Нова нада за преостале Србе у Хрватској

Стање српског народа у Хрватској је очајно. Уочи Видовдана у Загребу је основан Демократски савез Срба, са намјером да такво стање промијени.

среда, јун 29, 2016 / 10:57

Стање српског народа у Хрватској је очајно. Уочи Видовдана у Загребу је основан Демократски савез Срба, са намјером да такво стање промијени.

На Хрватском новинарском дому у Загребу, стајао је прости бијели лист формата А4, на којем је у дну црним латиничним словима било отиснуто: понедјељак, 27. липња 2016. године у 19 сати, Велика дворана први кат.

Ове смјернице тешко да би вас асоцирале на оно што пише изнад: Демократски савез Срба, Оснивачка скупштина. Када у пуној дворани поменуте установе видите материјал остављен на столицама за кандидате и госте, схватите да је велика ствар што на улазу не пише: Оснивачка скупћина.

Срби су и прије деведесетих у Загребу били тешко дискриминисани. Након отимања конститутивности и због тога отпочињања рата за њихово етничко чишћење, данас су потпуно сведени на угрожену врсту. Преживјели Срби у Хрватској се усљед прогоњености и потчињености, озбиљно разликују од оних у Републици Српској и Републици Србији. Њихове потребе и размишљања су знатно другачије. Зато су њима неке ствари којима се ми чудимо – сасвим редовне. То је данак преживљавању и заборављености од стране нас, који смо у релативно бољем положају.

Примјера ради у скупштинском материјалу има поглавље које преносимо у цјелости (осим што је код нас пресловљено из латинице):

БРИГА ЗА ОЧУВАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

1. потицати образовање и одгој у школама и вртићима на српском језику и ћириличном писму,
2. обвезати државу на регистрацију српских школа и осигурање средстава за њихово финанцирање,
3. помагати оснивање и рад вртића на српском језику,
4. инзистирати на примјени одредаба о службеној употреби српског језика и писма,
5. потицати праведнију расподјелу средстава за КУД-ове и удруге са српским предзнаком,
6. гајити добре односе са Српском православном црквом и тражити њен равноправан статус у финанцирању те осигурати средства за обнову и изградњу храмова.

Толико је, дакле, након 21 године од агресије на РСК (или зоне под заштитом УН, како вам је драже), срозана свијест српског народа, да и једна партија која покушава то да промијени, зазивајући српски језик и ћирилицу, то на својој оснивачкој скупштини чини сасвим супротним средствима.

Како је до сада све везано за Србе у Хрватској морало ићи кроз дизгине једног човјека, тај један и мора сносити одговорност за то.

Поглавник Пуповац

Три установе на којима је до сада почивало нешто што се назива "српски народ" у данашњој неовисној Републици Хрватској, биле су СКД Просвјета, Српско народно вијеће и Самостална српска демократска странка. Овдје је изостављена Српска православна црква, али не толико из секуларистичких разлога, колико из чињенице да је прве три институције у потпуности посједовао Милорад Пуповац.

Пуповац је покушао употријебити и цркву за своје потребе, па је његово крило кандидовало митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, за директора СКД Просвјета. Ваљда без бојазни у сукоб интереса и преклапање функција. То најбоље показује у коликој је паници био Милорад, те колико му је недостајао било какав свјетовни кандидат, који би имао било каквог изгледа на изборима унутар једног културног друштва. То потврђује и кандидатура Анете Поповић, супруге протојереја ставрофора Слободана Лалића, за потпредсједницу. Она такође није прошла, па је можда то разлог избивања свештених лица са оснивачке скуштине ДСС.

Пуповац је почео да паничи и пријети Јовици Радмановићу из Ријеке до степена да на почетку користи термин "људи који су ПУШТЕНИ у јавни посао", а у једном дијелу снимка разговора чујемо, "Онда не бисте чували своју листу, него вијеће које требате формират, а овако га нећете формират, без обзира какву већину имали. Можете имати сто пута већину, али сачувати је нећете!". То "сачувати је нећете" ваљда значи да ће му поново помоћи институције Хрватске, као што су му помагале за вријеме Туђмана?

Но, без обзира на брижљиво играње на сентимент какав код Срба буде вјерски поглавари, Порфирије је сасвим неочекивано изгубио од замјеника карловачког жупана, Синише Љубојевића. Но, то је гледајући са стране. На терену су ствари очигледно сасвим другачије и Србима је додијала досадашња политика. Према Србима тиранска, а према Хрватима сервилна.

Пуповца знамо као вијерног Туђмановог Србина, који је читав рат провео под његовим скутима у Загребу, да би оном становништву што је преостало након агресије на Републику Српску Крајину, искочио на екран ХРТ и поручио "видите да сам био у праву". Преузео је политику и организације Срба, које су Срби ван Хрватске прихватили, јер нису имали са ким да раде. Никог другог Туђман и његови насљедници не би хтјели. То би било као када би Јован Дивјак или Богић Богићевић данас представљали Србе у Дејтонској БиХ.

Занимање Србин

Новооснована политичка организација Срба у Хрватској, веома истрајава на томе да локалне подружнице партије имају своју аутономију, те да коалициони потенцијал на локалу искориштавају на начин какав њима одговара. Све то, јер је досадашња СДСС, била управљана у потпуности из централе у Загребу. Сасвим игноришући вољу оних који имају упориште међу бирачима, те враћала листе за локалне парламенте прецртане и са новим именима.

То је и довело до побуне и брзоплетог покушаја изласка на изборе кроз независне листе. Унутрашња политичка нестабилност и одсуство већине у Сабору, дала је још једну прилику да се на Пуповчеву политику лажне заштите онога што је преостало од некад конститутивног народа, коначно стави тачка. Овај пут на ванредним изборима.

Људи ван Хрватске, поготово неупућени у тамошња политичка збивања, често су склони да имају разумијевања па и симпатије за Милорада Пуповца, јер због његове аутократске природе и слијепе оданости хрватским политичким интересима, за другог представника Срба ни не знају.

Поготово не знају да Пуповац преко Српског народног вијећа (СНВ) годишње из буџета добије око два милиона евра. Од чега близу половине оде на "самостални српски тједник" по имену Новости. У преводу то значи да једна уска елита политичког вођства Срба, који су ту инсталирани вољом хрватских власти и обавјештајних служби, живи елитно добро, а да заузврат жмири на оба ока. Допушта све веће и веће срозавање права оних које би требали да штите. Посебно тако потичући њихову асимилацију у Хрвате, из потребе за пуким преживљавањем.

У Новостима стара прича

Новости су нека врста Ферал Трибјуна за хрватску љевицу, финасираног из буџета Хрватске, кад је већ онај прави угушен. Са све Дежуловићем који уредно добија новац од Срба, као овдје код нас некад у проамеричким Независним новинама. У југословенској републици Хрватској конститутиван народ, данас има лист који нема везе са његовим потребама, те редакцију која са поносом носи титулу "тједник за националну мањину".

При кориштењу те титуле, не смета им што овај седмичник тек на 14 страници има једну штампану ћирилицом. Од његових 33 странице у посљедњем броју од "24. липња 2016." само је једна (та четрнаеста) страница штампана ћирилицом. Ово ако се не рачуна додатак по имену "Кроника", гдје је од осам страна пола ћириличних. Тако укупна размјера заштите српског националног писма у Пуповчевој режији износи на 41 страницу – 36:5 у корист латинице! (???)

Што се српског језика тиче, та инокосна 14 страница носи управо симболичан наслов за избор писма "Ништа није случајно". У том тексту се усљед кориштења етимолошког правописа несвојственог српском књижевном језику, срећу примјери као "Доналд Трумп", "реалитy схоw", "Фуехрера – Вођу", "Марк Цорнелисон/ Лехингтон Хералд/; што је феномен који је Фронтал већ обрадио код куће.

Све ово можда не би било толико битно, или болно, да осим тога што је Србин искључиво по занимању, Милорад Пуповац није и лингвиста. Као такав, више је него свјестан значаја који језик и писмо имају за идентитет једног народа, те је оваква политика и утрошак средстава јасан знак његовог чврстог опредјељења за коначну асимилиацију и преосталог броја Срба. Њихово претварање у Хрбе, а затим и у пуноправне Хрвате.

Нешто се, ипак, мијења

Јасно се види да се нешто мијења. На оснивачкој скупштини ДСС је одслушана је и одстојана "Лијепа наша домовино", али исто тако је и одслушана и отпјевана "Боже правде". Исто тако, привремени предсједавајући скупштином и каснији изабрани секретар ДСС, Небојша Манојловић, чита "западног Срема", без обзира што у материјалу пише "западног Сријема".

Он, такође, има на реверу српску заставу, коју би му тамошњи србомјери замјерили као "заставу Србије", будући да је Србима у Хрватској дозвољено јавно (на свадбама, славама, приредбама) истицати само тробојку каква је званична застава Републике Српске. Без двоглавог орла. Ником није баш најјасније зашто, осим велике мржње према српским симболима.

Као једини без страначке функције, присутнима је позван да се обрати Душан Басташић, читаоцима Фронтала већ добро познати предсједник Удружења Јадовно 1941. Управо због Пуповчеве непрестане политизације Дана сјећања на Јадовно, односно инструментализације Српског народног вијећа, Удружење Јадовно 1941. је одбило да истог легитимише суоснивачком чашћу. Управо је позивање Стјепана Месића (који је Пуповца и одликовао за вријеме предсједниковања Хрватском) да након говора у Аустралији, гдје изједначава усташе и партизане, говори над јамама пуним побијених Срба код Шаранове јаме на Велебиту, била кап која је прелила чашу.

Ове године ће на Јадовно умјесто Месића и иних новоусташа, доћи Младен Иванић. Коначно један високи дужносник српског народа у Дејтонској БиХ. Први члан предсједништва који је то икада урадио и, што је посебно битно, није то урадио у организацији Пуповчевих прохрватских снага. А то је велика ствар за српски народ тамо.

На све кључне позиције у ДСС су изабрани млади људи, испод четрдесет година. Предсједник је већ помињани Јовица Радмановић из Ријеке. Има 33 године, а политички се ангажовао прошле, јер није био задовољан досадашњим представљањем Срба.

Милаковић Срђан, замјеник градоначелника Вуковара је тридесетосмогодишњак, некадашњи шеф Вуковарског огранка СДСС. Прича екавски, као и сви у Вуковару, те каже како "имамо институције које не раде, проблеми се не решавају".

Већ поменути Небојша Манојловић је тридесетогодишњак, и подсјетио је уочи Видовдана осниваче нове партије на ријечи кнеза Лазара: Какви будемо данас, бићемо до века.

Оваква једна партија не би лоше дошла ни Србима у Федерацији БиХ. Надати се да ће коначно и у Хрватској доћи до смјене фосилизованих, "вјечних и незамјењивих" кадрова какав је Пуповац, чије политике све и да су најмудрије и најродољубивије (а нису) треба мало провјетрити и освјежити. У жељи да то буде тако, Фронтал ће се трудити да у будућности посвети више пажње овој политичкој опцији, јер ми који живимо живот без дискриминације због оног што јесмо рођењем, тешко можемо да схватимо како је некоме ко ни таква најосновнија права нема.

Ове што су Срби по занимању, било да су продавачи имена у НВО-куплерајима или естрадни србољупци у државним службама, врло добро познајемо и препознајемо.



0 КОМЕНТАРА

  1. Симићу, хвала што си био са нама у Загребу. Одличан ти је прилог који си написао.

  2. Симићу десетка.

    Само један амандман: Оваква екипа Србима треба и у Српској и Србији, не само у ФБиХ.

  3. Поглавник Пуповац
    Туђмановог Србина
    естрадни србољупци
    Пуповчевих прохрватских снага
    Србин искључиво по занимању

    Ovo je ono što sam govorio u kontekstu metajezika koji se služi epitetskom prefiksnom difamacijom. Nikada do sada nisam vidio da je to ikome donijelo korist, ali dobro…

    Dobro je to da se u kontekstu ovakvih kritika definisala politička alternativa. Pitanje je samo kakav će rezultat ostvariti. Ako se uspiju nametnuti svaka čast, ali bilo bi red ukoliko se ne dobije podrška glasača ne pravdati svoj neuspjeh omalovažavanjem drugih nego muški preuzeti odgovornost.

  4. Кренух читати чланак. Мало сам се штрецнуо када сам прочитао “поглавник Пуповац“, ал’ наставих. Видим да аутор поред Пуповца удари и по Порфирију. Прекинух са читањем чланка у коме се поново удара по Порфирију и погледах у коментаре.

    Први коментар Басташић. Све ми би јасно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *