Гаспром: Окрените цијеви према Турској, из Украјине гаса бити неће

Европа је у шоку након што је Гаспром поручио Бриселу да почне да гради гасне цијеви према Турској, јер од 2020. године преко Украјине неће бити никаквог транзита.

Дуго се у Бриселу, али и у цијелој Европи, вјеровало да је одустајање од "Јужног тока" само "лукави потез" Владимира Путина који диже цијену том гасоводу – процјењују европски и руски стручњаци.

Али, тај заокрет све више личи на стварност. Одустајање од транзита гаса преко Украјине изгледа сасвим реално, јер осим економских ризика за Москву постоје и политички разлози.

Ниједна постојећа варијанта транзита преко Украјине не гарантује стабилно испоручивање гаса Еуропи, наводе руски извори.

"Гаспром" је најзад заузео чврст став и поставио Европи ултиматум – сматра Иван Капитонов, доцент катедре за државно регулисање економије Руске академије за народну привреду и државну администрацију.

Према његовим ријечима, сада ризике реализације пројекта сносе европски партнери.

"Видимо примјер јачања преговарачке позиције руске стране, поткрепљен снажним аргументима", сматра он.

Шеф "Гаспрома" Алексеј Милер поручује да ће "Турски ток" бити једина рута за извоз руског гаса који се сада испоручује транзитом преко Украјине.

"Европљани требају већ данас да почну да граде гасоводе. У противном, та количина гаса може отићи на друга тржишта" – упозорава Милер.

Након преговора у Москви 14. јануара, европски комесар за енергетику и потпредсједник Европске комисије Марош Шефчович био је, према сопственом признању, "веома зачуђен" објавом "Гаспрома".

Руски стручњаци тврде да "Гаспром" има пуно право да дефинише своју стратегију развоја око питања транспорта гаса.

"Гаспром" не одустаје од извоза гаса у Европу и поштоваће све обавезе, али не жели више да користи услуге Украјине као транзитне земље.

Зато је ЕУ, која је правила сметње за релаизацију "Јужног тока" , предложене да и сама судјелује у рјешавању проблема.

Службени разлог за одустајања од Јужног тока био је став Бугарске, која је у "замрзнула пројект" због његове "неусклађености са нормама Трећег енергетског пакета ЕУ".

Према правилима тог пакета, на територији ЕУ гасовод не могу да посједују фирме које се баве експлоатацијом гаса.

Међутим, земље коју су очекивале економске бенефите од тог пројекта и које су остале закинуте за милијарде евра тврде да таква ограничења нису поствљана током градње Сјеверног тока, када су земље тог дијела Европе правиле транзист за руски гас до својих територија.