Угрожени степски соколови прелијећу преко наших крајева

Центар за проучавање птица у Црној Гори саопштио је данас да су њихове колеге из Мађарске послале доказе, добијене научноистраживачким радом, да је Црна Гора и званично оправдала назив земље соколова. Наиме, приказ мапе геореференцираних путања шест степских соколова, који су чиповани и чија миграција је праћена у реалном времену показују да су свих шест […]

четвртак, април 21, 2016 / 23:13

Центар за проучавање птица у Црној Гори саопштио је данас да су њихове колеге из Мађарске послале доказе, добијене научноистраживачким радом, да је Црна Гора и званично оправдала назив земље соколова.

Наиме, приказ мапе геореференцираних путања шест степских соколова, који су чиповани и чија миграција је праћена у реалном времену показују да су свих шест јединки прешле преко Црне Горе на свом путу из Мађарске ка Африци указујући да су прошле сјеверозападом земље, преко Орјена, затим Скадарског језера и Румије, Дурмитора, и дужином цијеле обале.

Писац овог уводника са формулацијом "земља соколова" није помислио да се у Црну Гору мора однекуд доћи, па ваљда и ми остали преко којих соколови прелијећу можемо имати ту титулу. Но, и поред тога, ево још мало о соколовима:

Степски соко /Фалцо цхерруг/ на ИУЦН листи има статус угрожене врсте са опадајућом популацијом. Већина популације ове, иначе кровне врсте, савршеног предатора и индикатора очуваности степских екосистема гнијезди се у Казахстану, Монголији, Русији и Кини.

"Проблем опадања њихове популације јесте трговина женки /30 одсто више од мужјака/ и њихов транспорт у земље Блиског истока гдје соколарство представља, иако превазиђену, још актуелну и опасну традицију. Због тога у централној Азији преовлађују мужјаци, а на Блиском истоку женке, што за посљедицу има очигледан пад популације ове угрожене врсте", наводи се у саопштењу овог центра.

Из ове невладине организације су додали да је традиција соколарства, која представља и статусни симбол на Блиском истоку, само један од угрожавајућих фактора по соколове.

На Балкану, највећу опасност за опстанак соколова представљају голубари који их лове јер ове грабљивице своју исхрану базирају, између осталог, и на голубовима. Тада се врло често прибјегава лову ових, иначе строго заштићених врста, тако што се на голуба качи силк за роболов, у који се током грабљења плијена соколови запетљају и угину.

"Оваква пракса довела је до забрињавајуће ниског стања популација крупних соколова у Црној Гори, гдје су, осим степског, евидентирани још сиви и кршки. Детаљнији подаци очекују се након завршетка истраживачког рада на Атласу птица гњездарица Црне Горе који Центар за заштиту и проучавање птица реализује у сарадњи са Црногорским еколошким друштвом", наводи се у саопштењу.



Оставите одговор