МСП донио пресуду у спору Србије и Хрватске

Међународни суд правде у Хагу донио је пресуду по узајамним тужбама за геноцид Хрватске и Србије, пише београдска штампа.

Пресуда ће, уз образложење, бити саопштена у првој недељи фебруара.

Стручна јавност, преносе Политика, Данас и Вечерње новости, оцјењује да највеће изгледе има одлука о одбацивању обе тужбе.

Како наводи Политика, још се у строгој тајности држи шта стоји у овој одлуци, али стручњаци за међународно право не очекују да ће судије пресудити у корист једне од страна у процесу, већ су ближи увјерењу да ће донијети пресуду у којој ће обе стране бити проглашене кривима за неке од злочина које су починили припадници хрватских, односно српских јединица.

Политика, међутим, пише и да не би требало занемарити чињеницу да је овај суд знао и непријатно да изненади Београд својим одлукама, као када је 2007. констатовао да је Србија прекршила Конвенцију о геноциду јер није учинила све што је у њенох моћи да спријечи злочин у Сребреници, док је 2010. тај исти суд пресудио да Декларација о независности Косова није у супротности с међународним правом.

Лист подсјећа и да ће већ 6. фебруара доћи до промјене у 15-чланом судском вијећу, када ће у овом суду Уједињених нација у Хагу заклетву положити троје нових судија с мандатом од девет година – Јамајчанин Патрик Липтон Робинсон, Џејм Ричард Крофорд из Аустралије и Кирил Геворгијан из Русије.

Вечерње новости су, у тексту о одлуци судија Међународног суда правде у Хагу, нешто прецизније и пишу да ће она бити саопштена 3. фебруара.

Лист додаје, позивајући се на информативну службу Суда, да ће они врло брзо објавити када ће бити јавна сједница на којој ће саопштити исход гласања.

Да је пресуда у спору Србије и Хрватске донијета, сазнаје и Данас, који подсјећа да је главна расправа пред Међународним судом правде у Хагу по узајамним тужбама Хрватске и Србије за геноцид током рата у Хрватској од 1991. до 1995. почела 3. марта прошле године и да је трајала мјесец дана.

Током мјесец дана усмене расправе, испитивања свједока, изношења доказа и суочавања аргумената, заступници и хрватске и српске стране сматрали су да су успјели да докажу геноцид који је починила друга страна.

Главни аргумент хрватског правног тима била је "геноцидна намјера" Београда, која се показала "у низу злочина почињених над Хрватима, по истом обрасцу и у приближно исто вријеме".

С друге стране, наводи Данас, главни аргумент српског правног тима су докази о геноцидној намјери који се налазе у транскриптима Брионског састанка, гдје је Фрањо Туђман са војним врхом Хрватске договорио операцију Олуја, "која је резултирала геноцидом".

Политика подсјећа и да пресуда у Хагу долази свега двије недеље уочи инаугураије нове хрватске предсједнице, кандидаткиње ХДЗ-а, Колинде Грабар Китаровић, која на том мјесту наслеђује писца хрватске тужбе против Србије Иву Јосиповића.

Наводећи да се Китаровићева већ истакла оштром реториком, Политика пише и да не би било чудно да пресуда у Хагу буде нови адут за унутрашњу употребу у рукама хрватске предсједнице, ма какава одлука судског вијећа била.