Лукијан Ивановић: Нисам дошљо, Српска је моја колијевка

Многи га знају по наступима на дјечијим фестивалима на којима је заједно са сестром Кристином изводио најљепше дјечије композиције у Српској.

Данас је већ зрео и изузетно вриједан младић који се лавовски бори за своје мјесто у музичком свијету. Талента има на претек, а енергијe за даље битке му не фали.

Постао је препознатљив по обрадама познатих мелодија које биљеже огроман број прегледа на Ју Тјубу. У задње вријеме, захваљујући такмичењу „X Factor Adria“, скренуо је пажњу шире јавности и то не само добрим гласом и интерпретацијом, него и раскошном харизмом којом напросто плијени.

Лукијана смо контактирали док се припремао за наступ у Београду али је и поред бројних обавеза са одушевљењем прихватио да говори за портал Фронтал.СРБ

Лукијане, хајде да већ једном ријешимо недоумицу многих који прате твој рад – ти си Бањолучанин а говориш екавицу. О чему се заправо ради?

Рођен сам у Ужицу за време рата у Републици Српској. Живео сам као избеглица у Србији, код деде, оца од мајке. Мој отац је иначе из Чајнича а мајка је родом из Вишеграда. Пре седам година, моја породица се вратила у Српску, односно у Бања Луку. Овде смо где смо. Изједа ме неправда што моји суграђани мисле да сам ја „дошљо“ и то што је нејасно због чега причам екавицу. Република Српска је моја колевка, а Србија мајка. Волим своју земљу. Лепо је рекао покојни патријарх Павле: „Не можемо бирати где ћемо се родити, живети, али можемо бирати да ли ћемо бити људи.“ Моји родитељи су ме научили да су скромност и људскост највеће богатство које остаје и после нас.

Твој канал на Ју Тјубу биљежи заиста велики број посјета. Како је кренула прича о снимању обрада већ познатих мелодија?

Обраде песама су веома популаран начин да у Европи и Америци скренете пажњу на себe, па чак и да започнете музичку каријеру. Тако је почео Џастин Бибер, „Boyce Avenue“ и многи други. У последње две године почео сам да снимам обраде које су нашле публику у читавом региону. У томе ми много помаже мој брат Немања који студира телевизијску режију и монтажу и који је главни кривац за спотове. Наравно, добра околност је и то што имам студијску опрему захваљујући којој и музички део могу да снимим.

Да ли су ти се јавили људи чије си пјесме обрадио? Каква је њихова реакција?

Да, свакако. Кристина Ковач је прокоментарисала и похвалила обраду њене песме „Да те волим“ на зиду мога канала. Саша Ковачевић и Тропико бенд су објавили обраде на својим званичним интернет страницама, уз кратке напомене да им се много допало то што радим.

Како си дошао на идеју да се пријавиш за такмичење „X Factor Adria“?

Пратио сам овај формат у Енглеској и Америци. Пошто је ово први пут да се ради код нас, желео сам да учествујем и осетим дух такмичења али и да чујем шта ће жири рећи за мој глас. На аудицију за „X Factor Adria“ пријавило се око 10 000 кандидата. Успео сам да прођем први круг али и следећи радни камп. Задовољан сам резултатом који сам досад постигао. Ући међу 24 такмичара је велики успех. Такмичим се у категорији младићи до 27 година и ментор ми је Емина Јаховић Сандал. Од сада она бира песме које ћемо певати у следећем кругу елиминације „џаџис хаус“. Од нас шесторо у финале пролази троје, а онда ће публика гласати и одлучивати о победнику. Емина има богато искуство тако да верујем да ћемо научити много од ње, поготово у пољу ауторског рада.

Ти си студент Музичке академије у Бањој Луци. Како успијеваш да ускладиш све обавезе које имаш?

На моју велику жалост, услед одлазака у Београд и припрема које предходе одласцима, морао сам запоставити предавања и обавезе које имам на академији. Наравно, нисам се исписао, биће времена да се посветим и томе.

На интернету се могу пронаћи пјесме које изводиш са сестром Кристином. Какав је њен коментар на такмичење и да ли можда планирате формирати неку врсту породичног бенда?
Морам да вас подсетим да смо Кристина и ја наступали заједно на бројним дечијим фестивалима до 2006. године када је уследео период сазревања односно престанка певања због мутације. Данас су актуелне наше обраде које публика има прилику да чује на интернету, а оне су заправо наш поновни заједнички рад у музици. Моја сестра је млада и договорили смо се да се ја први опробам у оваквом формату. Она ми је највећа подршка у раду и њен сам апсолутни фаворит. Усвајам сваки њен савет, јер је ценим као музичара.

Много ми значи њена подршка као и подршка свих чланова моје породице који буквално и не знају шта је тишина, јер 24 часа дневно нарушавам кућни мир, па им се овом приликом јавно захваљујем што ме трпе. Жао ми је што немам више времена за наше заједничке обраде, али биће тога још, полако, живот је пред нама.