Тарабићи на испиту: Хоће ли ћиро икако до Вишеграда

Једно од најпознатијих пророчанстава која се приписују Тарабићима јесте да ће се ускотрачна пруга која је спајала ужички крај са Сарајевом укинути, а потом обновити, и да ће тад људи све до Вишеграда путовати, не ради посла и потребе, "него од забаве сербез одморишта и уживанције".

Вјероватно су сви мислили да се прочанство у потпуности испунило крајем августа, пред изборе 2010. када су се Ћиром свечано провозали Борис Тадић и Милорад Додик. Воз је већ раније возио Шарганском осмицом, а за изградњу пруге од Вардишта до Вишеграда, Српска је издвојила 12 милиона марака.

Предизборна промоција је „набрзала“ долазак ћире, туцаник, прагови и шине су на последњој етапи постављени на улице, да би воз стигао до града. Праве туристичке вожње услиједиле су тек годину дана након тога. Ускотрачна жељезница је до Вишеграда возила само једну сезону, и потом стала. Возови нису стизали, а прагови који држе пругу су трунули.

Почетком јуна поново је објављена вијест да су у Вишеград стигао ћиро који је са Мокре Горе довезао туристе из Аустрије. Из локалне туристичке агенције су рекли да је то прва вожња након поправке оштећења.

Најављено је да ће се редовне вожње од Мокре Горе до Вишеграда почети у јулу. Било би ред да након шест година пројекат у који је на самом почетку уложено 12 милиона марака коначно заживи, али и да се не понови да се рад прекине. Да вожња не буде само у предизборном периоду. Иначе пророчанство не важи!

Kaко се постаје пророк

Добар дио Срба вјерује у пророчанства Тарабића, која се редовно објављују, увијек новија, неоткривенија и допуњенија. Овај мит се сам развија, премда је упоредном анализом издања књиге Креманско пророчанство, и првих помена неког пророчанства утврђује да ту нема истине.

Београдски публициста Воја Антонић, аутор књиге "Креманско непророчанство-историја једне обмане", утврдио је на основу писаних трагова о овом пророчанству, да практично ниједно пророчанство славних Тарабића није изречено прије догађаја на који се односи.

Најзанимљивији примјер је пророчанство о догађају који ће се догодити након што Велики петак буде 6. маја, због чега ће Ђурђевдан бити помјерен на 9. мај. Тај феномен се догодио 1983. али у издању Креманског пророчанства објављеног раније тог пророчанства нема. Овај детаљ са вјерским празницима појављује се тек у каснијим издањима. Слично је и са осталим славним предсказањима која се везују за Тарабиће.

Тако се нигдје не помиње велики сукоб, који се у Креманско пророчанств умеће током Првог свјетског рата. Занимљиво је да се прориче да после овог, ратова више неће бити, и да ће Цариград поново бити православни град, којим ће управљати Руси.

Много је детаља који су у различитим издањима Креманског пророчанства мијењани у зависности од политичких прилика, или су им прилагођавани. Најсмјешнији су они који у издањима књиге осмадесетих година "најављују" Тита као човјека са звијездом на челу, који ће "мало по мало, измирити завађену браћу"?!

Реално објашњење је да је мит о Тарабићима настао далеко од Кремне, у сврху политичке агитације, а прва од њих је била жеља краља Милана да се разведе од краљице Наталије, што је оправдавано предсказањем Тарабића.