредне године планирали смо и награду „Зградољуб“ за дворишта с највише бетона.

Привреда у граду?

Најважније нам је да помогнемо отварање нових кладионица, како бисмо младе склонили с улице. Градске просторе ћемо уступити за откуп злата. Неком је од бабе остао прстен, минђуше или златан зуб. Која је корист да то чува у сефу, кад може продати и тим новцем нпр. платити дуг Топлани? Тако развијамо привреду, а повећавамо прилив у градску касу. Граду требају и нове апотеке, да бисмо избјегли ове гужве и чекање по пола сата за таблу кафетина или кутију афричке шљиве. Даћемо подстицаје и за изнајмљивање вјенчаница. Преко Градске развојне агенције помоћи ћемо фризераје и надоградњу ноктију, јер су то привредне гране које не могу пропасти. Расте коса, расту нокти.

А село?

Угасићемо Центар за развој села. Сви сељаци су већ у граду и о њима ће да брине Градска развојна агенција. Дјеце на селу више нема, па је бесмислено да бацамо паре на школе.

Да ли је Ваш подмладак осмислио омладинску политику града?

Ма шта балавурдија зна?! Стимулисаћемо одлазак у западне земље. Град ће до Минхена сваком младом човјеку платити карту у једном смјеру. Корист је вишеструка. Прво, помажемо министру Ђокићу да смањи број незапослених на евиденцији Завода за запошљавање. Сигуран сам да ће и мањи градови и општине слиједити наш примјер. Бања Лука мора бити локомотива. Друго, ти људи ће зарађивати по неколико миља евра мјесечно и слаће својим рођацима који остану. Тиме упумпавамо новац у Српску, а да не морамо ниједан производ продати или извести. Треће, остаће више мјеста за конфоран живот у Бањој Луци нама који останемо, смањиће се гужве у саобраћају, по болницама итд.

Образовање?

Бања Лука мора бити лидер у региону кад је у питању образовање, испред Широког и Травника. Покренућемо сарадњу с Поштама Српске да се брзом поштом диплома може допремити у току дана у било које мјесто у региону. Нпр. неко у Пљевљима види општински оглас за посао и услов конкурса је да је завршио за инжењера бродоградње. Он изврши уплату до поднева, а прије вечере поштар с дипломом му је на кућном прагу.

Тридесет година грађани Старчевице чекају нову школу?

Увешћемо ноћну смјену у постојећој школи. Немамо ми новца за расипање. Боље да дјеца сједе у школи него да гледају Фарму и Парове до касних сати. Нашој дјеци идоли требају бити Питагора и покојни Аристотел, а не нека силиконска Сенада из Живиница.

Култура?

У Буџету града ћемо планирати посебан грант за подршку учесницима Звезда Гранда, Пинкових звезда, новим надама „Queen естраде“, јер је то најбржи и најлакши начин да људи дођу до хљеба, али и да се пронесе слава Бање Луке.

Заговарате реорганизацију Банског двора?

Бански двор је данас неискориштен, празан, губиташ. Ту циркулише свега педесетак људи, а град има 200 000 становника. Мислим, коме је у овом граду до виолончела, чембала, промоције књига? Прво у Банском двору треба оградити један простор за бифе, за дружења твитераша, блогера и фејсбук домаћица. Да људи могу играти домине и „човјече, не љути се!“. Ту бисмо осмислили неку неформалну политичку академију, одакле бисмо регрутовали нове снаге, као некад из „Ринга“, да сами стварамо нове играче, а не да их увозимо од Бакира. У вијећници Банског двора бисмо могли организовати тематске вечери о разним друштвеним питањима. За модератора узмемо нпр. академика Винка Перића. Ја сам видио да он то на својој телевизији одлично ради. Повезе из Градишке и оне своје принцезе из оркестра, па док он у вијећници тумачи позицију Руса у Сирији, оне ћурликају народу у Кристалној дворани. Понављам, народ то воли, а народу треба угађати. Зашто не направити кабаре петком са Жаром и Гоцијем, unplugged наступе Книнџе, или бар једном мјесечно концерт нашег друга предсједника? Ту бисмо улазнице могли наплаћивати по 20-30 КМ. Да бар исплатимо плате директору Банском двора и чистачицама. Већ сам поменуо сарадњу с Академијом ликовних умјестости. Ми њима дамо подрум у Банском двору да вјежбају и донирамо ЛСД за јачу експресију, а они нама бесплатно одраде мурале.

Занимљиви су Ваши пројекти за развој филмске индустрије у граду?

Бања Лука мора постати филмски центар Југоисточне Европе. Имамо генијалног Кусту који је увијек вољан помоћи. Нпр. он би могао на локацији код Зеленог моста снимити римејк филма „Битка на Неретви“. Умјесто да му платимо, дали бисмо му земљиште од Чесме до Пријечана да направи пројекат „Бања Лука на води“. Узели бисмо кредит двадесетак милиона КМ да исплатимо Монику. Она би играла Тит’ну Јованку, Даворјанку или коју већ. Наш предсједник би могао играти друга Титу, да не доводимо глумца из Холивуда. Он би играо џабе, јер јако воли и Бању Луку и Републику Српску. А остварио би му се сан да пољуби Монику, онако филмски. Титовог најбољег друга би могао играти нпр. Џевад Галијашевић. Најјача би била сцена кад се он попут Фахрудина Омеровића баца да спаси живот свом најбољем другу, врховном команданту, и зубима хвата метак, као Слеџ Хамер некада. Џевад је већ плаћен из Буџета Српске, тако да бисмо и ту направили уштеду. Додао бих још да у зони „Инцела“ постоје сјајни услови за снимање хорор филмова.

Да ли је ТОБЛ завршио припреме за организацију свјетског првенства у гађању глинених голубова?

Јесте. На Раковачким барама је све спремно. Поставили смо рефлекторе. Свака кућа на Раковачким барама припремила је по једну собу за смјештај учесника и судија, чиме је смањен трошак организације на свега 16 милиона КМ.

Како у наредне четири године мислите искористити ТОБЛ за промоцију туризма?

Увешћемо туристичке туре за посјету родне куће нашег драгог друга Предсједника и њиве која му је донијела први милион. Бројне су ту туристичке атракције за наше госте из иностранства, од тунела у равници, преко посјете најскупљем километру аутопута на свијету, надвожњаку који повезује два слијепа пута, па све до скокова с аутопута у Саву. Мост у Пријечанима можемо искористити за промоцију адреналинских спортова. Бројне су могућности. Треба само мало маште.

А сеоски туризам?

Обавезно! Рецимо, сваки туриста ће се одушевити кад му на селу пустимо воду из пипе. Одведемо Словенца на Мањачу, намажемо му кришку хљеба домаћим кајмаком и он је сит, па може више и попити. Вратимо га у град, он попије дванаест тура точеног „нектара“, па кад се исповраћа поново је гладан и мора на ћевапе. Након ћевапа је спреман за нове туре „нектара“, и тако га провучемо кроз три циклуса док га не отпратимо у „дежелу“. Пошто се он неће сјећати како му је било, биће му интересантно да поново дође.

Како ћете ријешити проблем Топлане?

Топлану ћемо укинути. Свако домаћинство од рата има шпорет на дрва. Окрените се око себе, погледајте само колико је шуме на Пониру, Крчмарицама, Бањ брду! Па алеје с дрворедима. Могу се три Бање Луке гријати. Планирали смо да поново покренемо рудник угља на Лаушу. Енергенти су ту око нас и не знам зашто бисмо увозили мазут.

Сви капацитети градских гробаља су попуњени?

Знате, мој син има жељу да отвори савремени крематоријум у Врбањи. Ми бисмо му осигурали неких двадесетак милиона КМ годишње кроз јавно-приватно партнерство, а услуга би свим грађанима била бесплатна. Њихово је само да умру. Остало је брига града.

Колико град може да партиципира у здравству?

Можемо да дајемо субвенције власницима апотека, можемо развити надриљекарство, али и направити озбиљан бизнис са скидањем црне магије кроз јавно- приватно партнерство, направити неки пословни инкубатор у коме би се обављали послови скидања црне магије. Предложићемо Влади Закон о еутаназији, како бисмо олакшали нашим пензионерима. Гр’ота да се људи пате! Њима ћемо олакшати, али и битно смањити дефицит Фонда ПИО. Мој син може изнајмити просторије у крематорију Заводу за еутаназију. Тако штетдимо на транспорту.

Бања Лука је позната као град спорта?

Спорта више нема, све је бизнис. Зашто бисмо онда стипендирали то ћерање лопте, кад су кладионице центар бизниса? Све ове стадионе треба прилагодити развоју пољопривреде. Погледајте само колико је траве на Градском стадиону, па на БСК-овом, Наприједовом, Жељином,…! А и ове између зграда, што морамо плаћати кошење десет милиона КМ. Све се то може искористити за испашу стоке. Имамо и савремено појило у парку Петар Кочић. Па ова пластична трава на помоћним теренима. Комбиноват’ је како би краве давале млијеко у амбалажи. И ето поново мљекаре у Бањој Луци!

Реиндустријализација. Обавезно у функцију вратити и стари помоћни терен на Градском стадиону за свињогојство.

Занимљиво да заговарате и отварање сексаоница по мјесним заједницама?

На селима смо имали пропланке и шумарке за размјену њежности, а данас смо сви у граду и лимитирани смо у том погледу. Наталитет пада. Како неће кад млади живе с родитељима, браћом, теткама и ујацима по становима што су дједови добијали од „Инцела“ и „Чајавеца“ крајем седамдесетих? Гдје да се размножавамо? Мјесне заједнице смо успјешно угасили, тако да смо ослободили просторије за те намјене. Град ће донирати црвене жаруље, гријалице и ћебад.

Друже Рајко, хвала Вам на исцрпним одговорима.

Нема хвала, него на колико гласова да рачунам из Твог домаћинства?