Умијемо ли ишта друго осим да направимо зграду?

Недавно сам добио прихватљив одговор на питање: Зашто су ови оволико навалили на станоградњу?   Пише: Марко Шикуљак   Питање има неку логику, јер народ има све мање пара, а и народа је све мање. Све се мање рађа, а све више одлази у иностранство. Цијена станова не пада, иако се све више њих баца […]

четвртак, март 10, 2016 / 12:53

Недавно сам добио прихватљив одговор на питање: Зашто су ови оволико навалили на станоградњу?

 

Пише: Марко Шикуљак

 

Питање има неку логику, јер народ има све мање пара, а и народа је све мање. Све се мање рађа, а све више одлази у иностранство. Цијена станова не пада, иако се све више њих баца у тај посао.

Тај одговор је био брутано једноставан: Зато што ништа друго не знају да раде!

Баш тако. Као што Радош Радашин Бајић, кад провали неки фазон који даје паре, само циједи основну идеју. Село гори, на стотину начина и форми. Нема снимања других мотива, док се за ове потпуно не изгуби интересовање и исплативост.

Наша грађевинска браћа по бабине линије узела су жестоке паре некад на прелазу миленијума. Квадрат скуп, много скупљи од улагања, људи имали “живих пара” осјећао се неки економски оптимизам. После тога цијене су нешто падале, трошкови и незајажљивост политичара који издају потребне дозволе се повећавали, а народ све тврђи када треба заронити у кредит, и 100.000 марака од банке купити за 150 хиљада.

Када приноси падају, вријеме је да се мијења посао, и улаже у нешто друго. Јесте, ако знате било шта друго, ако сте склони иновацијама, ако радите на томе да измишљате ствари којим смањујете трошкове или повећавате приходе.

Читам недавно у Њујорк тајмсу да власници великих технолошких компанија попут Гугла, Амазона и осталих улажу у истраживања нуклеарне фузије. Спајање атома доноси огромну енергију, а не прави нуклеарни отпад као цијепање (фисија). Поменути гиганти финансирају научнике који покушавају да изведу контролисану фузију, што би био огроман корак у обезбјеђивању енергије у будућности.

Обратите пажњу. Људи који су згрнули огроман новац на иновацијама, и сада зарађују на техници која не само да није застарјела, већ се очекује да ће у догледно вријеме доносити добре паре, иду пар корака даље. Не заустављају се, имају визију. Зато су се и обогатили, на иновацији.

Како ствари стоје код нас? Добио сам и прихватљиво објашњење зашто на сваком кораку ничу апотеке и бензинске пумпе. Посао у тим областима иде добро, зарађује се, али чим приходи пребаце ону годишњу суму која се посебно опорезује, пумпаш и апотекар пребацује дио профита на изградњу нове пумпе или опремање нове апотеке. Да се профит смањи, и не плати порез.

Овај порез има смисла, да се паре не заробе у нечијој сламарици, да би капитал стално кружио. Али шта је смисао бесомучно ширити посао у областима које имају лимит. Кљукаћемо се мање више истом количином лијекова, и трошићемо мање више исту количину горива. Правити нове бензинске пумпе, обично је заробљавање пара у бескорисне некретнине.

Било би смисленије уложити у нешто попут соларне енергије, која што има елементе и иновације и производње. Иако је то већ “застарјела иновација” она је за нас и даље “шпанско село”. Од свих улагања, ми смо оманули у најважнијем – улагању у образовање. Вртимо се у старим шаблонима, старим технологијама, радије би нешто да смиљамо, него да направимо. Стога се не морамо чудити што је разлика између нас, и оних који стварају иновације, све већа.

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Stanogradnja je i dalje unosan posao. Obezbjeđuje iznadprosječnu zaradu. Matematika je jasna. Zemlja sa papirima je oko 20% stambenih kvadrata. Radovi i materijal se uklope u 800-1000 KM po kvadratu. Na zgradi od 2500 kvadrata koja se prodaje po cijeni od 1500 KM investitoru ostane između pola i milion maraka. Zbog toga se prave zgrade.

    Fundamentalna istraživanja su jako skupa i ne mogu se ni započeti bez silnih milijardi. Ishod im je najčešće pod velikim znakom pitanja. Neprimjenjivo kod nas.

    Svima toplo preporučujem da pokušaju pokrenuti vlastiti posao jer lako je tuđim Qrcem gloginje mlatit.

  2. Ali, narod nema više para ni za preživljavanje kamoli za stanove i lokale. eno ih zvrje prazni po mom gradu koliko hoćeš.
    Mnogo mladi parovi su podigli kredite za stanove. I sad od straha umiru , šta ako ostanu bez posla. Prije da hoće, nego neće. Stanove će prodavati budzašto. ionako su preskupi kao da su u Beču. Djeca moga prijatelja, medicinski radnici kupili stan u Njemačkoj, u jednom malo gradiću , jeftiniji nego u Prijedoru.

    U blizini podvožnjaka, prije nekoliko godina napravljena atraktivna zgrada, kažu da je suvlasništvo našega feudalca, samo u jednom stanu svijetli. opet, kažu, stan ćerke, drugog suvlasnika, prijedorskog bizMismena.

  3. исплативо је јер имаш монопол и диктираш цијене. И ако кога превалиш, превалиш. праве зграду, наруче материјал онда трећину његове цијене плате станом, па онда тај што продаје материјал продаје стан да извуче паре.

  4. Прије три године, прича ми дјечко који је ишао на грађевинску технику.

    Професор му старији човјек, инжењер грађевине, уједно и водио радове неке зграде, а њих ученике такође изводио на практичну наставу на то градилиште.

    Једном их затекао „газда“ у прилици да професор са том групицом на балкону држи предавање и нешто стручно објашњава.

    „Газда“(описује га), низак, дебео, масан, дјелује прљаво, неуредно, закрвављених очију.., ни добар дан дјецо, него( ваљда да би испао газда пред дјецом) почео да млатара рукама, урличе на професора, псује(ваљда се он боље разумије у грађевину???).
    На шаљиво добацивање једног од дјечака „газда могли сте нам купити 2л сока“ он се брецнуо на дијете у бијесу као да ће га ударити „да ја тако радим неби имао ово што имам“
    Професор наравно црвен у лицу , ћутке оборио главу. Касније им је у учионици појаснио о „газди милионеру“, његовој стручној спреми, поријеклу новца…,
    ——————————–
    Њихов крајњи домет је да у свом скупоцјеном џипу оду у своје село на славу, свадбу, вашар, избаце стомачине, подригују, бистре свјетску политику(а ла прешједник)…,каква њихова црна визија и надградња :(:(:(

  5. Како лијепо и интелигентно започет текст и све се лијепо одвија до задњег пасуса.
    Умјесто да си написао да се мијења закон и опорезује добит па да држава улаже у образовање ти си усрао мотку до краја.
    Па човјек који има стовариште,а прије рата имао је камион данас продаје дипломе на килограм и власник је универзитета.
    Видиш да приватници улажу у образовање новац направљен на продаји цигле,то је много већи скок ако би поредили са улагачима из Гугла или Амазона.
    И да се вратим на тему,зграде се праве зато што се тако пере новац.
    Која је логика да човјек започне блок зграда и направи прву са можда 40-60 станова ( нисам бројао) заврши је 100% и видиш да се у зграду само уселио један или два патеника на чијој земљи је направљена зграда, а истовремено друга већ уполовила и тако редом без да банка стоји иза тога са бар једном КМ кредита.
    Корупција никад већа,рекет од 50-90% а процват станоградње,политичари направили закон по којем празни станови нису опорезиви.
    Има ли то логике ако слободно тржиште и заинтерсовани инвеститори граде зграде?
    Нема,станови су од политичара.
    Могле би се од отетог новца правити и мини хидроелектране али стока за то није способна јер је тешко продати хидроелектрану,а крцкати стан по стан то је барем лако.
    И на крају,баш ме изненадило када сам неки дан у Брчком позвао човјека који на огласу продаје кућу,човјек ми каже сувласници смо сестра,брат и ја али и један брчански политичар.
    Њему треба дати 45000КМ.
    Како политичар може имати 25% у страћари која вриједи брат брату 60000КМ?
    И ја сам добио брутално једноставан одговор:
    -Зато што му је вјероватно легализовао дивљу градњу у центру града,тако се у Русији постаје милијардер.

    Поздрав

  6. Mladjo, u pravu si, vlasncnici atraktive zgrade u centru grada je vlasnik moga grada , gospodar života i smrti u gradu, i jedan ovdašnji bizMismen.Prazni stanovi se ne oporezuju, stoga su cijene bečke.Da, su oporezovane, cijena bi bila realna u ovom vremenu i na ovom prostoru.
    U zgradi gori godinama samo svjetlo u jednom stanu. Zgradu su pravili opranim parama, porez ne plaćaju, pa kad god prodaju da prodaju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *