Ненад Стевандић

Јасеновац – злочин заборава у менталитету нечињења

Ово је прва потпредсједничка колумна Ненада Стевандића и то на тему о којој већина српских политичара шути као заливена. Због моста преко Саве или коалиције у ПС БиХ, није ни битно. Јадно је. Дуго нисам објављивао колумне, али ова једноставно неће да остане необјављена на мом рачунару. Био сам у Доњој Градини и Народној и […]

уторак, април 21, 2015 / 11:21

Ово је прва потпредсједничка колумна Ненада Стевандића и то на тему о којој већина српских политичара шути као заливена. Због моста преко Саве или коалиције у ПС БиХ, није ни битно. Јадно је.

Дуго нисам објављивао колумне, али ова једноставно неће да остане необјављена на мом рачунару. Био сам у Доњој Градини и Народној и универзитетској библиотеци РС 19. и 20.04. поводом обиљежавања страдања у системима усташких логора смрти по имену Јасеновац.

По питању Јасеновца нико не заслужује било какву похвалу. Овај комад пакла који је на земљи постојао скоро пет година и хранио се, поред Јевреја, Рома и антифашиста свих вјера и нација, прије свега српским тијелима и душама, слика је највеће српске ратне срамоте. У свим војскама у Другом свјетском рату је било великих и способних команданата, али нико није наредио покушај ослобађања мученика који су у највећим патњама убијани, на најзвјерскији начин.

Сви злочини прије и послије система логора смрти "Јасеновац", стану у један од седам казана у којима су усташе правиле сапун од својих жртава. Каква психијатријска анализа је потребна да се разумије употреба тога сапуна на тијелима и држави убица и кољача, ја ни као доктор не могу да замислим.

Такође је тешко разумјети како нико није покушао да Јасеновац ослободи. Да ли је то слика нашег трагичног менталитета, оличеног у стајању у реду за клање са лажном надом да ће зло престати или да ће га неко други побиједити? Тешко је рећи, али и данас често видимо остатке тог трагичног менталитета јер многе ствари, наравно ни близу тако трагичне и велике, али свеједно негативне, трпимо у нади да ће нако други или нешто друго да нам помогне.

И са културом сјећања је тако. Нико ту истину неће поставити на историјски пиједестал пијетета и патње, осим нас и без нас ће она постаи лаж да је Јасеновац био мање зло или чак нешто друго. Мој дједа по мајци је такође био логораш. Након открића да је у његовој кући била штампарија покрета отпора (данашњи Глас Српске, а тада 1943. само Глас) одведен је у логор у Њемачку одакле се вратио почетком 1946. иако је већ био прежаљен због спискова из Матхаузена, гдје се нашло и његово име.

Вјеште руке у поправкама алата и машина су му спасиле живот. До смрти није ником причао или давао интервјуе већ је скончао ћутљив и потиштен. Једино чега се његови најмилији сјећају да је неколико пута рекао: “Боже колико сам се зла нагледао“.

Други дјед ми је био богобојажљиви некомуниста, који није могао да пуца у усташе и Нијемце, нападали већ је пуцао увис уз изговор да не може убити човјека. Црквени кум је постао 1970. наком што су га у Загребу покушали заклати док је био стрицу у болници у посјети. То мије је обиљежило породицу као антикомунистичку у Дрвару који се звао Титов Дрвар.

Почивају данас један недалеко од другог. У сусједним селима, Прекаји и Жупици код Дрвара. На почетку наметнутог рата у коме смо створили Републику Српску имао сам срећу да не поновим судбине својих великих дједова, на које сам наравно поносан.

Пишем ово као молбу да погледате изложбу у Народној и универзитетској библиотеци у Бањој Луци, а ако нисте у могућности да посјетите сајт „Анатомија заборава“, гдје можете видјети цијелу поставку и видјети филм „Култура Сјећања“. Био сам јуче у Градини на догађају који је заслужено широко публикован, и данас у Библиотеци гдје не бјеше толико пажње.

Благе очи старог и угледног Бањолучког гинеколога Милутина Вучковца, који је породио моју супругу прије 18 година када сам добио првог сина, навеле су ме да вам овако пишем позивницу. Знам да ће је потписати и Миле Вукмировић, којем у тексту видите фотографије као дјетета-логораша и данас.

Милутин Вучковац (на насловној фотографији) je љекар који је у дугогодишњој гинеколошкој пракси обавио највише порода и саучесвовао у највише срећних порода у региону, и уједно дијете које је прошло пакао Јасеновца.

Ваљда је тако Бог одлучио.



0 КОМЕНТАРА

  1. Да поједине мудре главе не организоваше отпор 1991. године, Јасеновац би се поновио српском народу. Успјели смо опстати (иако протјерани из НДХ – 1995. је довршено оно што је започето 1941.) на подручју Републике Српске, и поред тешких искушења. Нажалост. ми се и 20 година након изборене слободе, овај пут у миру, боримо за биолошки опстанак. Радимо сами себи о глави, јер су у врху они којима ништа није свето, којима није било ништа свето ни 1992. године, но им рат био бизнис.

    Лицемјерно је да се данас у Јасеновцу појављују директни саучесници прикривања истине о Јасеновцу. Али није чудно, јер се ради о неокомунистима. Они само настављају оно што су радили њихови очеви и дједови, као што вјероватно и др Стевандић наставља путем својих дједова.

    „Problem je riješen tek kad su američki diplomati početkom jeseni 2000. pritisnuli premijera RS Milorada Dodika, koji je pristao na kompromis – zbirku neće dati izravno Hrvatskoj, jer bi mu to stvorilo političke probleme, nego Muzeju holokausta u Washingtonu, gdje će biti obavljena restauracija i katalogizacija, a kopije dokumenata dobit će muzeji u BiH, SRJ i Izraelu. Takav je ugovor i potpisan 26. listopada te godine. Hrvatsku je zastupao ministar kulture Antun Vujić. Ugovorne su se strane obvezale na diskreciju, pa je u hrvatskoj javnosti nastalo nemalo iznenađenje kad je jedan sarajevski list objavio da je zbirka „prodana“ SAD-u.“

    Хвала др Стевандићу што усмјерава пажњу јавности на ову битну тему. Ево приједнога да са позиције потпредсједника НСРС покрене иницијативу за снимање првог дугометражног филма о страдању У Јасеновцу, нешто слично оскаровцу „Живот је лијеп“. Вјерујем да би се значајна средства могла добити и од Израела. Без обзира, ако се са 30-80 милиона КМ може спашавати литванска банка, не знам зашто ово не би био приоритет. Умјесто Каргановићу и Кесићу у џеп за ништа.

  2. Stavandić kao i sve ostale stranke su poslednje koje imaju prvo pričati o Jasenovcu, jer ono što su oni ovom narodu uradili u RS je Jasenovac(1995-2015) koji traje 20 godina.
    umjesto da položi račune pre narodom, za nazaposlenost, zaduženost, i da prizna ko ih plaća iz inostranstva da ovaju ubijaju narod, on se sjetio Jasenovca, izdajnička vlast je najveći Jasenovac. Sram ih bilo!

  3. Doktor je vrlo smotreno izostavio navođenje broja stradalih. Od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada duša velik je raspon. I ovde na forumu bila je zanimljiva prepiska na tu temu.

    Umjesto broja stradalih Doktor je naveo iskustva svojih najbližih. Poći ću njegovim primjerom.

    Nekoliko desetina bliskih rođaka pobijeno je na kućnom pragu, 150 kilometara daleko od Jasenovca. Došle ustaše i poklale ih. Sva ta imena su se našla na poimeničnom spisku žrtava Jasenovca koji su pravili komunisti 60tih godina. Na spisku su se našla i imena djece koja su umrla u prvoj i prvim godinama života, nevezano za ustaše. Od gladi i nedostatka lijekova. Dolazila komisija u kuću i uzimala izjave. Đed nabrojao stradale i umrle, objasnio mjesto i način stradanja.

    Znam da se na tom istom spisku mogu pronaći i imena muslimana koje su pobili četnici sa Ozrena i Trebave.

    Zašto ovo pišem? Žrtve Jasnovca ne zaslužuju da se sa njima licitira. Generacija koja još uvijek pamti svjedočenja živih učesnika Drugog rata mogla bi i trebala utvrditi istinu.

  4. Моја пуница Јелка Чупић-Лучић, мајка моје жене, родом је из села Туријак, подно мученичке Козаре. Ако неко није био у том селу, требао би отићи да види колико имена има на списковима погинулих цивила из тога села и околине. Спомен плоче се налазе у центру села. Она не зна да су послије рата биле икакве комисије које су пописивале убијене и нестале у ждријелу смрти званом Јасеновац и Доља Градина. Њен полубрат Лука и полусестра Нада никада и нигдје нису пријављени, нити их има на било каквом списку убијене дјеце. Убијена су у Јасенивцу. То је памтила Јелкина и њихова мајка Госпава која је чудом преживјела Јасеновац. Она их је гледала мртве. Бацила се у Саву да се утопи, није знала да плива, али ју је Сава чудом пренијела на другу обалу и тако је преживјела. Дакле, екс-1978 нечији извори информација нису тачни. Ја никад нисам чуо, а занимам се за ту тему, да су на спискове погинулих у Јасеновцу пописивани неки којима није било мјесто на том списку. Напротив, маса дјеце и осталих страдалих никада није ни пописана. Зашто? Зато што комунистима тај непријатни податак није ишао у прилог за прављење братства-јединства. Нечији извори лажу, ја сам навео конкретна имена и догађаје. А то „чуо ја“ мачку о реп. Није се с мученицима спрдати!

  5. @ Zdravko

    Pišem o ovome:

    „Iako su jugoslovenske vlasti u posleratnom periodu u više navrata imale nameru i pokušavale (1946-48, 1950) da popišu žrtve Drugog svetskog rata one su to tako učinile tek 19 godina nakon njegovog završetka. Povod za ovaj popis je bio zahtev nemačke vlade, postavljen te godine u obnovljenim pregovorima o ratnim reparacijama, da se jugoslovenske tvrdnje o ratnim gubicima dokažu i raščlane. Nemačka strana je kao uslov za regulisanje finansijske nadoknade žrtvama rata tražila da joj se dostave liste sa preciznim podacima i imenima žrtava jer joj se činilo da je brojka od 1.700 000 poginulih nije realna. Jugoslovenska vlada je stoga donela, na svojoj sednici od 10.6.1964, 0dluku da se ovaj popis sprovede. Formirana je centralna, republičke i sreske popisne komisije i popis je obavljen po srezovima i republikama, a na kraju je centralizovan, na saveznom nivou, i obradjen u Jugoslovenskom zavodu za statistiku. Celokupna gradja je stavljena u 2800 sanduka i dve godine kasnije, 1966. štampana ali samo za internu upotrebu.“

    Izgleda meni da se moj đed dobrano plašio dolaska komunista u kuću i da je pamtio takve stvari. Na internetu imaš ovaj spisak pa pogledaj.

  6. Учините себи услугу и погледајте изложбу у НУБ у Бањалуци, отворена је до 18.05.2015-те.Такође ако имате воље одгледајте филм на наведеном сајту.Ова колумна је имала за циљ да Вас на то наведе а не да изазове било какве расправе или непримјерне ријечи и поруке.

  7. ex-1978
    Па забога милога ста је са вама?
    Престао сам да полемишем са коментаторима портала јер је бесмислено бити у свијету бесмислених зађевица, подметања или вријеђања.
    Лично Мислим да је број свирепо убијених преко 800 000 . Позив да гледате филм и изложбу је да видите лица догађаје ради буђења свијести и очувања сјећања јер су бројеви побуђују мање емоција и у сфери су фактографског односно статистичког. Али узалуд причам.И даље позивам на изложбу анатомија заборава и филм култура сјећања. За треба мање труда од бесмислене полемике коју овом приликом затварам.

  8. @ Doktor

    Nisam imao namjeru da vodim neku posebnu polemiku. Potenciram činjenicu da je Jasenovac jedan a da imamo najmanje 2 istine o njemu i da se te istine slabo podudaraju.

    To je samo jedan dio moje priče na ovu temu. Drugi dio se odnosi na činjenicu da žrtve ustaškog pokolja u mom selu nikada nisu dostojno obilježene ili označene. Ostalo je svjedočenje. Na mjestu stradanja nejači nema tragova, nema spomenika. SFRJ birokrate su ih upisali u žrtve Jasenovca i završili priču.

    Tek je prošle godine, uz blagoslov novog vladike, pokrenuta ideja o izgradnji spomen crkve i kosturnice. Radiće se i film. Planiran je megalomanski kompleks milionske vrijednosti.

  9. ex-1978, 22.04.2015. 08:51:02 [1476

    u pravu si.. pošteno bi bilo vratiti žrtvama njihove „istine“.. na Kozari su stradavali u više navrata, napadani, odvodjeni, vraćani pa ponovo.. neki na obližnja polja na rad za potrebe njemačke vojske, neki u logore na rad, neki se nikada nisu vratili.. itd.. kozaračka tragedija vjerovatno ne bi bila tako velika da nije u blizini bilo rudnika Ljubija i željezničke pruge.. kod tvojih je, pretpostavljam, bilo drugačije..doduše, ovi koji mene zanimju su uredno uvršteni na odgovarajući spisak. čak i danas kada nazoveš hrvatsku službu koja to radi i pitaš za njihova imena dobićešodgovor: „da, našla sam. ubijeni u Jasenovcu“.

  10. Поштовани екс-78 ѕнам о чему говорите, али ѕнам и о чему ја говорим. Нађите ми молим Вас на било којем списку погинулих и несталих у коѕарској голготи имена двогодишње Наде Борковић и њеног двије године старијег брата Луке као и њиховог оца Димитрија! Одведени су у логор Јасеновац у љето 1942. године. Послије рада преживјела је Госпава, мајка Наде и Луке и супруга Димитријева. Нико, али нико је није питао гдје су јој дјецаа и муж, нико од стране власти и њихових комисија. Нити јој је ко рекао гдје да пријави нестанак и погибију. Господин Милан Дашић и његова иѕдавачка кућа „СЛОВО“ првог маја промовисаће књигу „Дјеца Коѕаре“. У њој ће бити ѕванични списак побијене дјеце. Након 70 година на том списку ће се наћи име Луке и Наде и оца им Димитрија.

  11. Срби су у другој деценији 20. вијека уз себе имали Русију, која је помогла коначном ослобођењу од турског ропства 1912. године, а затим и Вудра Вилсона, наклоњеног Србима захваљујући Пупину, па су и 1919. добили задовољавајуће рјешење са свим Србима у једној држави. Међутим, као православни и Русима братски народ, Срби су били трн оку Лондону и Ватикану, чији је НДХ заједнички пројекат.

    http://www.jutarnji.hr/novi-dokumenti-cia-e-potvrduju–britanci-su-jedva-spasili-pavelica-od-hapsenja-/1185798/

    Зато су та два центра највеће моћи имали активну улогу и након рата у прикривању злочинаца и злочина. Вјероватно се могу довести у везу и са убиством краља Александра у Марсеју, стварањем КПЈ, а сигурно је да је Лондон имао најзначајнију улогу у пројектовању Југославије, пројекта са програмираном смрћу. Ватикан је имао за циљ „Drang nach Osten“, a Лондон стављања „фластера“ на Србе, како се у сред Европе не би развила јака земља, руски савезник, „мала Русија“. Зато се истина гурала под тепих након 1945., али је без реакције било кога игнорисано протјеривање 250000 Срба из НДХ 1995. године, када је завршено оно што је започето 1991. године. Срби који данас живе у Хрватској су асимилирани, дјеца и унучад се вјенчају супружницима католичке вјере и крсте дјецу у католичким црквама (трећину покрстити, трећину побити, трећину протјерати). Ако пратимо редослијед збивања, на реду су Срби из Српске, чија је територија била под НДХ. Да ли ће у сљедећој епизоди под земљу или преко Дрине, или ће бискуп Грегор и слични екуменисти да нас окрену ка Ватикану као центру уједињеног хришћанства, много зависи и од нас самих.

    Очито да није био велики проблем већину Срба у БиХ одродити од Бога и увјерити их да је Броз њихов Бог и да ‘мјесто икона каче његове слике.

    А шта је данас?

    Данас би у Хрватској, чланици ЕУ, Павелић узео 2/3 гласова на изборима. Томпсон са хитом „Јасеновац и Градишка Стара“ највећа музичка звијезда и није дана робијао због величања усташтва и злочина над Србима, Јерејима и Ромима. ФИФА строго кажњава фашистичке испаде, али толерише Шукера, који се фотографисао на Павелића гробу, на челу ХНС.

    Истовремено, Срби отварају врата Тодорићу, Хрватима продају земљу у Војводини. Додик смјењује Шаровића и руши српско јединство у Сарајеву , штитећи хрватски извозни лоби. Предсједника странке коју је основао Туђман проглашава заштитником српских интереса у Сарајеву, и за то добија велику подршку Срба на изборима. Срби своју судбину дају у руке госпођи за коју овдје коментатор змај огњени вук тврди да је усташка унука, а да јој је ујак 1992. од ВРС заробљен на Кострешу. Неки Касиповићи су клали српску нејач по Шарговцу и Мотикама, а за вријеме ПДП владе здравством је управљао човјек упадљивог презимена Кватерник. Занимљиво да Срби вјерују да ће их набројани спасити од Бакира.

    Спаса нам нема, пропасти морамо.

  12. Што се тиче броја жртава, мислим да је немогуће утврдити, јер су у Поткозарју страдала читава села. Неозбиљно је било и доћи до броја од 700000 жртава бројањем костију у кубном метру, па множењем са површином, али узимајући у обзир да су многи убијани на кућном прагу, да су Срби бацани у херцеговаке и личке јаме, да су страдали у комплексу логора Јадовно, сигурно се ради о стотинама хиљада жртава. Као да нешто умањује монструозност ако је 300000, а не 700000 монструозно убијених?!

    Оно што желим нагласити, многи ме осуђују као националисту, па називају и клерофашистом. Ево, ти људи су страдали само зато што су се звали Јован, Стојан, Пантелија, Ђурађ, Остоја,… Били углавном неписмени, земљорадници, и нису били шовинисти нити србовали. Страдали су само зато што су Срби. Или Јевреји, Роми. Да није били националне свијести 1991. године, поновила би се 1941. година и не бисмо створили Републику Српску. Наравно, под национализмом не подразумијевам мржњу према другима, али ради биолошког опстанка морамо имати националну свијест, јер смо страдали само зато што припадамо колективитету. Такође, треба имати спознају да су најгори монструми били усташе из Херцеговине, који су у крвном сродству са жртвама. Један народ, којег је подијелила вјера, небитно ко је прешао на коју вјеру. Кад бисмо сви имали ту спознају, не би било оволико мржње, али кад смо угрожени, морамо се хомогенизовати у циљу преживљавања.

  13. U NDH je na početku rata živjelo oko milionipo Srba. Teza po kojoj je polovina naroda skončala u Jasenovcu malo je vjerovatna. Srpske žrtve sa Manjače, Ozrena, Trebave, Majevice, Vlašića, Birča, Hercegovine po pravilu nisu stizale do logora. Ni stradalnici sa Šušnjara i iz Drakulića nisu vidjeli Jasenovca.

    Evo nekih procjena o broju stradalih u Jasenovcu.

    60.000 do 70.000 žrtava prema procjeni Franje Tuđmana
    60.000 do 90.000 žrtava prema procjeni Slavka Goldsteina
    70.000 žrtava prema istraživanjima dr. Bogoljuba Kočovića,
    83.000 žrtava prema istraživanjima Vladimira Žerjavića
    100.000 žrtava, brojka koja se navodi u United States Holocaust Memorial Museum u Washingtonu
    500.000 – 600.000 žrtava prema službenoj izjavi Zemaljskog povjerenstva Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača 1945.
    600.000 žrtava, brojka koju navodi Centar Simon Wiesenthal
    700.000-1.2 milijuna žrtava navodi Vladimir Dedijer

    Raspon je fantastičan.

    Svjedočimo da je neka nova tendencija u srpskom poimanju Jasenovca da se brojevi ne pominju.

  14. Не треба заборавити ни масовно стратиште Гаравице код Бихаћа, 12 000 уморених Срба и Јевреја. Наравно, ни Јадовно-Паг, систем концентрационих логора који је претходио Јасеновцу. Обимано двотомно дјело професора доктора Ђуре Затезала требао би прочитати сваки иоле обавијештен Србин. На списку господин Затезало има преко 20 000 имена а процјене су да је између прољећа и касног љета 1941. на најмонструознији начин побијено преко 40 000 Срба и Јевреја. А какав немар Срби показују према својим погинулим сународницима можемо видјети из најсвјежије масовне погибије Срба. У агресији НАТО фашиста на Србију и Црну Гору 1999. број погинулих се процјењује од 1500 до 2500. Језиво и невјероватно!

  15. Red je spomenuti – mislim da je poruka sasvim OK:

    „Upravo u ovim trenucima, na današnji dan prije 70 godina, započeo je proboj iz jasenovačkog logora. Poklanjam se žrtvama i iskazujem duboko poštovanje prema ljudima koji su ovdje mučeni i ubijeni. To su ljudi koji imaju svoja imena i prezimena, koji su imali svoje obitelji i domove, svoj identitet, svoje želje i nade, svoje snove, sve ono što svaku osobu čini neponovljivom.
    Kao predsjednica Republike Hrvatske i kao čovjek bezpridržajno osuđujem zločine mučenja i ubijanja koja su se ovdje događala. Ideologija koja je uzrokovala ove zločine moralno je i pravno osuđena. Ta politika bila je volja režima koji se vezao uz nacističko-fašističku Osovinu i na nečastan način iskoristio legitimnu želju hrvatskoga naroda za svojom državom.
    Ovo je stratište opomena i našem vremenu da odlučno čuvamo stečevine slobode, demokracije, ljudskih prava i uvažavanja različitosti.
    Republika Hrvatska s pravom se ponosi svojim postignućima u zaštiti ljudskih i manjinskih prava. Kako bismo tu visoku razinu sloboda očuvali i unaprjeđivali, posebice je važno odgajati i obrazovati mlade u ispravnom shvaćanju demokracije, za istinski humanizam, za društvo u čijem će središtu uvijek biti čovjek u svojoj neponovljivosti i jedinstvenosti.“

    Upis Predsjednice RH u knjigu žalosti u Jasenovcu

  16. СТОП ЦЕНЗУРИ НА ЈЕДИНОМ ЋИРИЛИЧНОМ ПОРТАЛУ ЗАПАДНО ОД ДРИНЕ!
    СТОП ЦЕНЗУРИ НА ЈЕДИНОМ ЋИРИЛИЧНОМ ПОРТАЛУ ЗАПАДНО ОД ДРИНЕ!
    СТОП ЦЕНЗУРИ НА ЈЕДИНОМ ЋИРИЛИЧНОМ ПОРТАЛУ ЗАПАДНО ОД ДРИНЕ!
    СТОП ЦЕНЗУРИ НА ЈЕДИНОМ ЋИРИЛИЧНОМ ПОРТАЛУ ЗАПАДНО ОД ДРИНЕ!
    СТОП ЦЕНЗУРИ НА ЈЕДИНОМ ЋИРИЛИЧНОМ ПОРТАЛУ ЗАПАДНО ОД ДРИНЕ!
    СТОП ЦЕНЗУРИ НА ЈЕДИНОМ ЋИРИЛИЧНОМ ПОРТАЛУ ЗАПАДНО ОД ДРИНЕ!
    СТОП ЦЕНЗУРИ НА ЈЕДИНОМ ЋИРИЛИЧНОМ ПОРТАЛУ ЗАПАДНО ОД ДРИНЕ!
    СТОП ЦЕНЗУРИ НА ЈЕДИНОМ ЋИРИЛИЧНОМ ПОРТАЛУ ЗАПАДНО ОД ДРИНЕ!
    СТОП ЦЕНЗУРИ НА ЈЕДИНОМ ЋИРИЛИЧНОМ ПОРТАЛУ ЗАПАДНО ОД ДРИНЕ!
    СТОП ЦЕНЗУРИ НА ЈЕДИНОМ ЋИРИЛИЧНОМ ПОРТАЛУ ЗАПАДНО ОД ДРИНЕ!
    СТОП ЦЕНЗУРИ НА ЈЕДИНОМ ЋИРИЛИЧНОМ ПОРТАЛУ ЗАПАДНО ОД ДРИНЕ!

Оставите одговор