Гугл има моћ да мијења мишљења и начин на који неко гласа користећи апликацију аутоматског довршавања ријечи (autocomplete) у сугестијама приликом претраживања. Како то функционише, открива амерички психолог-истраживач др Роберт Епстејн у ексклузивном интервјуу који је дао главном уреднику Спутњика у САД Миндију Гавашелију.

Зашто смо почели да користимо апликацију аутокомплит? Да ли вам нешто у тој апликацији смета?

— Гуглова апликација аутокомплит се разликује од сугестија које приликом претраживања нуде Бинг или Јаху. Бинг и Јаху показују осам до десет сугестија које одражавају начин на који други људи врше претраживање. И Гугл је то некад радио, али у последње вријеме приказује људима највише четири сугестије, а оне често имају мало везе са тиме како други људи претражују.

Дакле, шта они раде? У јуну је Сорсфед (веб-сајт и канал који се емитује преко Јутјуба) објавио видео у ком тврди да Гугл сузбија негативне сугестије приликом претраживања везаних за Хилари Клинтон; видео је постао виралан, док је Гугл демантовао тврдње Сорсфеда. Запитао сам се да ли је Сорсфед у праву и такође сам постао радознао. Зашто би Гугл потискивао негативне сугестије за једног кандидата? Који је смисао?

Шта сте, дакле, урадили?

— Двије ствари. Прво, моји људи и ја почели смо да тражимо конкретне тврдње које је Сорсфед изнио. Потврдили смо да Гугл често приказује веома позитивне сугестије приликом претраживања за Клинтонову, док Бинг и Јаху приказују мјешавину позитивног и негативног. Такође смо установили да Гугл приказује позитивне ствари о Клинтоновој чак и кад њихови сопствени подаци претраживања (на Гугл Трендовима) свједоче о томе да људи заправо траже негативну информацију. Потврдили смо и Сорсфедову тврдњу да Гугл понекад приказује негативне информације о другим људима, укључујући Трампа, док ускраћује негативне о Клинтоновој.

Да ли су ваша открића била потпуно конзистентна?

— Не, установили смо такође да постоје неки изузеци од правила — ситуације у којима је Гугл показивао негативне сугестије приликом претраживања у вези са Клинтоновом и чак донекле позитивне сугестије за Трампа. Зато су Сорсфидове тврдње у начелу биле исправне, мада мало претеране.

Међутим, открили сте још нешто, зар не? Нешто важније од обрасца сугестија претраживања кад је ријеч о Клинтоновој и Трампу.

— Тако је. Желио сам да сазнам зашто Гугл можда потискује негативне сугестије у претраживањима за неке људе, па сам спровео онлајн експеримент са 300 људи из 44 америчке државе да бих видио да ли се према негативним сугестијама односе иоле друкчије него према неутралним или позитивним. Опсежно истраживање у неколико области показало је да негативни стимуланс привлачи далеко већу пажњу него неутрални или позитивни — слично томе кад видите бубашвабу у салати и у паници бацате цијелу чинију салате.

Па шта сте установили?

— Био сам запрепашћен оним што сам установио. Можда није требало, али био сам. Установио сам три ствари. Прво, људи би двапут чешће кликнули на такву негативну сугестију него што би то учинили случајно. Оно што је негативно не само да скреће пажњу, оно повећава број кликова.

Друго, негативне сугестије посебно су привлачне за неодлучне бираче — људе који одлучују о исходу тијесних избора. Они на њих кликћу 15 пута чешће него на неутралне ствари у контролним питањима. И треће, демократе више привлаче негативне ствари о републиканским кандидатима; републиканци се понашају потпуно супротно.

Шта све то значи?

— Знамо из претходног истраживања да начин на који се наручују резултати претраживања може драматично да преокрене гласање и мишљење. Сада смо открили да такве сугестије могу да дјелују на исти начин. Да би се гласови окренули ка једном кандидату, све што треба да урадите јесте да потиснете негативне сугестије претраживања за тог кандидата — али не и за његовог противника. Временом ће то навести милионе људи да гледају позитивне веб-странице за кандидата ког подржавате, док ће истовремено милионе навести да гледају негативне информације о оном противничком. То лако мијења ситуацију код неодлучних бирача у погледу тога ког преферирају — за 20 па и више одсто и чак 80 одсто код неких демографских група. На овај начин се може мијењати мишљење о било чему, уопште.

Дакле, колико бирача Гугл на овај начин може да преокрене на предстојећим изборима?

— Негдје између 800.000 и 3,2 милиона.

Асанж: Морамо зауставити Гугл прије него Хилари дође на власт!