ЧОВЈЕК-ШИШМИШ ПРОТИВ НАТЧОВЈЕКА (BATMAN V SUPERMAN)

Бог против човјека. Дан против ноћи… Набраја кроз најаву Лутор млађи, зли генератор радње и менаџер овог суперхеројског гладијаторског обрачуна.

Има нешто досадно и успављујуће у скоро три сата ове покретне слике. Епског уратка америчке филмске индустрије у готово сваком смислу. Није се штедило ни на глумцима, ни на парама, ни на акцији. Али опет је некако прегломазан. Гледа се са стрпљењем које за њега получују само загрижени љубитељи жанра или појединачних суперхероја.

Суперхероји су Американци, а зли су Руси

Све је овдје по редовном индустријском шаблону. Понајвише прича. Све се на свијету дешава у САД. А уколико не, није се ни десило. Супермен и Бетмен су Американци. То нико не смије доводити у питање. Озбиљно се то наглашава, без обзира на ривалитет Метрополиса (Вашингтон) и Готама (Њујорк), у сваком од њих је америчка застава.

Имамо и неизоставно подсјећање које су нације прави негативци, односно злог Руса. Помоћника, најамника Луторовог, којем ће се многи клинци одрасли у вријеме Отаџбинског рата обрадовати препознајући га као Дрезика. Иначе дисфункционалног и дислексичног Српчета чије презиме Дражић тако читају његови школски другови из серијала Срцеломачка средња школа.

Ту се са Русима српске медијске предисторије не стаје, па на једном мјесту Супермен спашава од неуспјешног лансирања свемирски брод. Изрони из дима носећи модул са људском посадом, на којем јасно пише Сојуз и види руска застава. Што је још један у низу патриотских манипулација, свакодневних у америчкој продукцији. Циљ је да грађани забораве како су управо због катастрофа сопствених космичких бродова и великог броја жртава, Американци ти који плаћају Русима да их воде у свемир, јер сами нијесу у стању.

Осим уз помоћ Супермена.

Шаблонизам

Доста ствари се мијења у оваквим филмским репринтима и хибридизацијама. Џереми Ајронс, и поред британског нагласка, тешко лијежеу улогу батлера Алфреда. Главни уредник Дневног планета у овом наставку није бијелац, но црнац и циљна група ће га препознати као Морфијуса.

Ипак је мало више него бљутаво, када и овај редитељ посегне за сликом расипања бисерних перли приликом убиства матере Бруса Вејна. Овај пут је редитељ је кидање бисерне огрлице одрадио трзајем затварача на убицином пиштољу. Што ће рећи да убица овај пут користи пиштољ, а не револвер. Рецимо.

Мати се, срећом за Супермена, зове Марта.

Но, уз сав продукцијски шаблонизам, који врло наглашено и продужено оставља фабуларне завршетке за прављење другог наставка (Луторовим оћелављењем, пјевушењем мелодијице, Бетменовом злокобном најавом да ће бити још борби), некако највеће изненађење представља увођење Чудесне жене као суперхероја.

Бог је мртав

Супермен ће сигурно оживјети у неком другом наставку, али у овом наставку се све завршило тако што је Натчовјек издахнуо, при криптонизираној експлозији у сопственој режији. И то је најбоље у овом филму.

Слично као и у постстриповском хибридизованом сучељавању два филмска серијала Уљез против предатора, некако одмах заузимате страну.

Супермен је, истини за вољу, досадан јунак. Има он свој криптонит који га може убити уз помоћ преживјелих избјеглица са своје родне планете, или злих генија корпорацијских менаџерских вјештина, као што је Лекс Лутор, али опет је некако предалеко од човјека. Способности и врлина занимљивих само дјеци претшколског узраста.

Без обзира што се Ничеов термин натчовјек, у енглеском преводи управо као што је име суперхероја, биће да је Лутор много ближи божанским особинама овог лика. Као такав, он је много даљи од публике, него што је то искомплексирани Човјек-шишмиш.

Од интерпретације у којој га је отјелотворавао Брус Вејн, ова је мало питомија. Бетмен је насикиран, као и већина људске расе, да може доћи до истребљења свих становника планете, уколико исти опет довуче сународнике. Из ванземаљског свемира мисли се, пошто је Супермен, већ смо рекли, Американац.

Као таквог га и сахрањују.

Уз војне почасти. И, наравно, америчке заставе дјецо. То је оно кул, што ћете дати мами да вам нашије на одјећу. Или купити мајицу са таквом заставом, јер сте је видјели у овом филму.

Нетопир

Бетмен је човјек, да се разумијемо. Већ одавно филмотворци не инсистирају на уједу у стилу Човјека-паука, који је Бетмену дао надљудске, полуживотињске моћи. Он је много више богати насљедник са психичким проблемима и посебним осјећајем за правду. Овогодишњи Бетмен који се бори са Суперменом, такође на ивици закона. Он жигоше људе без суда и у затворима их због таквог жига убију.

Зато га Супермен и гони, понашајући се као виша инстанца суперхеројске власти и тумачења Устава САД и закона града Готама. Али људски, кроз своју инкарнацију неуспјешног новинара Кларка Кента. Неописиво заљубљеног у Успјешну Новинарку. Што не може као човјек, може као полубог. Што већ зависи од тога хоће ли Натчовјек и Дејл Ернхард бити у стању да добију потомство. Као магарац и коњ, рачунам, будући да је дјевојку несумњиво освојио на сексуалном нивоу.

Али је Шишмиш ипак човјек и ипак некако више навијате да би могао убити натчовјека, античког антропоморфног бога, којем не може бити ништа ако му сручите планину на главу. Атомска бомба исто није баш дјелотворна. Само се криптонит прима.

Ако не заспите, дочекаћете Чудесну Жену у кадру. Ако волите америчке акционе сапунице, онда ће вам се допасти. Исто ако не заспите. Ако гледате кући, можда погледате из више покушаја.