Човјек који је садио дрвеће

Ако је А успјех у животу, oнда је А=X+Y+Z; X је рад, Y је игра а Z је
држање језика за зубима! Ајнштајн

уторак, август 9, 2016 / 05:28

Ако је А успјех у животу, oнда је А=X+Y+Z; X је рад, Y је игра а Z је
држање језика за зубима! Ајнштајн

Пише: Вукашин Беатовић

Човјек који је садио дрвеће (*L’homme qui plantait des arbres*) је алегоријска прича француског књижевника Жана Жиона.

По овој причи је 1987. године урађен анимирани филм који је награђен Оскаром.
По свему судећи, у позадини овог филма се крије мисао Алберта Ајнштајна са
почетка текста, иако се не може одговорно тврдити да је Жан Жион баш ту
мисао искористио за своје дјело.

Правило је да генијалци на различите начине увијек говоре о истим стварима.
Тако и у овом случају, генијалност Ајнштајнове мисли али и приче Жана Жиона
остају "и во вијек и вијеков".

У филму се говори о људској упорности и истрајности. Главни лик – пастир,
успијева од вјетрометине направити божанствену шуму. На свијету сигурно
постоји много литературе која говори о истим стварима, али овај анимирани
филм који траје 30 минута то чини на један сасвим необичан и врло ефектан
начин.

Одвојите пола сата и погледајте ово анимирано ремек дјело, нећете се
покајати!



0 КОМЕНТАРА

  1. Vukašine, hvala.
    Poznajem jednog čovjeka koji je radio istrajno i naporno samo što je radio sve obrnuto od Elzeara. Naravno, i rezultati njegovog rada su veliki kao Bufijeovi, samo u obratnom smijeru. I o ovome čovjeku će se snimati filmovi pod nazivom Čovjek koji je sjekao drveće.
    Ovaj je pošao sa mjesta gdje je Elzear stigao, a stigao tamo odakle je Elzear pošao.

  2. O,kleta igro sudbine:

    2012: Elzear Bufije, ima li te u ovim našim brdima?

    2016: Kakve bolan donacije, kakvo čišćenje bez naknade, kakve crne omladinske radne akcije?! Niti mi pada na pamet da se odazovem niti bih bilo šta slično ikada organizovao. Vrijeme ORA je davno iza nas.
    ………………………………………………………………………………………………

    Nekad je čovjek koji čini za opšte dobro, radi bez naknade bio uzor, inspiracija, prizivalo ga se,
    a danas, godine, politička pragma i gutanje populističkih obećanja dovedoše do toga da je Elzear „davno iza nas“.

    Jah!

  3. @ češnjak,09.08.2016. 14:11:36

    Slabo smo se razumjeli, to jest proful’o si.

    Ja sam ti čovjek od akcije… ne one omladinske radne, nego prave – pa sam od jedne šikare napravio voćnjak a od jedne jaruge i divlje deponije – lijep ribnjak. E vidiš to je Elzear Bufije onako kako sam ga shvatio i kako ga gledam. Godine su to rada. AkoBogda, vidjećeš.

    Puni smo mi likova kojima je djedovina zarasla vukojebina, koju desecima godina niko ne obilazi a puna im usta radnih akcija i planova za izradu majica i novinarskh ekipa koji ih slikavaju dok onaj jedan dan u 4 godine nešto rade. Ni pritku podoštrit ne znaju. Ništa ne naprave. Presele se u baštu kafane, čim se kamere pogase i čim im izjavu uzmu.

  4. ex-1978,09.08.2016. 18:05:10

    Ти си схватио Елзеара Буфијеа као лика који себи прави рибњак или воћњак? Или који крчи своју зараслу ђедовину? Схватио си Елзеара Буфијеа као „протестантску етику и дух капитализма“?

    Ко о чему, баба о уштипцима.

  5. ex-1978,10.08.2016. 06:26:25

    Ја не морам ништа радити да бих размишљао, то само ти и Вучић, Енглез и Њемац мислите да је неодвојиво. Уосталом, ја имам умјетничка и философска стријемљења, а то су препознали Никола Шпирић и Милорад Додик па ми постадоше – мецене. Ко ономад у Фиренци што је била династија Медичи.

    Елзеар Буфије је хуманистички тип. Он нема никакве везе са привређивањем, и на тој сврси установљеним корисним радом. Елзеар Буфије, као тип, нема никакве везе са својином као таквом. Његово је дјело с оне стране сваке личне користи. Он сади на туђој земљи. Он није чак ни домаћин. Овце продаје кад види да штете његовом подухвату, од кога он нема материјалне користи; нема ни моралне, у ширем смислу, тј. сујетнога задовољства да се зна да је он узрок тој шуми, не намеће се кад шумар и државни службеници трућају о „самониклој шуми“.

    Елзеар Буфије ради да – савлада пустињу. То је смисао. Од тога је он могао имати користи личне, могућно, само утолико што га је самоћа, и тај непрекидни рад, душевно лијечила, уколико га је претходно погодила трагедија губитка сина јединца и жене. То је можда био први мотив, а онда га је ово дјело његово „узело себи“. Савладавање пустиње Елзеара Буфијеа је једна хуманистичка, философска идеја; никаква идеја економије и привређивања.

    Хвала Николи Ширићу и Милораду Додику, мојим меценама, због којих могу живјети да ништа не радим, те сам могао написати ову високоумну анализу.

  6. @ Крин,10.08.2016. 15:16:09

    Tačno sam znao da ne znaš ni pritku podoštrit. Da znaš ne bi dvojicu pomenutih ček’o ni sekunda jednoga. Nisi ni oko materijalne/ekonomske koristi od posebnog znanja i vještine. Jer da jesi znao bi da od bašče lijepe za oko i istog takvog ribnjaka – nikak’e vajde nema. Samo neprekidan rad i duševni mir.

  7. Често ми мој најбољи друг Заметица зна рећи да ја све разумијем наопако и на неки свој начин. Пажљиво сам погледао филм,највриједнији дио филма је онај када долазе државни органи и министри,много су рекли али на срећу нису ништа урадили.
    Наш проблем није у лошим и лијеним људима или ексовом рибњаку или воћњаку као што неки мисле.
    Наш проблем је што се наши министри,предсједници,градоначелници играју Бога доста кажу а још више ураде за разлику од ових у филму који нису урадили много.
    Нељудскост политичара и њихова жеља да побјегну из ове земља БиХ нас уништава,да знам цртати цртао би управо такав филм потпуно супротан од овога што смо гледали.
    Ко је мени запалио кућу у Сребреници и зашто?
    Ко ми је каменовао зграду у којој живим и стан у којем су биле двије бебе?
    Због тога ће умјесто нових липа БиХ бити претворена у пустињу.
    Неки дан сам прошао аутом од Скелана до Сребренице преко Зеленог Јадра,љепота природе каквој се дивимо у аустријским или њемачким филмовима постоји и код нас само што је наша земља затрована мржњом и натопљена крвљу.
    Нема овдје будућности, само је питање времена кога ће и када ће сјебати комунистички олош и има ли краја односно када ће се затворити круг похлепе и отимања јер је врло лако да се као у „Глави шећера“ некоме свиди и за око западне воћњак или рибњак поред пута,….крај се зна ко је читао или гледао „Главу шећера“.

  8. ex-1978,11.08.2016. 06:22:45

    „Tačno sam znao da ne znaš ni pritku podoštrit. Da znaš ne bi dvojicu pomenutih ček’o ni sekunda jednoga.“

    Радујемо се да нам објасниш како ово знаш. Ко што Вучић зна кад устајемо и кад лијежемо; ако у вашем мишљењу има ма какве методе. Ево, јa вјерујем да ти свашта знаш рукама урадити; то вјерујем теби на ријеч, али не знам засигурно. Али засигурно знам сљедеће: да не разумијеш иронични и аутоиронични отклон у изразу, као што не разумијеш Елзеара Буфијеа. (А, моребит, баш сам оштрио притку, кад ме походише моје мецене, и са сузама у очима ми понудише паре да се занимам философијом, и само сузама тим, можда, нисам одолио.)

    „Nisi ni oko materijalne/ekonomske koristi od posebnog znanja i vještine. Jer da jesi znao bi da od bašče lijepe za oko i istog takvog ribnjaka – nikak’e vajde nema.“

    Врло добро! Ја ниједнога тренутка нисам уводио „лијепо“ у расправу. Али ако већ инсистираш и на својим естетским погледима, нису нови ни усамљени, и подсјећају на антиестетику социјалиста Марковићеве школе, по којој је „лијепо“ некорисно јер је само уживање за чула; из тога је Пера Тодоровић, прерађујући Чернишевскога, изјавио да је један кобасичар кориснији, дакле и заслужнији, него Шекспир. Њима се то може опростити због историјског тренутка и велике енергије која је тада избила, макар и простачка. Теби, данас, неће нико то опростити.

    Него, расправљати озбиљно данас са таквим (анти)естетским погледима је већ депласирано. Оutdated. Сигурно је да би и ти то видио, само кад се не би толико уживљавао, или живио ту друштвену улогу – предузетника; па у слободно вријеме, и са узорном самоувјереношћу, свеколику естетику мјерио предузетничким аршином, као што си и Елзеара Буфијеа.

  9. @ ex-1978,11.08.2016. 06:22:45

    Сад видим, изгледа да си ово могао мислити сасвим озбиљно и другачије: „Nisi ni oko materijalne/ekonomske koristi od posebnog znanja i vještine. Jer da jesi znao bi da od bašče lijepe za oko i istog takvog ribnjaka – nikak’e vajde nema.“

    Ја сам разумио да си изразио презир за рибњак и врт, уколико нема од њих вајде; док, изгледа ти си казао баш супротно. Пријатно ми је што сам се ухватио у тој брзоплетости: утолико бар ниси, у најширем, антиестета Тодоровићевског типа, огријешио сам се, и зато ти се за тај дио коментара – извињавам.

Оставите одговор