Милан Кампонески: Фемицид и колатерала

Једна од најогавнијих групација на друштвеним мрежама су агресивни професионални борци за разна људска права.

Не постоји трагедија која због лешинара у медијима не постане топ тема у јавности, а на којој они не покушају да профитирају.

Тако је јуче новинарка Времена Јована Глигоријевић, назвала покољ у Житишту, фемицидом.

Знам, већина вас заправо никад није чула за израз фемицид, код нас у језику се користи реч "убиство", нема род, може се односити на мушкарца, жену, дете, трансродну особу, пса…

Чисто пробајте да замислите да за сваку жртву почнемо да дајемо посебан назив, рецимо "ацолицид" то кад комшија убије комшију због међе то је код нас чест случај, "киноцид" за убиство пса, "трансцид" кад страда трансродна особа.

И у смрти и жртвама шизе попут Јоване покушавају да направе разлику и поделу мање и више вредне жртве.

Чак и да кажемо, ок, ако желиш да имаш посебну категорију убиства, није у реду да покољ у којем је убијено петоро, а страдало двадесеторо људи оба пола назовеш фемицидом.

На то ми је одговорила да сам глуп, јер је Дијана била жртва, а остали су били "колатерала"

КОЛАТЕРАЛА -тим речима је професионална боркиња за људска права окарактерисала остале жртве у покољу који је претпрошле ноћи направио Синиша Златић.

Синиша је иначе како кажу очевици рекао да иде да убије своју бившу жену и њеног новог партнера.

Значи у питању је један фемицид, једно убиство и остали су колатерала.

Разлог зашто је дошло до покоља у Житишту је много сложенији од љубоморе, патријархата и слични ствари које нам се набијају на нос.

Јована Глигоријевић као и још неколицина њених истомишљеника су поред армије страначких ботова тренутно највећи сајбер насилници на домаћем интернету, јер изнова и изнова вређају, и злостављају своје неистомишљенике, лепе им опасне и лажне етикете, којим стално безразложно срозавају углед других људи.

Тако да свако ко данас не мисли да је у Житишту био у питању Фемицид него покољ за њих је саучесник у том злочину.

Практично најбољи пријатељ и хушкач Синише Златића.

Дошли смо у ситуацију да је немогуће изнети здраворазумски став због две шизофрене насилне крајности на друштвеним мрежама.

С једне стране због лудака који су у фазону "курва је добила шта је тражила" а са друге. професионалних бораца за људска права који су три убијена мушкарца и једну жену назвали "колатералом у фемициду"

Дошли смо у ситуацију да сви мушкарци морају да се осећају кривим зато што је поремећни лик ратни ветеран са арсеналом оружја на тавану побио пола варошице.

И једни и други су једнако опасни, јер у најтежим и најосетљивијим тренуцима за неко друштво распаљују опасне ватре зарад доказивања своје истине.

Све знам, урбано је и кул подржати борце за људска права.

Супер, онда идите и волонтирајте у Свратишту, или у центрима за азиланте, у сигурним кућама, помозите да се у јавности створи фронт против сваког насиља, само престаните да подржавате сајбер насилнике који иза приче о људским правима дају себи за право да сеју свој бес и мржњу према сваком ко им није по вољи.

Насилници никад нису против насиља, они су само за замену улога, насиље им је скроз прихватљиво кад ради за њихову ствар.