То што је дужи, не значи и да је бољи

Можда стварно живимо четири године дуже, по статистици премијерке Цвијановић и аналитичара и новокомпонованог водитеља Мирослава Лазанског, али су демографске цифре Завода за статистику Републике Српске, у који се ових дана кунемо, неумољиве.

среда, јул 20, 2016 / 13:02

Можда стварно живимо четири године дуже, по статистици премијерке Цвијановић и аналитичара и новокомпонованог водитеља Мирослава Лазанског, али су демографске цифре Завода за статистику Републике Српске, у који се ових дана кунемо, неумољиве.

Број рођене дјеце у Републици Српској у посљедњих пет година смањен је за 3.500. И за просту репродукцију у Српској недостаје 50 одсто проворођене дјеце. Готово, крај. Све је речено.

Како ко од главешина спомене „политику наталитета“ смјеста ми се дигне коса на глави. Предизборна и постизборна обећања за повећање наталитета треба уградити у Кривични закон Републике Српске. Па ко слаже, да за то и одговара. Ова власт је слагала. Све нас је мање, школе се затварају, никад се мање дјеце није уписало у средње школе, а и одјељења у градским школама је све мање.

Прошле године је из бањалучке школе „Иво Андрић“, школе у центру града, исписано, чини ми се, 28 дјеце. Разлог – одселили су са родитељима у иностранство. Немојте ме држати за ријеч, немам сада гдје да провјерим податак јер су сви у школи на распусту, али ако сам погријешила, погријешила сам за једно или двоје дјеце. Алармантно и, прије свега, тужно. Ако је тако у Бањалуци, онда можемо само да замишљамо како је у мањим мјестима гдје су држава, а и Бог, одавно окренули леђа.

Те податке сигурно, као ни овај за Бањалуку, нећемо ни чути ни прочитати. У вијестима, у неком тамо 25. минуту или у новинском ступцу резервисаном за кратке вијести, углавном чујемо и видимо да „демографска политика Српске константно биљежи пад“. И, кад се брзо прочита, бер разлагања и разглабања, ни не звучи толико забрињавајуће.

Ја тада углавном вичем на телевизор. Дође ми да лично продрмам водитеља и да га натјерам да под пријетњом прочита праву вијест. Која треба да звучи овако: Људи нам умиру, а дјеце се не рађа довољно. Ако овако наставимо, изумријећемо врло брзо, само што тада више нећемо моћи да кривимо методологију пописа. А и оно мало преживјелих (ох, да, заборавила сам четири године гратис) биће нерезидентно.

Кад вас други пут буду лагали да вам је добро и да живите у „најбољем мјесту за живот“, питајте их знају ли колико коштају дјечје гаће. Колико пелена треба за један мјесец, колико коштају боди и бенкице. Колико коштају прашак и струја да се то опере и колико мјесечно свега тога треба. Колико кошта дјечја козметика, колица, креветац и шта све још не. Колико коштају ципеле, патике, чизме, хлачице, адаптирано млијеко, месо, воће за сокиће и гдје тачно да купе непрскано поврће. И зашто ништа нису уредили, ако вас већ убјеђују да вам је добро.

Питајте их, и они су људи. Избори су, можда вам сада буду знали и одговорити.
А нека неко господи и госпођама с почетка ове „животне“ приче објасни. То што је дужи, никако не значи и да је бољи.
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Високи животни стандард омогућује људима да живе од свог рада и не морају да се селе!!!

  2. @ novo_vrijeme,21.07.2016. 14:34:02

    Ni to nije pravilo. Švedska je zemlja najvišeg standarda pa opet 50-60 hiljada Šveđana svake godine napusti otadžbinu. Šveđani idu u Norvešku, Veliku Britaniju, Njemačku, Ameriku, Španiju, Australiju… Taj broj je iz godine u godinu sve veći i veći.

  3. Možda i mogu donekle razumjeti one ljude koji vrše pritisak na političare da im pronađu posao na budžetu. Svjesni su ljudi da je na budžetu gotiva i da ta gotiva vodi društvo u propast. Ali eto, navikli smo se da bez ikakvog prava kontaju – kad mogu drugi zašto to ne bih mogao i ja.

    Ali fakat ne kontam i ne mogu razumjeti ljude koji od naših političara očekuju da nam prave djecu po kućama!?

    Hrabri nadju način a oni drugi – pronalaze opravdanje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *