Живот у свемиру тек ће настајати, а нестаће га за 100 билиона година

АСТРОФИЗИЧАРИ из Сједињених Држава и Јужне Кореје лансирали су нову "теоријску варијанту еволуције Свемира након Великог праска" – објавио је New Scientist.

Према новој теорији, у Свемиру је после Великог праска постојала „хипотетичка честица рехеатон која се распала на мноштво других прије него што је видљиви свијет постао хладнији“, а његова глобална геометрија „спљоштена“.

Амерички и јужнокорејски научници тврде да се број типова честица мјери хиљадама билиона.

А то – по њиховом мишљењу – значи да у Свемиру постоји исто толики број „верзија Стандардног модела“ и да се оне међусобно разликују по маси честица.

Истовремено се појавила и нова теорија: због чега нема разумног живота у околини наше Земље.

У часопису Journal of Cosmology and Astroparticle Physics појавио се текст у којем се износи претпоставка да се живот на нашој планети можда појавио „прерано по мјерилима космологије и законима еволуције Свемира“.

Један од његових аутора – Абрахам Лоеб, из Харвард-Смитсоновског астрофизичког центра у Кембриџу (САД) – објаснио је:

„Када људи размишљају о томе када се највјероватније може појавити живот, они наивно мисле да је та епоха већ наступила. Али, то није тако. По нашим истраживањима, шансе за појаву живота биће у Свемиру много веће у далекој будућности.

Лоеб и његове колеге тврде да су се услови за појаву живота могли прво појавити на такозваним „дијамантским планетама“, састављеним искључиво од угљеника и других лаких елемената. Већ 30-40 милиона година после Великог Праска.

По њиховим прорачунима, живот ће у Свемиру нестати кроз приближно 100 билиона година – кад се угасе последње звијезде.