Иринеј о критском сабору: То што неки нису дошли не значи да смо подијељени

– Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је да одсуство неких важних цркава на Свеправославном сабору на Криту не представља никакав одраз дубоких подјела о којима су писали домаћи и страни медији, и истакао да су скоро сви одсутни патријарси послали своја писма Сабору.

недеља, јун 26, 2016 / 18:04

– Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је да одсуство неких важних цркава на Свеправославном сабору на Криту не представља никакав одраз дубоких подјела о којима су писали домаћи и страни медији, и истакао да су скоро сви одсутни патријарси послали своја писма Сабору.

"Атмосфера је била нормална, каква обично бива на оваквим заседањима. Одсуство важних цркава осећа се само утолико што би оне употпуниле Сабор и његов рад, он би био садржајнији. Ту нема дубоких подела о којима је писала српска и страна штампа", рекао је патријарх Иринеј за данашњу "Политику".

Патријарх српски је истакао да је више у медијима било приче о подјелама, јер оне свакако нису тако велике да би могло да дође до неког раскола.

"Више је то неслагање у неким не много важним питањима", истакао је патријарх Иринеј.

На питање да ли ће учешће српске цркве на засједању на Криту пореметити односе са Московском патријаршијом, патријарх Иринеј је одговорио да "не верује и да не би требало".

Патријарх Иринеј је напоменуо и да је делегација СПЦ разматрала да ли да иде на Сабор због тога што на њему не присуствују све православне помјесне цркве, јер, ако је васељенски сабор, то претпоставља присуство свих.

"Неколико недеља пре почетка заседања на Криту, ми смо сазвали Свети архијеријски сабор СПЦ у Патријаршији у Београду. Тада смо били јединствени да треба ићи на заседање на Криту, а ако има неких проблема или нечег што треба да се каже, да се то реши и каже на седницама", рекао је патријарх Иринеј.

Патријарх Иринеј је потврдио да на Сабору нису биле руска, антиохијска, бугарска и грузијска православна црква.

Велики свети сабор сазван на грчком острву Криту требало је да окупи лидере 14 аутокефалних православних цркви – старих и оних насталих током вијекова.

Године 787. одржан је посљедњи од седам сабора, прије него што ће се хришћани подијелити у вријеме Велике шизме 1054. године. Од тада су током вијекова биле десетине мањих православних сабора на којима се расправљало о теолошким и доктринарним питањима.



Оставите одговор