ИСТРЕБЉЕЊЕ (EXTINCTION)

Нискобуџетна постапокалиптична прича, на тему заразе која људе претвара у зомбије, више истрајавајући на психологији по трагу ауторског филма. Чак и за конвој школских аутобуса и један хамви на самом почетку, овдје се посегнуло за рачунарски произведеном сликом, тако да имате осјећај да гледате интро у неку игрицу. Осим тога, специјални ефекти сасвим на нивоу […]

субота, новембар 14, 2015 / 09:23

Нискобуџетна постапокалиптична прича, на тему заразе која људе претвара у зомбије, више истрајавајући на психологији по трагу ауторског филма.

Чак и за конвој школских аутобуса и један хамви на самом почетку, овдје се посегнуло за рачунарски произведеном сликом, тако да имате осјећај да гледате интро у неку игрицу. Осим тога, специјални ефекти сасвим на нивоу задатка.

Једино озбиљно нереално у овом филму је да чудовишно еволуиран човјек-зомби може пробити отвор у алуминијумским вратима, али га жичана ограда за кокошке држи даље од двије насељене куће наспрамне једна другој.

Да не причамо о њиховој способности да уједу, кад већ из неког разлога еволуираше да не једу мјесецима.

Заправо, много онога што се може замјерити серији Мртви ходе, може се замјерити и овом филму у оном научнофантастичном смислу. Вјероватно се људи окупе око приче коју неко напише, у овом случају око романа, па у свим силним кастинзима, свјетломајсторима, директорима фотографије и слично, потпуно забораве мнити промишљено и продуховљено.

У овом случају је европска екипа продуцената окупила англосаксонске глумце да направе филм за љубитеље научне фантастике мало истанчанијег укуса.

Сасвим је укусно што при тренуцима комуникације са дјевојчицом, њен стварни отац који живи као забрањени сусјед преко пута, уопште не користи довитљиве гегове на какве смо навикли у филмовима обимније продукције, у које овај свеједно спада. Чак је и ситуација са Кином, која има велики број становника и дјевојчица госта пита зна ли колико, а он одговори са: – Сада?, направљена сасвим природно.

Засмију се два оца крајње људски, од којих је један биолошки.

Глума је сасвим сразмјерна причи, чији беочузи остају још дуго у сјећању, пошто је филм погледан. Ако би га се поредило, најближи би био Знацима, М. Најт Шајмалана.
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *