Рајко Васић: Независне новине појефтињују јавност

Разлика између цијене Нафте и цијене Јавности, није само у томе што се друга не може разлијевати у бареле и обрачунати у доларима. Већ у томе што се цијена нафте може подићи са садашњих, за неке, биједних 60 долара. Нафта може поново да поскупи. Може постати Течно Злато. Јавност, пак, када се појевтини и за […]

петак, децембар 12, 2014 / 20:41

Разлика између цијене Нафте и цијене Јавности, није само у томе што се друга не може разлијевати у бареле и обрачунати у доларима.

Већ у томе што се цијена нафте може подићи са садашњих, за неке, биједних 60 долара. Нафта може поново да поскупи. Може постати Течно Злато.

Јавност, пак, када се појевтини и за један филир, никад неће вратити своју цијену. Уништавање Јавности, корак за кораком, све њене вриједности неповратно баца иза себе, у провалију из које се никад више неће дићи на видјело дана. А оне који чине Јавност, претвара у филистре.

Мали је корак од филира до филистра.

Независне Новине, у мору организованих избора и проглашења, монополисале су и избор за Личност Године.

Независне Новине имају безначајан тираж за било какво извикивање или представљање Јавности. Не само Независне. Све новине, у Српској, па и у БиХ, када би скупили на гомилу, микроскопске су величине.

У таквој ситуацији, са таквим чињеницама, бирање ЛГ, најбољих министара и других носилаца разних годишњих признања, може имати само призвуке крајње дневне политичке употребе и манипулације.

Нећу да коментаришем зашто овај а зашто не овај.

Могу само за мог друга Човића да кажем да је требао да буде Личност Године у години када је монструозно понижен и скоро уништен. Тада су и Независне и Зависне, редом, ћутале. Требао је да буде Личност Године, заједно са Политичким Хрватима, свих осам ових година, док је Комшић узурпирао мјесто Хрватског Члана Предсједништва БиХ.

Ово, са оваквим јавносним узорком, уз присуство и неких иностраних протува, сукриваца, личи на даље понижење.

Сви они који чине Јавност, у Репулици Српској, и цијелој БиХиС, требали би да дигну свој глас против овакве девалвације.

Писци, новинари, политичари, сликари, глумци, редитељи, професори, привредници и сви они који су талентовани да користе Јавност у своје сврхе.

Што се неће догодити.

Јер свако до њих има уграђен пулсар да се укључи само када је његова лагодност угрожена, нарочито ако је незаслужена. Тада се Јавност зове у помоћ.
А када је треба заштитити, сви окрећу главу.

Поводњи буду и прођу.

Уништена јавност је поплава која не пролази.



Оставите одговор