Зашто мухаџири иду баш у Њемачку и куда ће назад?

Лично, мислио сам да ће процес пропасти ЕУ какву знамо, и претварања исте у преддејтонску БиХ, доћи знатно касније. Вјероватно нико није више тако глуп, да каже како је тзв. „избјегличка криза“ изазвана промјенама на сиријском ратишту. А и ако јесте, то је из разлога јер се Турској није допало укључивање Русије у вјерски рат […]

четвртак, март 17, 2016 / 11:28

Лично, мислио сам да ће процес пропасти ЕУ какву знамо, и претварања исте у преддејтонску БиХ, доћи знатно касније.

Вјероватно нико није више тако глуп, да каже како је тзв. „избјегличка криза“ изазвана промјенама на сиријском ратишту. А и ако јесте, то је из разлога јер се Турској није допало укључивање Русије у вјерски рат шиита и сунита у Сирији, гдје су заједно са Сауди Арабијом, Јорданом, Емиратима и земљама НАТО; доливали бензин на ватру. Који су, опет, фракционом дестилацијом добили из поџабљене нафте са територије Исламске државе.

Отворили су капије и пенџере, те је отуда покуљала ордија наглашено економских миграната, који су већ годинама боравили у Турској, или нијесу из Сирије уопште. Тај потез је до темеља срушио ЕУ и поставио више питања, него што су темељи на којима је заснована у моћи да дају одговора. Ево, пета је година рата у Сирији, а и Руси се повлаче, но рјешења нема.

Основно питање је: Зашто их Ангела Меркел зове да дођу у Њемачку?

Такве сцене нијесмо гледали након агресије Неовисне Републике Хрватске на зоне под заштитом УН, или протјеривања Срба од Призрена до Косовске Митровице, након Кумановског споразума. Већина је завршила у Србији, којој племенита ЕУ ни близу није помагала као данас Турској. Јасан је то знак, да се нешто у популационој политици Њемачке промијенило.

По налазима код нас још необјављених резултата пописа из 2011. Еуростат је израчунао да је највећа популација странаца управо у Њемачкој – 6.1 милион. Слиједе Британија и Шпанија са мало више од пет, те Италија са четири.

Парадоксално, модерни увоз радника у Њемачку почиње у доба Хитлера. Обучене и, што је најбитније, мотивисане њемачке ратнике у Русији; кући су код жена и послова замјењивали Италијани, Пољаци, Хрвати, Словенци… али и прави робови. Мој дјед је, рецимо, био четири године роб њемачким господарима, након што је од стране Словенаца заробљен и предат нацистима као гардиста на граници са Трећим Рајхом. Њихова дјеца и унуци су сада на челу Њемачке и остатку њеног Евросојуза. А крв није вода.

Болест бијелог човјека

Код нас је овај принцип, још из Титовог времена, познат управо по њемачком термину – гастарбајтери. Гости радници су тада из СФРЈ, а и данас, позивани због болести неразмножавања бијелог хришћанског човјека у цијелом свијету. Нарастајућег егоизма појединца, који жели да ради што мање напорне, а што плаћеније послове, те при том има што је мање обавеза према другим људима.

Те послове раде хуманоиди из увоза. Уочено је 2011. и повећање домаћинстава са једним чланом, од чега највише у неким регионима Берлина, Брисела, Амстердама, Хелсинкија, Копенхагена; гдје су оваква кућанства чак 45 – 50% одсто.

Међу првима је на ово реаговала у ЕУ сатанизована Марина Ле Пен, која је рекла да МММ (Мигрантска Мама Меркел) довлачи себи робове за индустрију, како би оборила цијену надница у цијелој ЕУ. Вишкови радне снаге, по мишљењу њене партије, прелиће се онда у Француску и друге земље савеза, које то не желе.

Није интерес, они су мека срца

Критичари ове мотивације Фрау МММ, обично истичу да у ЕУ има довољно Пољака, Мађара, Словака, Чеха, Румуна, Бугара… Но, то је углавном исти профил личности који је и извоз демократије у земље богате нафтом, образлагао причом о свргавању диктатора… Све и да источноевропски бијелци хоће да раде послове од којих су побјегли на Запад, они имају једну велику ману. Права грађана ЕУ.

Предност ових са теном бијеле кафе, увезених без царинске контроле у Њемачку, јесте у томе да све оне који се не инкорпорирају у њемачко друштво, ставите на воз и вратите кући. Под оправдањем да је неки нови Дејтон донио мир у Сирију.

На људску бол неосјетљиви капиталисти који владају свијетом, израчунали су да ће њемачка привреда са овим природним прираштајем и правима радника, у нешто даљој будућности постати неконкурентна са Кином и Индијом. Фрау МММ се зато одлучила за модел којим је Радован Караџић предао општине Високе Крајине. Да се навуче Дејтонских 49%, а послије рата не буде издајник који је продао њихов завичај да добије пола Сарајева.

Све су прилике да ће политика Фрау МММ, на дуге стазе проћи као и Караџићев план.

Либерални мрачњаци

Миграната је сада у Њемачкој преко милион, што за земљу од преко 83 милиона становника, сад представља тек појачање на тржишту рада. Природни прираштај по косовском моделу донијеће касније проблеме због којих се на тзв. „западном Балкану“ водио рат.

Све се то ради по америчком моделу увоза људи кроз „усељеничку лутрију“, гдје се расна структура нагло мијења, без обзира што је изузетно битно и осјетљиво питање за унутрашњу политику САД. Бијелци, као творци Америке каква јесте, ускоро ће бити испод 50% популације.

Све ће ово донијети проблеме, а онда и физичке обрачуне до распада система.

Ова теза је, наравно, неприхватљива за све оне који глођу долар и евро, бачен од стране Билдерберговаца и сличних господара планете. Сви тзв. либерални активисти су финансирани са те стране, да сваки покушај очувања функционалног система у Европи и Америци, а у вези са етнорелигиозношћу, етикетирају као расизам, фашизам, национализам, примитивизам…

Вријеме ће показати да је ствар управо супротна.

Пропаст атеизма и космополитизма

Идеје атеизма или бар секуларизма у Западној Европи, пропале су још осамдесетих. Узроци ратова на територији покојних СССР и СФРЈ, гурају се под тепих, без обзира што нико не може порећи општечовјечанску пропаст комунизма и научно-хуманистичког гледишта на свијет, те раст национализма и потребе маса за религијом.

Дошло је до кризе идеологије, на коју су мултимилијардери са врха пирамиде, могли да одговоре једино холивудском матрицом богатства и луксуза, за коју гину дјеца на нафтним пољима и робују по слободним извозним зонама Азије и Африке.

Е, сад су та дјеца дошла по своје. Лично.

Повратна спрега стварности

Терористички напади од стране прошверцованих миграната, те силовања по Келну и другдје, само су најава зла које настаје из насилног мијешања култура и раса. Црнци су доведени у САД као робовска радна снага, али Линколново административно дизање истих на ниво слободних, ни до данас није ријешило расну нетрпељивост и неједнакост. Рат је у Дејтонки стао прије двије деценије, а и данас се ништа није поправило око Сејдић-Финција. ЕУ је богата и правна, па је свеједно највећи број бораца Исламске државе из Белгије…

Ове муке је још 1974. умјетнички обрадио Рајнер Вернер Фасбиндер у свом филму Страх изједа душу. Француски писац Рено Ками уводи тезу „замјене народа“ по којој ће Французи бити замијењени другим, прокреацијски расположеним народима. Његов сународник Мишел Уелбек убрзава ствар и пише роман Послушност, гдје се 2022. декан Сорбоне преобраћа у ислам, а муслимански предсједник уводи одредбе шеријата у француско законодавство.

Такве бојазни, или бар визије, нападају се истим методама по којима је Фронтал „десно оријентисан“, само зато што уважава реалитет. Да је мир крхак и да никакве бајкице које нам преко НВО-система убризгавају новим нараштајима у подсвијест, неће бити брана од новог рата по Ирачком и Сиријском моделу. У крајњу руку, не само да је у послијеамеричком Ираку направљен троентитетски систем Курда, шиита и сунита; као код нас, него се сличан модел назире и за Сирију.

Будућност мира на Цурикштрасе

Бодљикава жица на границама Мађарске и Словеније, бугарско извођење војске на међу или оштре изјаве словачког премијера, указују како се понашају и сами чланови ЕУ, а камо ли ми. Европа ће сигурно пожелити да нешто од те велике сеобе народа врати кући, а нико се још не пита шта ће бити са нама, који смо сазидали куће на њиховој Цурикштрасе. Исти је то пут који је прије шест вијекова отворен Маричком и Косовском битком.

Тзв. БиХ, односно изузетно компликована државна заједница Српске, Ефбиха и насилно успостављеног Дистрикта, једна је од државно-управно анахронијих и, уставно гледано, на људска права неосјетљивијих земаља Европе. Морате бити одређене вјерске, односно националне припадности, или барем изјашњења, да би вас могли бирати на мјесто члана Предсједништва исте.

Није да сличних одредби нема и у земљама Евросавеза, али смисао није патетисати над тим одредбама. Поготово не на начин, на који то чине исламистички супрематисти у Ефбиху и њихове среброљубне слуге под никабом љубави ка људским правима и слободама. То рјешење има праузрок и смисао. Свиђало се неким неозбиљним теткицама или не.

Зато се ми требамо манути усвајања стандарда које сами не примјењују, а богатији су и са колонијалним искуством, јер код нас попис није без разлога неуралгична тема. Катастрофалне посљедице би могао изазвати прилив другонационалних и друготрадиционалних људи, који би макар и мало могао бити регистрован пописом, кад већ пар вехабијских насеља дижу толику узбуну и производе терористичке нападе на релативно сигурној и безбједној територији.

Питање да ли ће се до тад исплатити, и да ли ће ЕУ уопште постојати у тренутку када одлуче да смо били довољно послушни да нас припусте к себи.
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *