Ложите ли се на уље?

Откако је Српске, јавна је тајна да се нико не грије на лож уље, којег се потроши око 160 милиона литара годишње. Да ли је забрана точења на пумпама економско или морално питање и шта је донијела позитивно грађанима?

Пише: Огњен Благовчанин

Једино мјесто у Српској гдје га можете наточити на пумпи данас, јесте Брчко. А и то зависно како ко гледа на територијалну цјеловитост државе. Оно што је сигурно, јесте да након скоро мјесец дана од забране точења на пумпама, имамо ходочашћа грађана из мјеста ближих Брчком, у жељи да уштеде отприлике око 0,30 КМ по литру.

И то је једини видљив ефекат, од којег, као и у случају регистрације мотоцикала, који се у Српској и Ефбиху третирају као луксуз, профитира искључиво окупаторска насилна творевина са титулом Дистрикт, којој је оправдање за постојање једино територијални дисконтинуитет Српске.

Чекали ово ово љето да примјете

Увођење новог Правилника о условима за трговање лож уљем, који је ступио на снагу 17.05.2016. и у којем се захтијева посебан објекат за точење истог, невезан за пиштоље из којих се пуне моторна возила, односно испорука цистерном на адресу купца, Влада Републике Српске правдала је губитком од 40 милиона КМ на годишњем нивоу.

Као да то до сада нико није знао? Још су духовитија била образложења према којима је то утврђено тако што "потрошња није падала у љетним мјесецима". Читаве двије деценије? Прије ће бити да је зјапећа рупа у буџету све шира, до мјере да се мора сиротињи раји узети и оно мало весеља које је имала, кршећи закон на ситно. То је истовремено омогућавало осјећај да сви краду државу према својим могућностима, па немају права да се буне.

У Ефбиху је точење ложике на пумпи одувијек био доста теже остварив процес, у смислу да је ријетко која пумпа и имала ову могућност. Исто тако и цијене горива су традиционално доста више у односу на Српску. Стога, из угла грађана који немају службена возила, отуда се на Српску гледало као на релативно либералну средину, која свјесно жмири на једно око, како би истима (а можда мало и пумпашима) омогућила посједовање и употребу кола, на начин да га као друштво у цјелини не доживљавамо као луксуз.

Краду најбогатији и најсиромашнији

Да се разумијемо, точење лож уља у резервоар моторних возила је одувијек било незаконито. Бар по писаним законима. С тим што се у Српској на то гледало таман колико и на прелазак улице мимо пјешачког прелаза. Све је у реду, уколико те не уочи расположено и финансијски мотивисано службено лице.

Као што се за крађу струје каже да то раде најбогатији и најсиромашнији, вјероватно је то примјењиво и на случај лож уља. Највише се тиме баве шпедитери са великим бројем камиона, као и оне породице чији је заштитни знак голф двојка дизелаш.

Но, као и сваки нови намет које су власти од рата на овамо уводиле, тешко да ће се осјетити у повећању квалитета живота свих грађана. Напротив, смањиће се километража коју ће прећи, односно нешто друго ће из куће трпити, уколико се километри морају прелазити у истој мјери и свакодневно на хегемонистички еуродизел.

Наравно да ће власти рећи да су ефекти тешко уочљиви данас, да за то треба времена. То се са сигурношћу може рећи и за кућне буџете грађана, који су били склони овој врсти општенародног законокршенија. Ово је питање зато много прије моралне, него што је економске природе.

Отимамо сиромашнима, да би дали богатима

Нико не може и не треба бити против одлуке да се поштују правилници. Па и у случају када један енергент по имену лож уље, користи у сврхе у које није порески предвиђен. Са друге стране, што нико не поставља питање откуд до дана данашњег уопште могућност да се то ради на пумпама? И чија је то одговорност? Ова власт то прати најмање деценију.

У вријеме СФР Југославије се овај енергент могао точити искључиво на специјализованим мјестима, док је у Српској то донедавно било достпуно на свакој пумпи. Заправо нудило се возачима моторних возила без већих компилкација. Сада им се то укида као могућност.

Са друге стране, државна управа се увијек понаша ноншалантно и строго, када треба да повуче неки потез који ће дати нови намет на све грађане, али не и када тај новац који тако сакупи, даје без рачуна изузетно богатим појединцима. Милиони и милиони су пласирани кроз субвениције, отписивање дугова или концесије, под образложењем да су у питању послодавци који уводе нова радна мјеста.

Пошто губитак на ложи, а пошто прекобројне мастиљаре?

Нико из власти не рачуна колика би уштеда била, када би се престале давати субвенције и концесије на природна богатства, од Фармленда до Комсар енерџи групе. Колико би држава годишње уштедила, кад би кући послала више од пола прекобројних државних службеника, умјесто што их сваке године све више запошљава као страначке гласачке машине? Како би се буџет мање празнио, када би возни парк апаратуре власти био састављен од мање луксузних возила, мање кубикаже и мање номиналне просјечне потрошње?

На крају крајева лож уље је у суштини дизел Д2, који и одговара старијим дизел моторима. Како га тренутно нема на пумпама, гдје га је замијенио мање "масан" евроздизел, нико није ни размишљао о томе како ће се то у стратешком смислу (макар на годишњем нивоу) одразити на моторе оних којима евродизел не одговара? Нити им се понудила одговарајућа замјена. Шта ћемо ако неки машински инжињер то израчуна? Држави ће и тада сигурно бити лакше да забрани употребу старијих дизел мотора, или исту еколошки опорезује, него што би се постарала да сви грађани од закона и прописа које доноси имају користи.

И то подједнако.

Не треба заборавити на овај потез државе и треба гледати колико ће се побољшати квалитет путне мреже, а колико ће се одразити на већи број запослених у ЈП Путеви РС.