Шупачка прича

Ова жалосна причица почиње са једном малом загонетком: Ова жалосна причица почиње са једном малом загонетком: За истим кафанским столом сједе три Бањалучанина. Један од њих је, према мишљењу преостале двојице ‘шупак’, односно ‘сељак’, ‘папак’, ‘руљак’ и томе му слично и тако му припадајуће. Питање гласи: ко је од њих тројице тај шупак и како […]

среда, новембар 27, 2013 / 06:06

Ова жалосна причица почиње са једном малом загонетком:

Ова жалосна причица почиње са једном малом загонетком:

За истим кафанским столом сједе три Бањалучанина.

Један од њих је, према мишљењу преостале двојице ‘шупак’, односно ‘сељак’, ‘папак’, ‘руљак’ и томе му слично и тако му припадајуће.

Питање гласи: ко је од њих тројице тај шупак и како га препознати?

Одговор је увијек исти: то је онај који први устане од стола и оде, те тако преосталој двојици омогући постизање консензуса у погледу горе наведене му титуле а богами и звања.

Е сад се даље, само по себи, намеће и питање: зашто се то баш увијек и баш свугдје дешава, и за асталом и за Фронталом ?

Зато што суштину бањалучког менталитета чини научно и хуманистички необјашњив порив да се никоме и у никаквом погледу ‘не да преда се’, односно да се никоме не опрашта било какав успјех, знање, признање, напредовање, односно било какав помак испод леда у којем се, ничим изазваним, заједнички затекло.

Зато што Бањалуку сачињава двјесто хиљада шупака, а само један свезнајући али и несхваћени геније.

Зато што сваки Бањалучанин понаособ сматра да је само и управо ОН тај једини, богомдани генијалац који посједује одговоре на сва могућа питања, ‘када би се њега питало’, баш као што га се и не пита, нити се исто икада намјерава.

Зато што сваки од ових вундеркинда у јавности ‘кулира’ да њега политика не интересује, јер су у њој све сами, већ добро познати нам лопови, са обавезном напоменом да су су и неки новопридошли, тек обични шупци који би само да се ушлихтају …

Зато што двјесто хиљада оваквих генијалаца и даље сједи у кући, са потајном надом да ће, можда једног дана, неко заиста доћи да их пита, да им нешто понуди, а све молећи и преклињући их да нас сироте и неуке коначно просвијет(л)е…

Зато што у снатрењу оваквог курира Годоа, наречени кућни генији добијају нападе жучи када се опет некоме другоме а не њима нешто и понуди, а посебно ако је при томе и срећни славодобитник неко њима познат, неко из комшилука, неко кога они одвајкада знају као ‘најобичнијег шупка’…

Зато што су Бањалучани у она предратна времена имали обичај да се приликом сваког свог аванзовања тобоже ‘правдају’, како ‘ето, нису се они отимали за то, већ је тако захтијевао Комитет’, који је, је ли, још онда знао са каквим величинама има посла…

Е због свега наведеног, Бањалучани (па и шире) су данас добили један нови Комитет који одлучује о ама баш свему, из којег их нико ништа не пита, и у којем се мјеста попуњавају заслужним или самокандидованим дошљацима, ма коликим и ма каквим их шупцима тастатурно-невладинићки и остали ‘салонски Бањалучани’ сматрали…

Због тога су и шансе некаквог трећег, несврстаног блока, једнаке шансама да се луком и стријелом погоди Мјесец…осим у мјесецу Лимбургу,наравно…

Због тога ћемо и даље и ко би га знао до када бити само посматрачи једне свеопште шупље и шупачке приче, у којој ће главне улоге и даље имати Гузоње и Гузоњини синови.
А вјероватно сам и ја само шупак који без везе напрђује по Фронталу, тек да би коју, па макар и на гузицу проговорио, с тим да своју комплетну лудост доказујем и потписивањем под истом



0 КОМЕНТАРА

  1. Teкст је одличан, а Бањолучани јесу шупци, како они од прије 90-их, тако и они дошљаци. Човјек је друштвено биће, па се мора дружити с неким. Избор су свакако шупци, а кад схватиш да си и сам шупак, лакша ти је спознаја да се дружиш са шупцима. Свијест да си шупак је пожељна, јер почињеш да се трудиш да не будеш шупак. И тако читава филозофија о обичним шупцима.

    Градска раја не постоји, мада многи покушавају побјећи од себе тврдњама да му је породица 500 година у Бањој Луци. Срби су сви редом сељаци, покорили с брда и из Лијевча Бању Луку, а ни она бошњачка да су господа само зато што им је дид рођен у Бањој Луци не држи воду. Погледајте само архитектуру у Шехеру или блатњавој Врбањи! Да нана на пенџеру није врх цивилизације, сконтали су кад су их срби потјерали ка западној цивилизацији. И моја Старчевица је прије 30 година била село. И сада је. У шали говоримо да према Градској управи и Топлани неће кренути протести, већ сељачка буна. У рату су испред стамбених зграда неки пуштали кокоши и напасали краве, а сјећамо се коња и краве и пред Гимназијом и пред Економским факултетом. Марш оваца поред Кастела је била традиционална манифестација. И није проблем што смо остали сељаци, него што смо постали малограђани. Из једних кренули, а у друге не стигосмо. Тамо смо гдје је мјесто свим шупцима.

    Не знам зашто се, читајући, сјетих овог човјека?!

    http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=101074

Оставите одговор