Буџет уоквирен на 2,018 милијарди марака

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић и министар финансија Српске Зоран Тегелтија представили су данас радне верзије економске политике и буџета за наредну годину. Цвијановићева је на конференцији за новинаре у Бањалуци истакла да су циљеви економске политике за 2014. годину повећање привредне активности и раст запослености, као и повећање конкурентности привреде Српске. Она је, […]

субота, новембар 16, 2013 / 18:21

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић и министар финансија Српске Зоран Тегелтија представили су данас радне верзије економске политике и буџета за наредну годину.

Цвијановићева је на конференцији за новинаре у Бањалуци истакла да су циљеви економске политике за 2014. годину повећање привредне активности и раст запослености, као и повећање конкурентности привреде Српске.

Она је, представљајући радну верзију овог документа, нагласила да је међу циљевима и борба против криминала и корупције, уз постојање ефикасног и праведног правосуђа.

"Ту су и стабилност јавних финансија и стварање услова за смањење неликвидности у привреди, побољшање положаја свих категорија друштва, унапређење финансијског сектора и европске интеграције, као и јачање регионалне сарадње", навела је Цвијановићева.

Министар финансија Српске Тегелтија рекао је да је буџетски оквир за наредну годину 2,018 милијарди КМ. "Планирани приходи су 1.580.458.000 КМ, док су планирани расходи 1.500.919.000 КМ", рекао је Тегелтија.
Циљ економске политике јачање привреде и раст запослености

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да су циљеви економске политике за 2014. годину повећање привредне активности и раст запослености, као и повећање конкурентности привреде Српске.

Представљајући радну верзију овог документа на конференцији за новинаре у Бањалуци, Цвијановићева је нагласила да је међу циљевима и борба против криминала и корупције, уз постојање праведног и ефикасног правосуђа.

"Ту су и стабилност јавних финансија и стварање услова за смањење неликвидности у привреди, побољшање положаја свих категорија друштва, унапређење финансијског сектора, те европске интеграције и јачање регионалне сарадње", рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, мјерама економске политике треба, првенствено, обезбиједити растерећење привреде, али и унаприједити цјелокупан амбијент, да се уваже захтјеви социјалних партнера, али и различитих групација друштва.

"Побољшања која ће донијети те мјере треба да се рефлектују на укупан друштвени амбијент. То нису мјере које треба да подрже послодавца, него привреду, а то значи оне које су упослени у привредни, односно друштво у цјелини", навела је премијер Српске.

Цвијановићева је прецизирала да је новост у 2014. години увођење неопорезивог дијела дохотка од 150 КМ. "То је добра мјера, јер подразумијева помоћ свакоме ко привређује и треба да исплати плату. Она даје подршку без обзира да ли сте мали или велики и којој се врстом привређивања бавите", рекла је Цвијановићева.

Друга мјера, која је јасно позиционирана у овом документу, а усмјерена је на растерећење привреде, јесте реформа процеса фискализације, која се посебно односи на мале привреднике, предузетнике и занатлије.

Све ове мјере пратиће нова законска рјешења када је ријеч о порезу на доходак, о мултилатералној компензацији, те о фискалној одговорности.

"У програму нашег рада биће и закон о накнадама за кориштење природних ресурса у сврху производње електричне енергије, у смислу да ће накнада за кориштење природних средства бити повећана са 0,03 и 0,05 на 0,06 и 0,10 одсто", појаснила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, растерећења привреде не носе никаква оптерећења на другој страни, односно нема повећања пореских стопа, увођења других пореза, као што је то случај у земљама окружења.

Она је додала да су пројекције такве да се настављају позитивни трендови раста извоза, раста индустријске производње, чак и више него у овој години.

"Влада Српске је успјела да обезбиједи повећање пензија, као и враћање плата за пет одсто. Упркос свим најавама како буџет не функционише, показали смо да је буџет апсолутно стабилан, да редовно извршавамо своје обавезе, а тако ће и остати", нагласила је Цвијановићева.
Социјални партнери

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић упознала је социјалне партнере о радним материјалима економске политике и буџета за 2014. годину, који ће наредних дана бити разматрани и анализирани на сједници Економско-социјалног савјета, те упућени и лидерима политичких странака које сачињавају владајућу коалицију.

Влада Српске ће након тога сачинити коначан приједлог ових докумената и упутити их на разматрање Народној скупштини Републике Српске, саопштено је из Бироа Владе Српске за односе с јавношћу.

Са представницима социјалних партнера данас су Бањалуци на одвојеним састанцима разговарали Цвијановићева, министар рада и борчако-инвалидске заштите Петар Ђокић и министар финансија Српске Зоран Тегелтија.

У разговорима су учествовали директор сектора гранских удружења Привредне коморе Републике Српске Перо Ћосић, предсједник Уније удружења послодаваца Српске Предраг Згоњанин, предсједник Борачке организације Пантелија Ћургуз, те предсједник Организације породица погинулих и заробљених и несталих лица Републике Српске Недељко Митровић.

Међу учесницима су били и предсједник Предсједништва Савеза и организација ратних војних инвалида Српске Драган Врховац, предсједник Организација ампутираца Српске Жељко Волаш и предсједник Савеза логораша Бранислав Дукић.



0 КОМЕНТАРА

  1. У разговорима су учествовали директор сектора гранских удружења Привредне коморе Републике Српске Перо Ћосић, предсједник Уније удружења послодаваца Српске Предраг Згоњанин, предсједник Борачке организације Пантелија Ћургуз, те предсједник Организације породица погинулих и заробљених и несталих лица Републике Српске Недељко Митровић.

    Међу учесницима су били и предсједник Предсједништва Савеза и организација ратних војних инвалида Српске Драган Врховац, предсједник Организација ампутираца Српске Жељко Волаш и предсједник Савеза логораша Бранислав Дукић.
    ————————
    ЗЛАТНИМ ПЛОЧАМА ДА ДАНАС ПОПЛОЧАТЕ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ, НЕМА ОПРОСТА ЗА ОНО ШТО СТЕ ЧИНИЛИ ДО САДА.Само конфискација и преки судови!

    На овом списку где су смештени представници борачких категорија, недостају још пчеларске задруге,ловачка удружења, удружења за штројење бикова…итд.
    Али с ким су разговарали и у чијим је рукама Република Српска никакво чудо.

    Него шта ћемо кад умре, овај Дукић, Митровић, Ракуљ…оде Српска у пм.

  2. Одговорна економска политика за идућу изборну годину би била да се очува економска стабилност, да се стави вето на природне ресурсе до доласка нове,останка старе или формирања владе националног јединства, отприлике до Божића 2015 године.

    Тада иде четворогодишњи циклус, развој стратешких грана привреде, најмање милијарда марака у буџету из сиве зоне за 2015 годину, увећање буџета за минимум милијарду марака сваке следеће године ако се хоће.
    Максимално растерећење привреде са стимулацијама ради запошљавања 100.000 људи, врло је то једноставно.

    Ако неће, слиједи уништавање економије, последња пљачка природних ресурса, вјероватно велики притисак са могућим оружаним сукобима мањег интензитета и на крају нестанак овакве Српске са могућим лажним Дејтоном два.

    Економски јака Српска је једноставно рјешење и сасвим реална прича,таква је неуништива,такву неће моћи уздрмати стварни непријатељи.

    На друго не смијем ни да помислим и молим Бога да нам да памети, храбрости и поштовања једних према другим.

    Није лако државу створити и очувати, није тешко државу уништити, то радимо од рата до данас.

    Морамо ми као народ подвући црту, свести све у реалне оквире, од странака, приступа развоју, до образовања и социјалних потреба, мора се знати шта хоћемо и чврстом руком то провести.
    Није за свакога кроз село пјевати.

  3. Рибару, гласао бих изместа за тебе само да мало смањиш рибу (побих дјецу човјече:D)
    Сјећам се ономад кад је Млађо Иванић обећао 80.000 радних мјеста и добио власт, мало је фалило да га заокружим…
    Засметала ми је и онда толика риба код теретног Млађе који се успуше на трећој степеници и који је велики економиста а није се ознојио нити толико да води аутомеханичарску радионицу. Са позитивним салдом и пословањем дабоме.

  4. Не би ти Тешане кварио расположење, волио би да је ово рибарска да нису чињенице, значи нећу ти испунити жељу, нема вица у овој причи.

    Сјети се Италије педесетих година и реформе уништене привреде, многи су са подсмијехом на те реформаторе гледали док нису добили шансу за реализацију програма.

    Питај твог херцтрефа може ли се у пољопривреди и како запослити наведена цифра, вјерујем да човјек зна, немој заборавити да је то само једна од стратешких грана привреде.

    Што се тиче проблема како запослити за четири године људи колико има Бијељина на оволико благо Српске и паре које имају многи, плус сива зона,плус задужбине, плус пријатељско убјеђивање од стране власти банкара на патриотском развоју привреде(ријеч држим, зато се моја понуда не одбија), плус порески рај за производњу,плус јавни радови,плус……………………………………

    Реформе је тешко направити у земљама које немају благо а имају много становника, Српска има идеалне услове, замисли вољни моменат средње генерације и бораца кад коначно добије шансу после ове катаклизме,замисли младе људе, замисли воље кад их воде људи који са њима једу ако треба на казану.

    Није проблем покренути све, проблем је што ће требати 2.000 одговорних људи из струке који имају и добре организаторске способности на терену, превише су се сви завукли у канцеларије и чувају само своју гузицу.

    Значи одговор о реализацији слиједи нешто прије кампање, ионако сваки дан слушамо и ја и ти од других дијелове нашег програма, чопркај по томе, јер више нема приче о програму.

    Лако је причати, писати и копирати, треба то и провести у дјело, зар не?

    Мени је важно да си ти кроз прошли коментар видио да се ради о човјеку смртно одговорном, који се добро разумије у данашње политичке прилике.

    Понављам, није се играти са државом, лако је правити непријатеље, лако је све уништити, зато Тешане није свакоме кроз село пјевати, превише би нас да управља.

    Ја стојим иза својих ријечи и програма и знам да могу дати немјерљив допринос у сваком погледу.

    Знам да ми није било паметно да ово напишем, али је јаче срце од памети.

  5. Elem budžet i ekonomska politika. Cijenim da je izuzetno ambiciozan po pitanju nastavka trenda rasta. Nema šanse da nam izvoz poraste za više od 7%. Cijenim da će usporiti rast.

    Ideja o suficitu tekućeg bilansa u predizbornoj kampanji mi također zvuči kao nemoralna ponuda. Ali činjenica je da planiramo i da ćemo vjerovatno ostvariti smanjenje našeg zaduženja od nekih 80 miliona.

    Hrvatima je deficit tekućeg bilansa nekih 15%. Toliko je i u Srbiji. BiH je pod čvrstom šapom MMFa, tako da smo koliko toliko retriktivni. Nije loše.

    Nastavljamo sa politikom kontinuiteta. Ova vlast ništa više od toga ni ne može.

  6. Страшан буџет, од ког отпада трећина на отплату ино кредита и узимање нових. С обзиром да га је ММФ планирао, а у власти све саме прождрљиве але, ни те мрвице неће ником остати.
    Кад се изграде и заврше све испланиране виле по атрактивним локацијама Европе и Медитерана, можда се и буџет мало растерети.

    ex-1978, 18.11.2013. 07:43:39

    Немамо ми чиме створити суфицит, и да се у прорачун ставе сва домаћа дуговања и потраживања, тај дефицит је много већи.

  7. ribar, 18.11.2013. 01:19:23

    Ајд сад озбиљно, кажеш: …“Реформе је тешко направити у земљама које немају благо а имају много становника, Српска има идеалне услове, замисли вољни моменат средње генерације и бораца кад коначно добије шансу после ове катаклизме,замисли младе људе, замисли воље кад их воде људи који са њима једу ако треба на казану.“

    Да ли ти стварно не знаш како размишљају млади људи? Невјероватно си наиван, а можеш бити поштен и одлучан до бесвијести, ако мислиш да ћеш их натјерати на казан?!
    Па погледај ове одртавеле студенте који газе дебело у четврту деценију! Па јел ти мислиш да би такав радио то што предлажеш? Па још на акцијама и казанима по мусолинијевим формулама?

    Да ли је теби јасно да у РС већински живе људи васпитавани у радничким породицама које су доживјеле колапс великих индустријских система уз истовремени колапс идеолошлог и који су погубљени у свом систему вриједности? Прво што су запамтили онда кад су формирани као личности,( а то је оно доба од вртића до адолесценције) јесте правдање којем прибјегава сваки отац кад му се сруши свијет и угрози егзистенција: „Сине све су то лопови… ми смо додуше сиромашни али смо поштени… приватна својина је само она коју ми посједујемо, а сва друга је „народна“. Имовина у посједу других породица је криминогеног поријекла и треба је отети…“

    Шта мислиш како би окупатор реаговао при појави Сјеверне Кореје у Европи, да ли би ММФ дозволио да потпуно блокирамо процес који су они одавно започели и то се неће промјенити без великог слома или потреса на глобалном нивоу…
    Како би натјерао хиљаде канцеларијских мољаца који су посветили живот страначком ангажману да би се дочепали таквих радних мјеста, па да сад узму лопате и мотике?
    Озбиљан си човјек, „али ти је срце јаче од памети“.
    На крају, човјек себе најбоље познаје.

  8. Тешан Подруговић, 18.11.2013.
    Да ли је теби јасно да у РС већински живе људи васпитавани у радничким породицама које су доживјеле колапс великих индустријских система уз истовремени колапс идеолошлог и који су погубљени у свом систему вриједности?
    ——————-
    Па управо и јесте проблем свих проблема у систему вриједности!

    Не кажем да си ти тај, али сви они који на било који начин подржавају и оправдавају овај тренутни систем вриједности су тотални кварњаци и идиоти.

    “ Имовина у посједу других породица је криминогеног поријекла и треба је отети…“
    ————————-
    Наравно да је тако, и то треба провести,(зна се на какву и коју имовину се мисли).
    Док се то не уради „Србија се умирит’ не може“.

    Шта мислиш како би окупатор реаговао при појави Сјеверне Кореје у Европи, да ли би ММФ дозволио да потпуно блокирамо процес који су они одавно започели и то се неће промјенити без великог слома или потреса на глобалном нивоу…
    —————-

    Треба помагати да до тог слома што пре дође.
    Живот је кратак!
    Јебеш живот без борбе, живот скинутих гаћа, па ко год наиђе…

    Управо ми се гаде највише такви типови (не мислим лично), који су се веома добро уклопили у тзв. нови „систем вриједности“, и паламуде како га ето они веома препознају, а сви остали глупи….или дубоко гурнуте руке у туђе џепове правдају вишом силом, ММФ-ом,…а готово сви такви су у власти и око власти.

  9. ex-1978, 18.11.2013. 07:14:11
    Radi se o novom privednom sistemu, zaštićenom domaćem tržištu, planskoj privredi u vlasništvu radnika a ne privatnika mafijaša.
    To što ti govoriš je robovlasnička privreda srednjeg veka, gde je jedan čovek vlasnik malog preduzeće u kroucpciji. Privatluk-mafijašluk iskorenjujemo. Oni ionako ništa ne proizvode za strano trežište nego poslove dobijaju na korupcionaškim javnim nabavkama gde su prikašeni na drževna preduzeća ili sve posrnuliju građevinu.
    Sva nesreća našeg prevrednog sistema je u tome što se se bahati kkriminalci, ratni profiteri, ološ dokopao po višestruko sniženim cenama fabrika koje su radnici ovaj narod gradili 50 godina.
    Onda kada iskorenimo privatluk, i vratimo ono što je u privatizaciji nezakonoto oteto i opljčkano od radino koji su dobrim delom poslati u penziju tada krećemo sa izgradnjom novog privrednog sistema nacionalne prvrede.
    Ovo što sada imamo je kolonijala privreda sa malim preduzećima, motivisanaa gramzivošću i pohlepom jadnih malih biednih privatnika -poslodavaca. Ti poslodavcu ništa ne razumeju u globalnoj svetskoj privredi niti tržištu, sposobni su samo za nemilosrdnu eksploataciju radnika.
    Onda kada poljoprivedni proizvoači budu vlasnici prehrambene industrije a ne sadašnji kriminalci poljoprivrednicma će se isplatiti baviti poljoprivredom.
    Onda kada radnici budu vlasnici akcija građevinskih firmi i sredstava za proizvodnju i stocanje nove i dodatne vrednosti radnici mogu računati na to da će biti plaćeni za svoj rad. Sada su za rad tih radnika u građevini ekstremno plaćeni bahati obrijani mafijaši u džipovima, e taj organizovani kriminal eksplatacija i pljačke radnike više neće biti moguć.
    Potrebno je izgraditi novi prevredni sistem zasnovan na vlaništvo masvnog akcionarstva i državnog ulaganja u razvoj privrede.
    To će biti moguće onda kada se napuste nametnutu model neoliberalni model ekonomije, i zaštiti domaće tržište.
    Taj neoliberalni model ekonomije je nametnut nasilno uvedenom privatizacijom.

  10. ex-1978, 18.11.2013. 11:41:58
    Za tebe je sve utopije što ne dozvoljava pojedincu pljačku.
    Briga je priatnika-kriminlca za priredni sistem, za izgradnju i razvoj industrije. Privatnih vođen pohlepom i grmzivošću hoće da što brže zgrne što više miliona obezbedi se i zatvori robovlasničku firmu a radnike pošalje na ulicu. To vi hićete. I to narod treba da zna šta ga čeka sa privatnicima.

  11. ex-1978, 18.11.2013. 11:41:58

    Ти и даље вјерујеш у овај глупи банкарски систем да ће нас извући и омогућити сваком појединцу живот достојан човјека, и то овај накарадни мафијашко-профитерски режим!?
    Зашто ти не прихваташ ову конотацију о којој говори или Директор или Алекса Милојевић, свеједно, али људи говоре о партиципирању у општим вриједностима, и стварању добити кроз рад!?
    Зашто је то теби страно утопијско мишљење, а кредит под свакаквим условима, који се кад тад и како тако мора вратити добра ствар?
    Па она бивша СФРЈ што је била Јапан за ово садашње смеће од држава ех-Ју простора, није могла да се снађе и одржи под теретом ино дуговања, која су била и милион пута смисленија и на јачој основи подигнута, од овог садашњег просјачења од свјетске банке и ММФ-а, а да опстану ове банана државице са још већим кредитима?

  12. Тешане,

    прво Мусолини је направио привредни бум и искоријенио мафију прије другог свијетског рата.

    Друго,нови италијански привредни препород је почео 1953 године.

    Треће,знао сам да слиједи прича како је све утопија па и ово мало што сам написао.

    Четврто, немам коментар на екса и његово мудровање.

    Пето, казан је био игра ријечи.

    Шесто, младост нам је добра, родитељи су им због ове ситуације која је намјерно направљена сваким даном све више набријани, кад плану 92 ће се помињати по добру.

    Шесто, енергија која је сад негативна лако се може претворити у невјероватно позитивну и стваралачку.

    Имамо ми са ким и са чим ако се хоће.Онај ко каже да не може у разумном року запослити од оволиког блага становника колико има Бијељина не треба да живи у Српској, а не да се бави народним пословима.

    Управо због таквих је негативна енергија и прича да смо сви исти,да се ништа не може урадити, што сигурно није тачно.

    Седмо, ја рекох да се идуће године треба очувати економска стабилност, вјерујем да хоће, ако ништа због избора.

    Осмо, наведох да ће нова, стара или влада националног јединства морати провести реформе у четворогодишњем циклусу.

    Ја апсолутно не сумњам у способност струке у министарствима и у много општина,не сумњам ни у способност вођа већине партија, све је до врха и до тога хоћемо ли кренути.

    Добра политика ће натјерати све у борби за опстанак и развој, вријеме је да се политичка сцена уозбиљи, сведе на коректан број и почне бавити народним пословима, тако да они који се буду бавили тим послом народ доживљава као раднике у било којој фирми.

    Услов услова је да народ добије повјерење у политичаре и бира у наредним деценијама часне ствараоце, оне који су спремни сваког момента положити рачун за спој рад.

  13. @ Direktor, 18.11.2013. 11:56:11

    Ovo o poslodavcima je tek puko generalizovanje bez ikakvog osnova.

    Meni je potpuno suluda ideja da se našim dokazano nesposobnim političarima i našoj birokratiji daju u ruke neki poslovi, kapital i radnici. Potpuno mi je suluda ideja da sada kada konačno imamo poraste izvoza i kada povećamo pokrivenost uvoza izvozom – insistiramo na zatvaranju naše privrede i naših granica.

    Ja se zalažem za smanjivanje budžeta, otpuštanje nabudženih budžetlija, smanjivanje poreza, ukidanje subvencija privredi…

  14. ribar, 18.11.2013. 12:20:56

    Само да ниси трабуњао и величао оно енглеско шпијунско говедо, краља ацу- гицу, па да се у 90% сложимо око свега.
    Јер признаћеш, рад је добит, а не мртви капитал. Ја данас више цијеним и више се дивим оном зидару или армирачу који поштено заради своју дневницу, него неком мафу што је м’уно миље марака диловањем са џипом, локацијом или неком грађевинском парцелом!

    Кад поставимо такав систем вриједности, онда ће и онај сељак на вр’ Романије бити исти и једнак пред Богом и пред људима као и неко у кабинету стаклене зграде у БЛ.
    Е тада нам неће требати летећи предсједник са хеликоптерским сервисима и осталим артиклима, већ прост народски човјек, који ће ићи и пјешице кад треба и рећи неком домаћину добро си изорао њиву, а неком другом показати како да изоре њиву или трећем како да сачува фабрику и машине у њој!

  15. Знаш ти екс све, не пишеш ти овдје из убјеђења као ја него по задатку.

    Ја не мислим да сам Богом дан да ријешим проблем, можда јесам, оно што је сигурно, треба много људи да систем почне да функционише.

    Само будала ће мислити да може сам, историја српских вођа је претежно таква.

    Треба у влади министара, шефова ресора и струке бар 100 људи, 60 начелника општина и још по бар пет способних у свакој општини, то је 300 људи.

    Кад сабереш са фондовима,јавним предузећима, школством, здравством и другим потребним секторима то је минимум још толико људи.

    Значи да минимум 1.000 људи треба да систем одговорно функционише, зар то све може један човјек контролисати?

    Ето одговора има ли појединаца спасиоца, да се неко мора питати тачно је, да нам свима мора рећи шта ћемо вечерати ако имамо не мора, зар не?

    Систем господо, одговорност за преузете обавезе, креативни људи на чело свега побројаног и ето државе и посла.

    Неће народ замјерити никоме што је нешто обећао за три године а завршио за пет, важно је да се ради и гради, да се земља и народ воли и поштује што резултати рада вођа потврђују, остало је шупља.

  16. ex-1978, 18.11.2013. 12:39:53

    Баш то, тај макроекономски ниво је огледало друштва и колективне и индивидуалне способности.
    Ми смо као што и сам знаш, сахранили средњу класу, нема те снаге која би повукла друштво напријед, кроз омасовљавање потрошње и производње.
    Извоз нам је на климавим ногама и даље је безначајан. Инвеститори су бајка за приглуп народ и тактика којом се већ деценијама добијају избори.
    Имамо само ресурсе, природне ресурсе, као основу одрживости, полуколонијална смо земља, протекторат са суровим начином управљања без ичије одговорности, што нас ставља у тежи положај од класичне колоније, јер како видимо бивше колоније Француске и Енглеске и етц. дијеле становницима тих колонија своје држављанство тако да они могу да користе њихову владавину за личну егзистенцију. Ми тога немамо овдје, још увијек прослављамо укидање виза, иако сам ја прије двадест пет година путовао само са пасошем у руци по цијелој Европи.

    Кориштењем природних ресурса на овако лош начин, као што је сад, ми никад нећемо створити економски амбијент нити околности под којима ће овдје бити могуће дугорочно планирати, пословати и једноставно живјети.

    Ми се морамо окренути партиципипрању и сопственом развоју, од комадића привреде прикупљати цијелине, које ће моћи изградити за почетак бар нешто, а касније можда свега и свачега. За тако нешто је потребно студијска анализа и стратегија, једна Њемачка се подизала аутоиндустријом и сада они доминирају у Европи, сав систем је подређен њима, јер су извозно премоћни и остварују енормне суфиците.
    Ми не можемо ни сањати да ту парирамо, али имамо хидропотенцијале, који су битни за производњу све траженије ел. енергије, али ако то није у нашим рукама, то је онда пиши пропало. Исто као кад би сад Швабо дао нама да му правимо БМВ Х5!?
    Ми то ем не знамо, ем би наши паметњаковићи покрали што се покрасти може, зато нити ће то ко нама дати, нити нам то жели, нити му ми требамо, кад нисмо требали ондашњој Европи кад смо били привредна сила СФРЈ бара-бар са многим земљама ЕУ, зашто би сад ми неком нешто представљали и отуда очекивали чудо невиђено. Сами себе морамо дићи из гована у која смо се опет сами собом увалили.

  17. ribar, 18.11.2013. 13:01:11

    Jbt… još jedan koji konta da sam ja nešto više od pukog ovisnika o netu. 🙂 🙂

    Nego nikako da mi odgovoriš na postavljeno pitanje. Nameće se zaključak da nikada nikome nisi obezbijedio posao i stabilno tržište za taj posao. To što si nekog uglavio na neki budžet se ne računa. Jesam li u pravu?

    Sad ja tebe onako drugarski molim da prije nego preuzmeš na svoja pleća brigu o 100 000 novih radnih mjesta provjeriš kako to funkcioniše sa recimo 5 ili 10 ljudi. Ispadaš brate smiješan sa pričom o tolikim radnim mjestima. Glupo je.

  18. Potpuno je apsurndo govoriti o povećanju pokrivenosti uvoza izvozom, i to sada kada je uvoz u sve većem porastu, a kakvu mi to robu za izvoz imamo. Čime mi to možemo pokriti uvoz nafte i naftnih derivata, gasa, automobilske industrije, poljoprivrednih mašina, pola hrane koju jedemo, nameštaj, dobar deo građevinskog materijala,čelika.
    Uvoz pšenice i drugih žitarica, voća, povreća, mesa.
    Čime pokriti ovoliki uvoz odjeće i obuće?
    Čime ti možemo pokriti uvoz robe elektronske industrije, infomatčike opreme. Čime? Šta mi to osim nešto malo struje i sirovina možemo da izvezemo.
    Priča o pokrivenosti uvoza izvozom je isto kao priča o našam BDP koji se obračunava po potrošnom modelu u Saveznom zavodu za statistiku. Što se više zadužujemo i uvozimo to naš BDP sve više raste.
    Nema sumnje da je Savezni zavod za statistiku lansirao i ovu teorju o našem rastu pokrevenosti uvoza izvozom.
    Doduše možda i postoji neki rast te pokrivernosti ako je on realno a ne statistički bio 1% pa porastao na 1,1%.
    Ustvari relno mi imamo najveći rast broja nezaposlnih i istovremno još veći rast nezaposlnih onih koji su ustvri samo formalno zaposleni negde u državnim preduzećima i na budžetu.

  19. @ Рамштајн, 18.11.2013. 13:04:42

    Ovo ti je uopštena priča. Važi na svim meridijanima. Eto imamo taj hidropotencijal. Ulaganja u takve projekte nemoguća su bez intenzivnijeg priklučenja EU priči i evropskim fondovima. Bez njihovih subvencija i kvota – ta struja ništa napraviti neće. Zatvaranje privrede i podizanje nekakvih barijera uvozu – zatvara nam evropska vrata. Kome da izvozimo tu struju?

    Ta ulaganja su isplativa u dugom roku. Jednoj prosječnoj hidrocentrali treba desetak godina da vrati uloženo i da krene da zarađuje novac. Mi to bez novih velikih kredita nikako ne možemo realizovati. Novih kredita nećemo moći dobiti ako prekinemo plaćati obaveze koje već imamo.

    Mi smo u tim odnosima sa nikakvim manevarskim prostorom. Nemamo para za izgradnju novih objekata a i kada izgradimo te objekte nemamo kome prodati tu struju. Afrika, Japan i Kina su predaleko. EU je jedini kupac naših viškova el. energije.

  20. @ Direktor, 18.11.2013. 13:14:24

    Ovo su najobičnija lupetanja. Ružno je ako se na ovaj način obraćam jednom starijem gospodinu ali dok naš Direktor ne prizna da je prof Aleksa i neko sličan – ja nemam drugog izbora nego da stvari nazovem pravim imenom. Lupetanje.

    Naša pokrivenost uvoza izvozom je skoro 60%. To je sve zahvaljujući privrednicima za koje mnogi tvrde da ih nemamo. Sve zahvaljujući realnom sektoru koji na plećima drži sve koji očigledno nemaju pojma ko i kako i šta proizvodi i izvozi iz Srpske.

  21. ex-1978, 18.11.2013. 13:20:14

    Не контам то питање, коме да продајемо струју? Па струја је тражен енергент, како коме? То је исто као да Руси и Арапи питају коме да продају нафту и гас?
    Јасно је да ми немамо грађевински капацитет, да узмемо сами собом започнемо и направимо хидроцентралу, наравно мораћемо посуђивати технологију или узимати извођаче, али мајку му дај да то остане у нашим рукама, а не да ти други управља са тим на твојој земљи и на твојој води!

  22. „Eto imamo taj hidropotencijal. Ulaganja u takve projekte nemoguća su bez intenzivnijeg priklučenja EU priči i evropskim fondovima“
    Čuj mi nemožemo sami parama iz eletroprivrede izgraditi HE.
    A jel nam to EU 1989 izgradila HE Višegrad i pre toga Đerdap i sve ostale?
    Oni će svi od nas biti prinuđeni da kupuju struju za svoju industriju i neće pitati jel vi imate zatoverno i zaštiženo domaeć tržište od uvozua svakakve robe. Jendostavno će an to biti pronuđeno. A mi ćemo sami iskroisti svoje potencijle i njima prodavati gotov proizvod. Oni to vrlo dobro znaju pa sad žele da nam otmu naše rudnike i reke, da budu kao da su u njhovoj zemlji i da sami za sebe na našim rudnicima i rekama grade svoje elektrane. Ako bi se takvo zlo nedaj boež desilo, mi možemo seliti odavde, jer ćemo biti prinuđeni mi od njih kupovati struju po paprenim cenama, dok bidemo bespomoćno gldali kako oni eksploatišu našte prirodne resure i izvlaće iz njih energiju. I tako se oni još više razvijaju dok mi ostajemo bez ičega. Eto to ste vi smislili sa evorpskim fondovima.
    Jednoj prosečnoj HE treba 3 godina ako se domaćinksi radi i štedi da vrati uloženo. Jer se svaka uložena marka vrati 16 puta. Zato bi se strncima isplatilo da im mi damo samo 10% struje za ulaganja i izgradnju hidrolektrena a mi po osnovu Drine da dobijemo 90%. Drina toliko vredi. Džaba njima njihove turbine i generatori kada to nemože vetar pogoniti. Ako ne prijvataju da dobiju 10% i sva naša upravljačka prava, onda neka skupljaki kišnicu koja će im praviti struju. Mi naše nedamo tuđe ne otimamo.

  23. подгузовићка тешањка, напусти тему, јебо те додик у уста, што то неког боли курац коме би ти дала своју обријану пицу!?
    Конвертиту комуњарски, сваки систем вуче такве вирусе у себи, док не овладају жртвом, тј. творевином!

  24. Рамштајн, 18.11.2013. 13:26:10

    Kako misliš da prodamo struju Afrikancima ili Japancima… pa Rusi se satraše gradeći Južne i Sjeverne tokove. Kako misliš da spojimo naše elektrane sa potrošačima u Brazilu ili Južnoafričkoj Republici.

    Prodaja struje podrazumijeva infrastrukturu a naša je infrastruktura direktno oslonjena na EU i samo na EU.

  25. ex-1978, 18.11.2013. 13:25:21
    Navedi konkretno čime pokrivaš uvoz svega što sam nabrojao. Ja ću ti reći. MMF-ovim i drugim kreditiam kod komercijalnih banaka. Volio bih naći 2 čoveka u RS koji imaju zdravu pamet da poveruju u 60% pokrivenosti uvoza izvozom. Svako ko ima oči vidi da smo preplavljeni uvoznom robom. A šta mi zauzvrat izvozimo: koncesije, rudu, sirovine, drvo, nešto malo struje, izvozimo ljude koji rade u inostrnstvu, možda i njih tretirate kao robu za izvoz.

  26. Direktor, 18.11.2013. 13:32:04

    Исти такав систем кориштења наших природних капацитета, потенцијала, имамо слику у фудбалу!
    Наша дјеца имају фудбалског талента, али немогу га остварити у пропалом систему, већ играју од малих ногу вани у страним клубовима и страним лигама!
    Исто тако како неко дође са сићом покупи неко голобрадо дијете и одведе га у свој приватни клуб и на њему зарађује милионе касније, тако ће бити и са нашим ријекама, изворима, шумама, рудницима, ливадама, докопаће се за сићу свега тога, а ми ћемо гледати куд сунце хода!

  27. ribar, 18.11.2013. 12:20:56

    Ти говориш у ствари о лустрацији! Ако то спроведеш бићеш уписан у историју. То није ни зачепркано у свим назови државама гдје Срби живе, па били они и католици.
    Варијанта „фабрике радницима“ постоји и у САД и тамо су те компаније са „заједничким власништвом“ врло успјешне. Сви подједнако зарађују и сносе ризике пословања. Али то није друштвени систем! Оне пливају у мору крупног капитала гдје су власници енормно богати а народ сиромашнији у просјеку него тридесетих. Градови проглашавају банкрот, капитализам је у терминалној фази и ја нисам паметан како ће се то на крају завршити, само ми је јасно да ми изнутра не можемо богзна шта. „Славија“ помиње борбу и гињење у борби… ОК, о каквој борби прича кад нико није у стању извести на улицу више од двјесто људи у овом граду?
    Уопште, о каквој социјалној правди овдје говоримо кад ми прије свега НИСМО СОЛИДАРНИ међусобом као друштво и као нација?!
    Ово може оспорити само лицемјер попут ове кучкице која прозива честите и вриједне породице по интернету.

  28. @ Direktor, 18.11.2013. 13:32:04

    Nastavljaš sa najobičnijim lupetanjima.

    1. EU nije primirana da kupuje naše viškove el. energije. To je za nju marginalno pitanje. Nismo mi Rusi sa plinom već šaka jada na Balkanu.

    2. Ideja o tri godine povrata kapitala na ulaganja u hidroenergiju je tek lupetanja. Tri godine su potrebne da se krene sa proizvodnjom prvih kilovata a o povratu uloženog u roku kraćem od 10 godina – može se samo sanjati i lagati. Hidroenerije je još uvijek preskupa.

  29. ex-1978, 18.11.2013. 13:37:36

    Хехе..јбг. друже, видим да си насјео на ону додикову фолушку, да нашу струју једино и најбоље умију и знају продати он, вук хамовић и рашид!?
    Ми нисмо и нећемо бити у рату ни са ЕУ нити са било ким другим, да би наша струја била одјсечена из свих далеководних система, чак и да смо у рату, као што смо били, ишла је и даље струја, јер роба и новац не трпе баријере.
    Све кад би нам вратили неке абнормалне санцкије на извоз, свакако ће неко од тих потрошача имати интерес да стују купи код нас на турбини и да је онда он извози за себе из наше земље. Мислим ово причам онако фигуративно, јер не контам ту твоју опцију да ће неко нама бубнути баријере на извоз струје, као да на киловату пише четири С!?

  30. Џаба ми овдје млатимо, овај буџет је куртон и то пробушен куртон, овдје нема ни Р од развоја, а у оваквом стенд бај систему пропадања, са потрошеним резервама, брзо ће доћи крај. Штедња није стратегија, штедити зна и будала кад има од чега, ми немамо ни шта више уштедјети, а без развоја смо мртво море!

  31. ex-1978, 18.11.2013. 13:43:11
    Nisi još završio ni sa pokrivneoti uvoza izvozom. Ništa konkretno nisi naveo šta izvozite.
    Računato je na prosečnu platu 600 KM po zaposlnenom, a zna se koliko mali broj radnika je potreban za rad HE. HE za zahteva održavanja i remonte kao TE, nema rudnika eksplatacija i separacije rude.
    Možda se delimično i u pravu što se tiče otplate investicija iz grandnje HE. Ako se bude ovako kralo u elektroprivredi, gradili stadioni, igrališta, zgradurine, ako budu na platnim spiskovima HE ljudi koji nikad nisu videli HE, može se desiti da se nikad ne otplati.
    Naprotiv hidroelenergije je jeftina za proizvodnju.

  32. Direktor, 18.11.2013. 13:38:59

    Krediti koje uzimamo su na nivou rata koje plaćamo. Rate su i veće. Budžet za 2014. godinu planira i suficit tekućeg bilansa od nekih 80 miliona KM.

    Kažem ja da ti nemaš pojma o stanju u realnoj privredi. Da znaš znao bi za hiljade žena u Derventi koje rade lon posao i izvoze obuću. Znao bi za stotine žena u Tesliću koje izvoze donji veš u Njemačku. Znao bi za hiljadu drvosječa u istom tom gradu koji izvoze sirovinu za njemački i francuski ferosilicijum. Znao bi za šećer iz Dubice koji ide za vinarije u Italiji i Hrvatskoj. Znao bi sa projekte koji se i danas u Banjaluci rade za Libiju. Znao bi za hiljade tona papira koji iz Dubice odlaze u Englesku. Znao bi za namještaj koji iz Prnjavora završi u IKEA prodajnim objektima. Znao bi za građevinska ljepila i fasade na tržištima Hrvatske i Mađarske.

  33. @ Рамштајн, 18.11.2013. 13:46:27

    Nije to nikakva Dodoova fora. Logika je vrlo jednostavna. Slobodnu trgovinu zagovara EU. Ako mislimo prekinuti našu evropsku priču, vratiti carine, nacionalizovati privredu, prestati sa vraćanjem kredita – to podrazumijeva odgovarajuću i recipročnu reakciju Brisela. Priča o hidroenergiji ima smisla samo ukoliko se naslonimo na zelene EU fondove. Ni Italijani bez toga ne ulaze u projekar na Drini. Na Ibru već rade.

    Hidroenergija nije nimalo jeftina za proizvodnju ali jeste jeftina kada se prodaje. Razlog tome je njena nefleksibilnost. Najmanje je ponuda hidroenergije onda kada je struja najskuplja i najpotrebnija. Kada sve zaledi i kada cijela evropa pouključuje dodatne grijalice i protok vode u našim rijekama je minimalan.

  34. ex-1978, 18.11.2013. 13:57:38
    Što se kredita koje uzima država tiče uzmi pa pročitaj Čosudovskg „Globalizacija suromaštva“.
    Kako misliš da sa proizvodnjom obuće od uvezenog materijala do donjeg veša isto uvbezenog materijala, kao i šećera u Brčanksoj šećerani sa uvezenom trskom iz Brazila i sa proizvodnjom nameštaja koji ne pokriva ni 10% domaćeg tržitšva za čiju se proizvonju više od pla materijala uvozi, sa izvozom balvana da prokriješ uvoz nekoliko milijardi evra automobislka indsutrije, plus elektronska, informatička i elekomunikaciona oprema.
    Ti hoćeš donjim vešom da pariraš zapadnim korporacijama automobilske, elektronske, informatičke, industrije. Argumentacija je bajka za decu u obdaništu.

  35. еx,

    мора да сам погодио у центар, нема више и ово је превише.

    Ево рамштајн каже да зна ко сам, слаже се причом, слажеш се и ти али ниси плаћен да се сложиш.

    Кад ми напишеш шта су радили,шта су створили, шта су имали твоји налогодавци прије него су се почели бавити политиком, можда и можеш о мени причати.

    Директор је поменуо увоз хране, он се мјери милијардама задњих година на нивоу БиХ, ситница зар не, што би наше паре ишле из државе кад ми можемо произвести квалитетнију храну за нас и сачувати паре за обрт?
    Економија је то, само ће још више зарадити они који имају, најебаће увозни лоби, њих педесетак који нас уништише.
    Ето ситница, али вриједна запошљавања хиљада домаћинстава, пута четири члана да би могли задовољити потребе прерађивача, систем ће бити заокружен.

    Питај садашњег министра пољопривреде шта би урадио да има одријешене руке и да се држава коначно опредјелила које гране привреде су примарне.

    О мени једно се сигурно зна, тата сам, рибар, задужбинар,из љубави и части сам од 2009-те до 2011-те године направио двије задужбине вриједне скоро милион марака, капетан сам Српске војске,седам професора предаје по школама,били су били стипендисти моје фирме „Мега“ која се бави имовинско-правним пословима, нико од њих ми није у роду али јесу били вриједна нечија дјеца,колико је дошло код мене несрећника за помоћ око лијечења и других потреба народа,наравно да сам све учинио да помогнем, нисам се сликао као биједници кад дају сто марака, ја сам давао хиљаде и нисам хтио рекламу да не понижавам те несрећнике, нека Боже помози, дао сам више за спорт него неке мање општине, у комунизму сам био све, од радника до директора,у овом поквареном времену сам опстао и сачувао образ,одгојио дјецу, уосталом као и моје три сестре и брат, све су то добри домаћини, дјеца школована и спортисти и нико није никад био ни у једној партији, са политиком се нисам бавио,нити сам био члан било које партије у животу,половни сам правник са завршеним драмским студиом,јуниорски првак БиХ у стоном тенису некад, дипломирао сам живот кроз спорт, дружење у дугим бесаним ноћима, обилазећи доста свијета, преболио тешку болест, све је за људе.

    Треба ли још ексу лицемјеру?

    У политику сам ушао да би доказао да нису сви политичари олош и да се и ту витешки може радити, ушао сам у ова говна да заштитим оно за шта су моји најмилији дали животе у рату, јер како се ради њихови гробови ће бити разбацани, а мој народ слуге по Војводини, Мачви и осталим дијеловима разорене Србије.

    Зар такав човјек не заслужује да нешто каже? Зар су други бољи, зар овакви не могу бити у скупштини и предлагати законе и проводити их, зашто би неки страни плаћеници, полтрони, или млади партијски војници који немају карактер до те мјере да би преко дјеце могли газити за свој и интерес вође, били бољи до једног тате и рибара, доброг комшије и кума, врло љутог и неугодног човјека ако мора покварењаку доказивати оно што сви виде?

    Не мораш подржати ово што ја пишем,немој ићи на дискредитацију, ја то не заслужујем, а немаш ни чиме рафалати.

    Рамштајн,

    сложићеш се ти и око парламентарне монархије у Србији, видјећеш, иде вријеме.
    Замисли Хрвате и остале да имају такву традицију, питам се да ли би данас били Република?
    Ево и Црна Гора чим Мила елиминишу биће монархија.

    Немој ово коментарисати, тема је буџет.

  36. ex-1978, 18.11.2013. 14:13:35

    Па у реду је то слободна трговина, шта је ту спорно, па нећемо ми струју продавати у мраку и испод жита, већ слободном понудом на слободном тржишту. Ама није ријеч о томе, нека тих Италијана, али нек дођу са неким својим машинама, крановима, багерима, новим турбинама које ће се уграђивати, јер ми нажалост више тих пратећих индустријских компанија немамо, али не да они долазе код нас ко власници!?
    То му не смијеш дозволити, ни 1%? Шта ће ти то, ако можеш узети тај кредит, шта ће ти онда концесија!?
    Зар ти сва та фарса не сличи на оне фудбалске транге-франге, купиш играча уз цифру и постотак од следеће продаје?
    Имаш у ствари у свом клубу туђег играча, менаџерског, па менаџер управља са њим, кад ће имати температуру, кад ће имати пролив, кад повређено кољено, а кад ће ући и дати три гола у утакмици!?
    Сваки такав клуб је пропао, не видим како не би пропала и држава по истом том рецепту!
    Ти дајеш свој ресурс другом на управљање, њему је то прече иако је туђе него теби што је твоје!?
    Па јбм му миша! B-)

  37. ribar, 18.11.2013. 14:25:23

    B-)

    Немам потребу да коментаришем, иако си мало скренуо у оф, ето испратићу те у оф-у, и ја кажем, да може бити неки симбол слоге, снаге и јединства Срба, па и Краљ зашто да не, али тај краљ не може бити ова енглеска марионета аца гица, нама треба неко чврст ко Романија, а оштар, хитар и храбар ко тигар!

  38. @ Direktor, 18.11.2013. 14:24:58

    Nije šećer iz Brčkog. Šećer je iz Dubice a sirovina je domaća. Iz Dubice su i vreće u koje se pakuju peciva po londonskim pekarama. Troškovi rada su u proizvodnji obuće 30%. Ne izvoze se samo balvani već i gotov proizvod koji možeš kupiti po svim švicarskim supermarketima. Mi smo mali i siromašni a tvoja ideja da potrošimo silne milijarde na nova njemačka auta i epl računare je neosnovana. Podaci sa http://www.rzs.rs.ba kada je u pitanju naš izvoz i naš uvoz su sasvim realni. Naš izvoz zaista brže raste od našeg uvoza. Uvoz se zbog krize i smanjuje. Ja sam u realnom sektoru već 15 godina i dobro znam da je svaki dan sve više ljudi koji izvoze.

  39. @ ribar, 18.11.2013. 14:25:23

    Ja zasita ne znam ko si ti. Nadimcima se ne opterećujem. Bavim se napisanim a ne ljudima koji pišu. Tako mi interesantnije.

    Svaka čast za pomoć i stipendiranje. Nepoznata mi je firma MEGA… znam za MEGA komerc ali to je nešto drugo. Ovi su propali i ostali mi kratki nekih para. 🙂

    Ja sam tebi skrenuo pažnju da je priča o 100 000 novih radnih mijesta smiješna. Glupa. Jbg… tako je.

    @ partizan, 18.11.2013. 14:32:59

    Jednim dijelom ćemo se složiti a jednim nećemo. Žena koje rade na lon poslovima i prave obuću u Tesliću ima oko hiljadu. Derventa je u tom poslu jača. Mnogo jača. Provjeriću info o 650… tamo u Derventi imaš i ekipu koja radi struju i kablove za auto industriju i neke komplikovane ljepljive trake… par stotina ljudi i sve se izvozi.

    Ne vidim problem sa Dubicom i papirom. 200 t mjesečno daje upravo tih nekoliko hiljada tona na godišnjem nivou. Mašine se na gase.

    Podacima se „razbacujem“ na izričit zahtjev koleZa sa foruma.

  40. ribar, 18.11.2013. 14:25:23
    Jednostavno treba pohasiti tih 50 bandita iz uvoznog lobija, konfiskovati im svu imovinu, doživotno ih zatvoriti. I onda krenuti sa domaćom proizvodnjom zdrave hrane. Mi hranu možemo izvoziti, za početak sprečimo uvoz

    Ex-1978
    Evo na prvom mesu lažu za naš BDP koji se obračunava po briselskoj metodologiji, koliko se robe kupuje.
    „Бруто домаћи производ за 2012. годину: 8,6 милијарди КМ
    Процјена броја становника за Републику Српску у 2012. години: 1 429 290″
    Svi vrlo dobro znamo da je naš relni BDP 1,7 milijardni. Ono što je naših ruku delo.
    Neznam šta ti radiš u relanom sektoru kao privatnik?
    Verovatno u nekom bankarstsvu ili eksplataciji naroda.
    Ako je tebi balvan gotov proizvod, onda nema šta da pričamo o ekonomiji i privrednom sistemu.
    Šta je sa šećeranom u Bijeljini? Zašto ne radi?
    Mi moramo izgraditi privredni sistem koji će raditi na bazi naših resursa i sirovina, tako da maksimlano bude uposlena naša radna snaga. To sa postojećom privatnom privredom nije slučaj.
    MI stana auta uzimamo najanje novcem stvorenom ovde u proizvodnji najviše iz kredita MMF-a koje uzima država i kredita komercijalnih banaka koje uzimaju pojedinci.

    U celokupnoj svetskoj robnoj razmeni obrće se 50 puta više novce nego robe. Razumljivo je da toliko fiktivno naštampan novac mora da završi u zaduživanju država, privrede i naroda. To se radi smišljeno(Videti knjigu Čosudovski Globalizacija siromaštva). NOvac se fiktivno štampa novac u Fedrealnim američkim rezervama (privatna banka koje se pradstavlja da je centralna)oni su istovremeno vlasnici i Evrospke centalne banke. Štampaju novac i pozajmljuju SAD I EU. EU pozajmljuje novac svojim kompanijama i pozajmljuju novac građanima. FR i ECB u bacuju novac u multiacionlane banke. Oko 1000 multinacionalnih banaka i korporacija sve drže pod kontorlom. Oni dobijaju fiktino naštampan novac iz Federalnih rezervi. Ove banke taj novac prosleđuju komercijalnim bankama, a te komercialen banke daju kredite komapnijama i grašanima.
    Na drugoj strani se nalaze Vol strit, MMF i Svetska banka.
    A ovi taj novac pozajmljuju državama kao što smo mi i drugi u dužničkom-kolonijalnom ropsvu. Ovo je način držanja pod kontrolom države.
    I tako se iz jednog centra fiktinvim bezvredim novcem zadužiju narodi koji neće da rade nego da žive na tuđ račun, taj fiktivni novac mora biti vraćen proizvedenim robama, a mi proizvodnje i robe za izvoz nemamo.
    Bela kuća vrši pritisak na države i oni postavljaju marionetske vlade (Videti knjigu Džon Perkins Ispovest ekonomskog ubice). Ako ne uspe nametanje marioneske vlade onda ide NATO pakt.
    Prvi mehanizam slamanje nacionalen ekonomije je opšta liberalizacija (sve otvoriti neka bude privatno, može da ulazi roba koja hoće).
    Drugi mehanizam je banditska privatizacija.(ovo što kod nas imamo)
    Treći mehanizam devizni kurs (vezanost deviznog kursa).

  41. @ Рамштајн, 18.11.2013. 14:27:35

    Nema slobodne trgovine ako planiramo nacionalizovati privredu i ograničiti uvoz hrane. Mi nikada nismo ni imali prednosti a u zadnjim decenijama smo potpuno izgubili trku u znanju. Znanje je danas presudno u proizvodnji mesa i mlijeka. Koliko god je nauka napredovala u računarskoj tehnici i automobilskoj industriji – imala je i napredak u poljoprivredi. Mislim da je poljoprivreda u Evropi luksuz i privilegija bogatih. Mislim da tu nemamo prevelike šanse.

    Subvencije su ogromne a komponente mahom uvozne. Time gušimo i ono malo zdrave privrede koja ima određenih konkurentskih prednosti.

  42. @ Direktor, 18.11.2013. 14:49:51

    Deder ti meni fino reci jesi ti bio nekad na sajtu http://www.rzs.rs.ba Tamo se brate dragi jedan ispod drugog nalaze obračuni GDP po tri razliite metodologije, tri različita pristupa. Ti zagulio oko tog jednog metoda i ne vidiš ostala dva. Ajde ti lijepo obnosi malo to gradivo i provjeri informacije.

    Balvan nije gotov proizvod ali ogrev složen na paletu, istovaren u Italiji jeste gotov proizvod. Time ti se bavi moj komšo. Eno svaki dan po neki šleper tovati palete bukve i graba i pravac Italija i Švicarska. Cijepaju drva po čitav dan i noć nekih 30 ljudi.

    Bijeljina? Šećer? Šarić.

    Ovo o MMFu i štampanju para je teorija zavjere. Može da bude, ne mora da znači. To ti je danas trend i popularna literatura. Šuplja priča.

    Vratimo se mi našem realnom sektoru. Jesi li bar skont’o ko i šta izvozi iz Srpske?

  43. Strategija ekonomskih ubica iz MMF-a i Svetske banke:
    Postuapk ekonomskog zarobljavanje ide u tri koraka.
    Dužnost svakog ekonomksog ubice je da pronađe zemlju trećeg sveta sa bogatim prirodnim resursima i da krene da ih isvaja kao što je tu u slučaju RS i BiH.
    Oblače se kao humanitarci, odlaze u siromana sela, propovedaju altruizam. Za lokalne novine govore o dobrobiti koji će donijeti naši humanitarni projekti. Konferencijske stolove i vladine odbore prekrivaju kartama, tabelama i visokim proračunima o dobrobiti. Deluju otvoreno, javno ili u najmanju ruku takvim se predstavljaju. Oni primarno stvaraju globalnu imperiju bez sile. To je njihovo snovni zadatak. Sve to treba da završi u pružanju obilatih kredita „pomoći“u prekomernom zaduživanju. To je prvi korak.
    Drugi korak su obilne investicije uglavnom u infrastrukturne, projekte koje uglavnom izvode inostrane kompanije, od čega imaju koristi samo ove kompanije i uska domaća elita. I naravno, pošto se ne investira u proizvodnju, privreda zapada u nepodnošljiv dug. To je drugi korak.
    U trećem koraku ponovo se vraćaju ekonomske ubice, konsultanti, savjentici, komesari, razvojne agencije i slično. Svi oni koji su bili prisutni u prvom koraku prekomernog zaduživanja. Tada ekonomkse ubice kažu. Ne možete vraćati kredit. Nema problema. Uzećemo vam pod koncesiju ono od čega živite, što vam je najvrednije (Šuma, nafta, ruda, voda i slično). To je završni treći korak. Tada zemlja uglavnom ekonomksi nestaje. Ostaju dugovi i bezgranično siromaštvo naroda. Tamo gde ne ide tako glatk uključuju se i dodatni mehanizmi.
    Ukoliko vlada ne želi da uđe i kredit, kreće druga grupa ljudi čiji zadatak je, koristeći razne metode, ili da obore postojeću vlast ili da Vladu uvedu u zamašnu korupciju. Ako se i u tome ne uspije, ova druga grupa (agenti) su spremni na ubistva. Ukoliko i to ne pomaže kreće vojska, kao i slučaju sa Irakom, Srbijom…
    Doći do korumpirane vlade najbolji je način ekonomskog zarobljavanje zemlje. tada se i bez zanačajnog pritiska popušta pred nepodnošljivim zaduživanjem i brzo se stiže do koncesionog zaposjedanja najizdašnijih prirodnih resursa. I sve ide veoma jednostavno. Sve završi domaća vlada.
    Kasnije kada uđu u posed izdašnih resursa, smanjuju kamate ili delimično otpisuju kredite. Pokazuju se humanitarcima, šalju humanitarnu pomoć. Krediti više nisu važni. Njihova uloga je bila samo da se dođe do resursa a ne da se ostvari korist od kamata. Zbog toga su kamate i tako niske. Uspešan mamac kojim se prikriva konačan cilj.
    I tako se dolazi do veoma poželjnog rezultata. U kolonijalno ekonomkso ropstvo uvode svoje zemlje domaće vlade. Sve je bez prisile, otvoreno, javno. Kao humanitarci, uvek ste dobro došli. Dogodi se ekonomksa katastrofa, a da uglavnom niko nije kriv. To je suština laži i prevara ovog globalističkog sveta i ovog vremena.
    Što se nas tiče mi smo prešli sav ovaj put, sva tri koraka.
    Skori je ostao samo dio trećeg koraka. Dio prirodnih resursa je već prodat pod koncesiju (poljoprivreno zemljište, nek reke, rudnici. Kod nekih je izvršena prodaja (ležišta nafte). Rudini Gacko i TE eć po svoj prilici biti opterećeni visokim dugom zgog spora sa ČEZ-om.
    Još su ostala dva najvažnija prirodna resursa: šume i elekro-privredni resursi (rijeke i rudnici). ZA NJIHOVU KONCESONU PRODAJU VEĆ SU IZVRŠNE TEMELJNE PRIPREME U „USPEŠNOM“ ZAVRŠAVANJU POSLOVA U PRVA TRI KORAKA.
    Već smo u duboko nepodnošljivom inostranom dugu. To je izuzetno povoljna pretpostavka za dovršavanje trećeg koraka – koncesije šuma i Elektroprivrede. Kao visoko prezaduženi u visokoj smo vlasti stranih kreditora. Zavismo od njihove ocene i porcene povoljnosti trenutka kada će pritisnu obarač i pokrenu mehanizam našeg ekonomskog porpadanja, da nam preuzmu preostale prirodne resurse i da nas gurno u kolonijalno ekonomsko ropstvo.
    Obarač je u visoko precenjenoj domaćoj valuti. Samo je dovoljno da se ukine Valuti odbor kada će da bukne višetruka inflacija, verovatno između 300-400%.
    Kapital će masovno bežeti iz zemlje, što eć ostaviti ekonomksu pustoš. Dugovri u domaći društveni proizvod eć se kretati u suprotnim pravcima. Društveni proizvod će se smanjivati, a teret dugova rasti. Za svaku jedinicu sadašnjeg inostranog kredita moraćemo da izvezemo 3-4 puta više robe da bi ga vratili. Teško je i zamisliti do kojeg će to silnog siromaštva dovesti. NEMOGUĆNOST VRAĆANJA DUGOVA DIREKTONO VODI DO KONCESIJA, VEROVATNO PRVO ŠUMA, A ONDA I OSTALIH PRIRODNIH RESURSA.
    Što se tiče koncesije šuma već je ostvrena dobra priprema. Šumarstvo je je uvod u privatizaciju, ovde verovarno koncesiju šuma. POgrešna privatizacija je uništila privredu a sada su došli na red i prirodni resursi. Na redu je njihova koncesion rasprodaja. To je poznati redosled unišenja privrede širom sveta, onih koje su pale u zagrljaj inostranih kreditora, posebno MMF-a. Koncesiona rasprodaja prirodnih resursa je poslednja stanica sunovrata u kolonijalno-ekonomsko i svako drugo ropstvo.
    Nakon toga smo ekonomski mrtvo. Ljudi će se masovno povući u sela da u naturalnoj poljoprivrdoj proizvodnju žive u krajnjem siromšatvu. Oni u gradovima živeće životsterilne, tuđe ekonomije (tuđih roba)teško sastavljajući kraj sa krajem. Socijalni potresi, trvenja, zategnutosti, opšta nesigurnost nužno sledi.
    Odatle i tolika potreba sa se sve ovo spreči dok još nije kasno.

  44. @ Jelisije, 18.11.2013. 15:02:52

    Znanje je presudno. Nema mlijeka bez tetrapaka, laktofriza, cisterni, kamiona, muzilica, marketinga, premiksa, vitamina, bjelančevina, nafte, plastične ambalaže, genetike… ništa od toga nije naše a sve je to visoka i sofisticirana tehonologija. Sve se to po pravilu uvozi. Sve iz EU.

    Lako je Evropi da isplaćuje fantastično velike subvencije za proizvodnju mlijeka kada ona taj novac zaradi u svojoj hemijskoj industriji, na pakovanju, automobilskoj industriji, u svojim marketinškim agencijama.

    Ako neko misli da mi sve navedeno treba da kupimo od Nijemaca pa da onda tom istom Nijemcu prodamo to naše mlijeko/pavlaku i da na to naše mlijeko isplatimo subvencije našem seljaku – u velikoj je zabludi. Nemamo mi mišića za tu utakmicu.

  45. @ partizan, 18.11.2013. 15:13:46

    Lako ću se složiti oko toga. Baš kao što ćeš se i ti složiti da mi realnijih podataka od toga nemamo. Kakvi su, takvi su – najbolji su. Ja sa svoje strane, u našem realnom sektoru vidim tendenciju porasta izvoza. Firme koje su izvozile izvoze i dalje a masa je novih ljudi koji se uključuju u priču. Evo recimo – nema ni mjesec dana kako je komšija otvorio firmu, zaposlio 50tak ljudi i šije obuću za nekog Slovenca. Radi čovjek. Mora.

  46. ex-1978
    Tvoji argumenit su da ćeš sa donjim vešom i nekakvim lon poslovima (a to je dorada već gotovih proizvoda) konkursati automobilskoj industriji i pokrivati njohov uvoz
    Dobro si ti pobezobrazan, neznam ko te samo plaća da pišeš te gluposti ovde.
    Ja sam pisao o suštini problema neoliberalog modela ekonomije.
    Nisi rekao čime pokrivaš uvoz nafte i naftnih derivata, auto-industrije, elekronske i informatičle industirje, hrane…

  47. ex-1978, 18.11.2013. 14:54:41

    Ама ту смо ми близу проблема и ја и ти, само што то гледамо другачије из различитих углова. Ти гледаш са неке своје интересно-корисне стране ситног прерађивача или самосталног дјелатника, а ја са опште стране, да ли је нешто добро или не!
    Па само те што си помеуно из Дервенте, што производе оне штопке, прекидаче и каблове, све њих увезује ФИЈАТ Крагујевац, за њих и њихове потребе то раде, а тако нам је функционисала сва ранија привредна и индустријска структура. Мноштво посестринских фирми, које су преузимале терцијалне послове главних гиганата, Енергоинвеста, Униса, Заставе, Шипада, УПИ-ја, Кончара, Соко, Орао, Искра, Словенијалес,…

    Тај мозаик је разбијен, намјерно разбијен, а ми сад једино што можемо да се одупиремо тоталној привредној и економској колонијализацији, да оно што нам је преостало сачувамо у нашим здравим рукама, кад кажем здравим, мислим далеко од руку прљавог додика, јер он то примјером Бирач, Рафинерија, Нова Романија, Новотекс, Аеродроми, путеви, авиони, камиони, ….само потврђује да и од туђина има горих зулумћара, који се према нашој имовини односе као према алајбеговој слами!

    Ми оваквим својим планирањем и буџетима, који се трећином преклапају са страним дуговима, да ли кад се намирује или кад се издваја за плаћање, на тај начин ми у ствари помажемо онима што су нам започели рушити кућу (СФРЈ) 1991. па све до данас, оваквом политиком сви ми само њима помажемо да нас што прије сахране!

  48. Direktor, 18.11.2013. 15:25:26

    Ма пусти га, лупа по задатку, па само у тој Дервенти, сви они скупа не могу извести, колико сам Гатарић може наувозити канцеларијског и школског прибора, компјутера, усисивача, ЛЦД тв-а и монитора,….ма свега!

  49. @ Direktor, 18.11.2013. 15:25:26

    Sve sam ti lijepo objasnio i uputio na izvore informacija. Ako ne želiš čuti istinu i ako ti je ćeif u ponavljanju mantri i zabluda – ja ti pomoći ne mogu.

    Izvoz nam definitivno raste. To je pravi uspjeh realnog sektora. Pored toga urađeno je ponešto i na našoj turističkoj ponudi. Već godinu dana Banja Vrućicu praktično opsjedaju penzioneri iz Dalmacije i Istre.

  50. Direktor, 18.11.2013. 15:32:04

    Ти лон послови, представа за народ, као нешто се ради, а тамо ни конац није наш, онај конац којим шију, већ и то донесе газда за кога се то само саставља и шије, ту ти немаш ни једну домаћу компоненту да је преузета или уграђена. Само физички рад, ништа више, исплативост је улагачу, јер му је то у том тренутку најјефтинија радна снага. Следећа дестинација ће му можда бити Шри Ланка или Таџикистан.

  51. @ Direktor, 18.11.2013. 15:32:04

    Tolika je realna plata za naše uslove. Da ti radnici imaju priliku za većom zaradom oni sigurno ne bi radili za 325 maraka. To je cijena koju određuje tržište. Naša je šansa u jeftinoj radnoj snazi i relativnoj blizini velikom EU tržištu. Nema ništa sporno u činjenici sa naši obućari u sklopu svojih lon poslova uvoze mašine, kožu, konac, etikete i sve ostalo potrebno za proizvodnju a da najčešće izvoze tek poluproizvod – to jeste gornji dio obuće. Najveći dio tih poslova se završava u EU. Tamo se na obuću lijepe đonovi.

  52. Рамштајн, 18.11.2013. 15:38:00
    Da zlo bide veće 50000 radnika radni na tim lon poslovma. Kad više nisi sposoban da sam proizvodi svoju robu onda ti oni da bi te ponizili daju da nešto dorađuješ na njihovoj robu koju izbace njene mašine pa oni nemaju radnika da rad po 300 KM pa kažu pošaljit onim glupom bosancima oni inoako nisu nizaša. Ima li kraja ponižavanju ovog naroda?

    „Lon-poslovi (usluge) predstavljaju specifične vrste usluga, koje domaća pravna lica i preduzetnici vrše u vidu dorade, obrade i sl. proizvoda (odeće, obuće i dr.) od materijala (tekstila, kože, plastike i sl.) za inostranog poručioca, a koji se privremeno uvoze“

  53. ex-1978, 18.11.2013. 15:37:24

    Што бања? Која то бања у свијету неможе солвентно пословати и добро зарађивати!? Увијек су бање правиле промет и зараду, по Србији од Врњачке бање људи направили бренд, само код нас се нанишаниле све редом да их треба продавати, странцима или домаћем олошу? Па је тако додик био зацрто и ону бању у Вишеграду, да је покупи неко од његових хавера, али срећом попушише на локалним изборима у Вишеграду, па бања Вилина Влас преживље и чека нека боља времена за њу саму и за Вишеград наравно.

  54. Јелисије,

    кратко али јебитачно, што рекао велики Мија Алексић.

    Поштоваћемо све међународне споразуме па и Цефту.
    Није проблем у томе, смијешно ми је да је боље куповати прерађени тетрапак из Словеније него домаће млијеко, сир и кајмак од домаћица и од домаћих фирми.

    Биће субвенција да се заокружи пољопривредна производња,наша масовна производња здраве хране ће бити јефтинија од увозне, шта ћемо може нам се ако хоћемо, хоћете господо увозници конкуренцију, добили сте је сигурно.

    Нико не смије бити гладан у Српској, солидарност, радио не радио биће хране док се не запосли човјек, неће породице пропадати зато што су власти, кулаци и попови без душе.

    Једноставно нас држе робовима,увозни лобији зарађују зато што плаћају политичаре да не дају развој домаће прехрамбене индустрије.

    Да се неће осушити, не би нам дали ни хљеб да производимо него би га увозили из Кине,кеву им јебем олошку.

    Исто се односи на струју да не тупим, полако, вето је стављен.

    Јешћемо ми домаће, пићемо домаћу ракију са наших казана, извозити вани све по њиховим стандардима, створићемо залихе хране за биолошки опстанак становништва за минимум три године унапријед, видите ли ви ове климатске ужасе?

    Само Боже помози!

  55. @ Direktor, 18.11.2013. 15:42:31

    Ja tebi uporno i govorim da mi nismo sposobni da sami proizvedemo svoje proizvode i prodamo ih na svjetskom tržištu. Nedostaje nam znanja i kapitala. U takvim uslovima je besmisleno pričati o nekim desetinama hiljada novih radnih mjesta i nekom velikom napretku… niko tu priču progutati neće. Svima je jasno da je to šuplje i da će izlazak iz ovog gliba biti dug. Predug.

  56. Čuj naša je šansa jeftina radna snaga. Eto sada si sve rekao. Valjda je nekada naša šnasa bio dobar obrazovan stručnjak, inženjer, projekat, proizvod. Nekada smo bili energetska sila. Radili smo po celoj Aziji, SSSR, Africi…
    A danas vi hoćete da mi postanemo đubretarska radna snaga Evrope, njihovo smetlište, neki zombirani majmuni koji će raditi lon-poslove. E ti u takvim poslovima učestvuješ. Daju ti njihove cipele i donji već i onda ti nađeđ tamo u Tesliću žene koje će raditi za 300KM da prehrane decu.
    Čuj lijepite đonove na obući.
    Zar mi koji smo nekada proizovidli MIG-ove, Galebe, T -84, igradili i projektovali tolike termoe i hidroelektrane sada da lepomo đonove.
    I to je ta privrede koju nam ova vlast nudi. To narod treba da zna.
    Zato je moj privredni sistem, za ovakve likove Utopija.
    Zbog lon poslova.
    Eto naroda ako hoće da radiš lon poslove za 300KM ti glasaj za ovu vlast. Stranci će uzeti naše rudnike, šume, reke, obradivo zemljište, a nama će dati samo lon poslove.

  57. Čuj naša je šansa jeftina radna snaga. Eto sada si sve rekao. Valjda je nekada naša šnasa bio dobar obrazovan stručnjak, inženjer, projekat, proizvod. Nekada smo bili energetska sila. Radili smo po celoj Aziji, SSSR, Africi…
    A danas vi hoćete da mi postanemo đubretarska radna snaga Evrope, njihovo smetlište, neki zombirani majmuni koji će raditi lon-poslove. E ti u takvim poslovima učestvuješ. Daju ti njihove cipele i donji već i onda ti nađeđ tamo u Tesliću žene koje će raditi za 300KM da prehrane decu.
    Čuj lijepite đonove na obući.
    Zar mi koji smo nekada proizovidli MIG-ove, Galebe, T -84, igradili i projektovali tolike termoe i hidroelektrane sada da lepomo đonove.
    I to je ta privrede koju nam ova vlast nudi. To narod treba da zna.
    Zato je moj privredni sistem, za ovakve likove Utopija.
    Zbog lon poslova.
    Eto naroda ako hoće da radiš lon poslove za 300KM ti glasaj za ovu vlast. Stranci će uzeti naše rudnike, šume, reke, obradivo zemljište, a nama će dati samo lon poslove.

  58. @ Direktor, 18.11.2013. 15:49:25

    Vi što ste nekada prizvodili MIGove danas ne znate proizvesti ni najobičnije cipele. Nego nam dizajn, materijal i kontrolori moraju dolaziti iz Njemačke.

    Dok ponovo ne pokrente proizvodnju MIGova narod treba nešto jest’. Radiće lon poslove i povećavati nivo izvoza za 5% godišnje. Kada Direktor izveze Arapima MIGove imaće moju veliku podršku i zahvalnost. Do tada – pozdrav!

  59. ex-1978, 18.11.2013. 15:56:07
    Sa vama cipelićima i preduzetnicima lon poslova šivenje donjeg veša je bespredmetno raspravljati i privednom sistemu. Jer kad se uspostavi normalna privredni sistem takvu kao Ex i partizan će biti tamo gde im je mesto u takvom planskom privrednom sistemu.

    partizan, 18.11.2013. 16:02:18
    Vidim da govoriš o nekom ubruzagavanju. Grdno se varaš.
    Sve je izgrađeno sopstvenim radom za malu platu, štednjom i akumulacijom. Naši su radnici po Sovjetskom Savezu odrađivali opremu koju su nam rusi isporučivali.

  60. Direktor, 18.11.2013. 15:53:11
    Zar mi koji smo nekada proizovidli MIG-ove, Galebe, T -84, igradili i projektovali tolike termoe i hidroelektrane sada da lepomo đonove.

    Жгадија на власти и око власти, у животу није никада ништа радила и стварала.
    Њима су највећи непријатељи људи од знања, струке, рада, самопожртвовања…они наравно не лепе ђонове,остали би без образа.
    Њима је овакав „вредносни систем“ идеалан, и неби га мијењали ни зашто на свијету. Бранили би га и браниће га до последњег ко није на њиховом кориту.
    Ако осјете да би им корито било угрожено, преврнуће га и нагулити главом без обзира!

  61. Slavija,
    Mi nikada nismo proizvodili Galebe, T -84, gradili i projektovali tolike termoe i hidroelektrane, to je gradio komunistički režim a riječ komunizam ovde služi za vrijeđanje, neki izdajnički pojam, da sagovornika spustiš na zemu itd. Tu riječ koristi ramštajn, dražen, bojan, prijedor i velja sikirica kao protivargument protiv nekog sagovornika koji ne misli kao on.

  62. Тешан Подруговић, 18.11.2013. 13:30:34 [94981]

    slavija, 18.11.2013. 11:04:39

    Жао ми је што тако мислиш. Ја једва преживљавам, а ако насједаш на болесне прозивке неостварених хомосексуалаца на овом порталу, шта да ти радим? Твој избор…
    ——————-

    Не насједам ја ни на какве и ни на чије прозивке!
    Исувише сам и печен и варен за такво што.

    Обраћао сам се не теби лично(незнам ни ко си ни што си, нити ме занима), него само твом коментару, кроз који сам изразио свој став и мишљење о овом усраном стању у друштву, и онима који га воде.

    Тзв. вредносном систему који нити постоји нити је дефинисан.

    И бићу увијек на страни оних који желе да га руше и мијењају, а против оних који га бране и подржавају.

  63. slavija, 18.11.2013. 16:33:46
    Рекао си систем, и хвала ти на томе.
    Ја се овдје неко вријеме изјашњавам да сам против овог постојећег вриједносног и друштвеног система и то сви знају и лако је провјерити. Мислим такође да нема ни горег политичког система од „парламентарне демократије“.
    Тај политичко-економски систем су и смислили и инсталисали милом или силом власници глобалног крупног капитала, јер само тако се могу релативно мирно инсталисати марионетски режими под њиховом контролом а да народ живи погнуте главе.
    Фашистичке војне хунте латиноамеричког типа су се показале као краткорочне и сувише запаљиве.
    То и мас-мердији, је готова формула која траје али неће претрајати…
    Данас сам чуо од једног доктора наука, познатог анти-ГМО борца и публицисте из Србије да мултинационалка „Монсанто“ обрће годишње-пази сад: 1800 милијарди (не милиона)долара!!!
    Па они су човјече јачи и од сваке државе понаособ.

    Ја се само овдје са задовољством а некад богме и поприлично љут, спрдам са извитопереним тумачењем „правде“ иза које је лоше скривена биједна лична ПОХЛЕПА.
    „Кад ја дођем на власт, отећу све од газда и нахранити народ. Народу ћу дати ‘леба а себи ћу оставити аутомобиле, станове, куће и банковне рачуне…“
    Ем је смијешно као парола, ем неизводљиво без ријеке крви, ем је џукачки играти отворено за једну странку која је већ одавно била на власти, неколико пута и показала да није ништа другачија од ове на власти.
    Све што се овдје може прочитати јесте „сјаши да узјашем, доста си био ти на државним јаслама, ‘оћу сад ја један круг!“ И тако се врти од краја рата.

    Један режим се цијени прије свега по степену репресије. Можемо сви видјети стање у Србији у медијима и у друштву и упоредити са стањем код нас. Отворено симпатишем једину снагу која се није упрљала у србијанској партократији, издаји државе и молимбога да они тамо направе преврат па почисте оно све из власти и скупштине.
    Код нас таквог покрета нема.
    Ја се сад природно питам да ли смо ми нешто глупљи од Срба у Србији или нам породични покрет Двери и не треба?

    Дакле, у мени имаш истомишљеника и саборца ако затреба.

  64. herctref, 18.11.2013. 16:25:33 [95035]
    Slavija,
    Mi nikada nismo proizvodili Galebe, T -84, gradili i projektovali tolike termoe i hidroelektrane, to je gradio komunistički režim a riječ komunizam ovde služi za vrijeđanje, neki izdajnički pojam, da sagovornika spustiš na zemu itd. Tu riječ koristi ramštajn, dražen, bojan, prijedor i velja sikirica kao protivargument protiv nekog sagovornika koji ne misli kao on.

    Небих желио да будем адвокат ових које си побројао,одговорће они то боље од мене, али мислим да ни они нису и неби били против нормалног живота, посла,солидних плата, пензија, како је било у вријеме комунизма.
    Није толики проблем у друштвеном уређењу, уколико постоји универзални вредносни систем, гдје се свако испоштује онолико колико вриједи и заслужује.

    Више се користио израз комуњаре, зависно од теме до теме.Не треба ништа генерализовати.

    Да ли то из твог коментара провејава, да је ова власт по нечему блиска лијевој оријентацији или вриједностима из времена комунизма!?
    Ако тако мислиш не буди смијешан.

  65. Драго ми је што има различитих мишљења, то ће неминовно изњедрити најбоље рјешење, само вас молим да се не вријеђате међусобно, није то људи нормално ни добро, та један смо народ!

    Писао сам прије, али вриједи поновити – нико ме не може увјерити да се овде не може боље живјети! Можда плаћам данак неискуству и ово је мој, младалачки и оптимистични став, али вјерујем да је тако!

    Како сам (већ давно) учио, напредак је могућ уз 2 услова: постојање штедње, инвестиција и капитала (није само лова капитал, него и људи и средства за рад). Неко овдје рече да се не може штедити и ја бих га желио демантовати! Узећу за примјер прекомјерну администрацију. Смањити згуза-на-гузовиће за 30000, помножите са бруто платом на мјесечном и годишњем нивоу и ето лове. Стицајем околности сам неки дан ишао у једно министарство – сат и по времена сам чекао испред канцеларије било кога, али једноставно – никог није било! У тој канцеларији ради њих седам. И кажу да имају паузу од 10 до 11 часова. Израчунајте фонд радних сати, добићете да је њихова бруто сатница минимум 10 марака. Ту сатницу сигурно немају ови из текстилне индустрије, шећерана и дрвопрерађивачког сектора. Јасно је к’о дан, да они пуно троше, не стварају нову вриједност, а ефекти њиховог “рада“ су никакви. Част занемариво малом броју изузетака!

    Ето, дакле, штедње, а сад треба инвестирати. Како сам научен, инвестиција је појам који подразумијева улагање које ће створити нову вриједност на реалној основи. Отварање представништва Републике Српске по бијелом свијету, тржних центара и сличних “пројеката“ нису инвестиције. Капиталне инвестиције попут хидроелектрана смо могли имати, да смо само паметније трошили новац од продаје Телекома. Сада је то, нажалост, тешко изводљиво. Ми поново треба да проходамо! Да стварамо финални производ који је више исплатив од јефтиног пара обуће, а за којим постоји домаћа и инострана тражња. Овог тренутка знам за бар 10 производа са којима можемо ваљано освојити бројна тржишта, а који би запослили пар хиљада људи. Поента је што су наши “мали“ произвођачи разједињени, оптерећени наметима за ових (најмање) 30000 ЗНГ-оваца и немају капацитете за пласман производа на тржиште.

    Како би било дивно да неко паметнији од мене идентификује ове производе, па да умјесто административних центара отвори дистрибутивне центре 60 километара од Бања Луке, па да ти производи буду доступни тржишту које броји 500 милиона душа, па да се наши радници упосле, па фино кад добију цијелу плату на банку (оно “на руке“ би се континуирано смањивало и опорезивало) онда фино у кафану, роштиљницу, бутик, Јахорину и етно села, па у задружну откупну станицу да купи кромпир, лук, сир и мед и тако даље… Али, нама ово не треба, јер ми очигледно добро живимо. Или нам још није толико лоше да се бунимо.

  66. Поповићу,мудро збориш, види се да си разумио рибара и да сам добро промишљаш.

    Тешане, нешто си постао мање агресиван како се открило ко си, не може се свако зезати да неком не досади, па да преко пријатеља које сви имамо сазна о коме се ради.

    Што се тиче Двери у праву си, мало око старјешинства има замјерки, све у свему одлични су.
    Кажеш да нема нико Републици Српској ко има част, харизму и добар наступ.
    Ако теби рецимо неко као овај Лазаревић није добар онда, или радиш за некога, или си она позната врста људи, коме нико ко ишта вриједи не ваља.

    Човјек је мајстор свог заната то је очигледно, частан је то сви знају,пише тако простим ријечима да се сви у томе нађамо и да га свако може разујети.
    Погледај неки дан колумну, док други ломе језике блатећи друге већ мјесецима, он кроз једну дивну причу о Републици Српској, кроз текст о лијепој гори, упозори све нас да не будемо као ови што на друге лају,или ови што за њих раде на овом порталу.

  67. Ја сам Лазаревићу покушао поставити нека питања. Човјек ‘ладно одбио да одговара јер, кобајаги, чува идеје за предизборну.

    Ја мислим да је ствар у нечем другом. Знам поставити јебена питања на која није лако дати одговор.

  68. Рамштајн, 19.11.2013. 08:29:34 [95073]

    „Они би уложили у мој завичај милионе, направити неки велнес центар, хотел, ресторан, базен у стаклима, замисли идилу кад се купаш у топлом базену, а кроз стаклени кров гледаш пахуљице како лагано падају…. људи то хоће, гости ће бити из Њемачке преко њихових агенција. Ја се наравно не ослањам на ваћарење ових домаћих гуланфера, јер они са парама љетују по турској, шпанији, египту,…јебе се њима за нашу природу, такви ми не требају, а они са мање пара, жао ми је, али они не би имали шта ту тражити.“

    Ja ništa smješnije danas nisam čuo. HA HA

  69. Dobro veče.

    herctref, 18.11.2013. 16:25:33 [95035]
    Tu riječ koristi bojan…

    Sa jedne strane mi je drago što sam prepoznat kao stabilan dio ekipe koja je protiv (crvene) bande koja je na vlasti, al’ onda mi dođe žao što nemam uvijek vremena da podržim „svoje“ ovdje.

    A, iskreno, ne znam da li sam ijednom na Frontalu ili bilo kojoj internet lokaciji spominjao komunizam i lično mišljenje o istom… ali je bitno da to zna Siniša Gavrić:
    http://www.zaslike.com/files/32lza3y9cbdx0nrrd5pf.jpg
    (Mislim da je on taj desni na slici, ali nisam siguran.)

    ***

    Nego, pregledah komentare, zamalo zaplakah na „tisuće i tisuće“ žena zaposlenih na lon poslovima. To je za medalju.

    A, usput je ex-1978 spomenuo i MSP. Evo jedna zanimljivost u vezi MSP: moj brat je završio magistarski rad na ekonomskom fakultetu, upravo o MSP. S obzirom da nije ni u kakvoj šemi, na mentora je čekao godinu dana, na čitanje rada od strane mentora čeka po par mjeseci i generalno prolazi nepotrebnu torturu, iako je sve ispite položio sa ocjenom 10. Trenutno čeka čitanje treće revizije rada i mišljenje komisije, pa će odbrana.

    Elem, jedan član komisije, „mladi i istaknuti stručnjak“ sa ekonomskog fakulteta je imao niz primjedbi na rad, koje su bile u rangu od apsurdnih do politički motivisanih. Apsurdna zamjerka je bila što nije naveden izvor za formulu aritmetičke sredine, politički motivisana primjedba je zahtjev za uklanjanje iz rada citata prof. Alekse Milojevića (pogodite kakvih), a da ne spominjem dalje korekciju projekcije obmane o značaju i realnoj težini MSP…

    A kad to rekoh, „korekcija projekcije obmane“ na temi „Budžet RS“, fino zvuči u jednoj rečenici, usudiću se konstatovati.

  70. ex-1978, 20.11.2013. 07:01:47

    Тачно, не види нико проблем у тих хиљаду или колико радника лон послова, већ је проблем у томе што то и та врста „индустрије“ не може подићи РС из економске мртваје, нити ће та индустрија створити простор за још хиљаде нових радних мјеста.
    Ето у чему јесте проблем, ситна радиност и ти ситни послови услужног бизниса, не помажу укупном оздрављењу привреде.

    Ја и даље не могу да схватим политику ове државе, кад видим овдје у Источној Српској посрнуле гиганте, дрвопрерађивачке индустрије, са хиљадама квадрата натркивеног простора, моћним гатерима и разним машинама и све то не може да ради, док тамо под неким шаторским крилом нека ситна брентица штанца даску и ферцера ко сат!? То ће нам подићи и оздравити привреду?
    Ко је ту луд, Алекса или ми!?

  71. Ramštajn,

    Za Aleksu ne znam da li je lud, ali ti 101% jesi.

    Bojane,

    Tebi vodokotlić da se pokvari u kući neko bi ti bio kriv iz vlasti, što je simptom kod neke vrste paranoje.
    Što se tiče zahtjeva za uklanjanje nekih citata iz magistarskog rada, da li ludog ili ne Milojevića, je sasvim opravdano ako taj citat nije neka teza, dokazana, odbranjena i prihvaćena u društvu. Magistarski rad nije zbirka citata pomajnitalih blogera i umišljenih eksperata nego naučni rad u kome sve što se napiše mora biti dokazano i primjenjivo sutra u društvu. Prema tome ne serendaj i paranoiši ovuda.

  72. Citamknjige, 20.11.2013. 09:55:44

    Брате, њима јесте, и више од комунизма, па привилегије које је себи приуштио лакташенко су веће и безобразније од оних које је уживао броз!
    Броз је бар био цијењен у свијету, ова џукела нема пријатеља даље од Бакинаца!?

    Лијепо су и име изабрали „комитет“? Коминтерна? Централни комитет? Пууу…ђубрад олошка!

  73. Direktor, 20.11.2013. 10:05:52

    Додао бих још питање, колико та инстант индустрија проузрокује штете по здравље и околину, трујући нас разним хемикалијама. Има неких фабричица поред којих без гас маске не можеш проћи, а испод њих тече токсична вода која више и не личи на воду!

  74. @Direktor, 20.11.2013. 10:28:33

    Ne bavim se lon poslovima. U kontaktu sam sa nekim ljudima koji to rade.

    Bilo koji plaćen posao i pošteno zarađen novac nije ponižavanje. Naša je realnost tolika zarada, nešto malo veća nego u Bugarskoj ili Moldaviji a nešto malo manja nego u Rumuniji. Ako mene pitaš – mi smo tačno na tom nivou razvoja – bugarskom i moldavskom.

    Složićemo se da u cijeloj BiH radi toliko ljudi na lon poslovima. U Srpskoj je to negdje oko 20 hiljada ljudi. Možda koja hiljada više. Treba naglasiti da je naša obućarska industrija i prije rata radila lon poslove i da smo se ponosili adidaskama iz Slovenije ili ehovkama iz Dervente. I tada su nam stranci određivali dizajn, sirovine, etikete, kutije i sve ostalo za obućarsku industriju. SFRJ domet – startas patika.

    http://i42.tinypic.com/2hi4g7o.jpg

  75. @ Рамштајн, 20.11.2013. 08:11:44

    Poenta moje priče – takvi poslovi itekako doprinose ozdravljenju privrede. Sprdati se sa njima znači omalovažavati trud desetine hiljada ljudi iz realnog sektora koji na svojim plećima nose sve budžetlije, sve penzionere i servisiraju dio dugova. Najmanje je što se može – zahvaliti se tim ljudima i nikako ne omalovažavati njihov rad.

    Evo još jedan lijep primjer iz BL… mala zanatska radnja, do grla u kreditima, 5-6 zaposlenih – počinje da plasira svoje proizvode (visoke tehnologije) u Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju. Rade za najveće regionalne brendove iako su im konkurenti iz ZGB, BGD. Nisu to posebno veliki poslovi ali slobodno računajte na izvoz od stotinjak hiljada maraka na godišnjem nivou.

  76. Direktor, 20.11.2013. 10:32:14 [95181]
    „Zato nam i daju LON poslove da se trujemo. Oni naš narod tretiraju kao đubretarski radnu snagu Evrope za 300KM mesečno.“
    Direktore, ti bi izgleda da se jebemo a da nam ne uđe. Bosni i Hercegovini dato je oko 200 miliona KM kredita koji su ostali neiskorišteni a na koje je plaćeno oko 30 miliona kamata. Data su ogromna bespovratna sredstva mjereno milijardama dolara , naročito u prvim poslijeratnim godinama. Otvorena je mogućnost korištenja IPA fondova, ali izgleda zapelo je da bi mi htjeli da stranci igraju kako mi sviramo. E pa neće moći. Dok nam ne dođe iz guzice u glavu i ne shvatimo da će svijet ovdje dolaziti i kupovati dijelove za kompjutere ako to budemo u stanju proizvoditi sve po pravilima marketing mixa(proizvod,cijena,promocija,distribucija). Što se tiče naših prirodnih „bogastava“ trebate shvatiti da je to za razvijeni svijet toliko malo i beznačajno da bi nas mogli sve sa teritorijom pokupovati za mekinje . Više od toga vjerujem cijenili bi da se upristojimo i civilizujemo, manemo osobina koje se jednostavno opisuju kao primitivizam,papanluk i krkanluk. Do tada LON poslovi, nema druge. Sami smo krivi za sve , što reko¨ Dostojevski.

  77. Citamknjige, 20.11.2013. 09:55:44 [95168]

    „Kako vas nije sramota da strasite posteni narod koji je vlast unizila na sve nacine,pa nije vam ovo komunizam!“

    Moрате да разумијете скоројевиће којима је власт омогућила да зараде десетине хиљада КМ. Сад кад је из гумених чизмица – његовог сексуалног помагала ускочио у лакиране мокасине, скоројевић презире село, тачније бјежи од свог поријекла. Он је сада господин, радо виђен у Бриселу и кад Драгољуба Давидовића у гостима. Погледај му само референце! Кад бисте видјели тог Ж. Јунгића, било би вам јасно зашто он своје непријатеље етикетира. У својој немоћи људе назива педерима. То му је најјачи адут. Кахектични чичица, који се осушио као да је осмуђен на тавану пушнице, пријети свима који се усуде да критикују власт. И зарађује бодове. А кад би био с било ким од нас очи у очи, видјели бисмо колико је храбар. Бојан Влајић га у зубима може носити. 😉

    Сад сте видјели шта се деси кад Тужилаштво не ради свој посао. Декомпензована будала овдје просипа разне вулгарности на рачун људи предствљених именом и презименом. Али Драгуљче га раскринка и сада знамо да је пацијент Ж. Јунгић, везиља и гобленаш.

  78. еx,
    зашто смо на нивоу Молдавије 18 година после рата?
    Ко нам то уништи сву привреду у реалном сектору,ко нам уништи сву производњу и по чијем налогу?
    Зар није могло да се одржи бар трећина?
    Зар то није број радника који је сад на бироу?
    Ко нам уништи намјерно банке и доведе као фол стране, чији су стварни власници политичке и економске убице из наших редова?
    Да ли било ко од тих има право да нас даље развија и запошљава?
    Зашто бранити такве?
    Зашто сумњати у неке који се боре угрожавајући своју безбједност, да овим економским убицама видимо леђа?
    Зашто не констатовати чињеницу, зашто још увијек неко мисли да се може било шта промијенити са старим кадровима и њиховим младим јастребовима без части?
    Реално, зашто?

  79. ex-1978, 20.11.2013. 11:12:18

    Погрешно си ти разумио да сам ја априори против сваке врсте лон посла, али никако не прихватам да је то уносно за обичан народ, да је то добро за стварање средње класе, кад се ту већ све унапред зна и нема повећања ни подизања плате, само има повећања норме и обима посла!
    Оно што се каже, кад нема кише добар је и град!

    Тако и ми, кад немамо своје привреде, добар је и тај лон посао. Не, то никако не може развити земљу, те паре су ситне, радници сами не могу себе обезбједити у друштву, а поготово не млађе раднице, јер би за њих трудничко боловање и одсуство било дефинитивно крај са посла!

    Ствар је ту једноставна, ти послови доносе добит власницима и наравно нашем режиму који им то дозвољава, јер нису способни ни за шта друго!
    Кад будеш могао схватити како сваки наш радник кад оде у Њемачку, мисли да иде тамо да заради новац, па ће га овамо крцкати, ама он иде тамо као радна снага која ће захваљујући њемачкој напредној технологији произвести нешто што ће његови у његовој земљи баш то куповати и увозити, да ли ауто или телефон, компјутери, Сименсове централе, звучнике, појачала, медицинска опрема,…било шта, све је то тамо прављено, а продаваће се и тој земљи одакле је радник кренуо трбухом за крухом. Ферштен? Кад немаш своје, или си лош газда својих добара, онда си осуђен да будеш добар слуга туђем господару.

    Ова врста „либералног капитализма“ је класично робовласничко доба! Једина одбрана од тог зла, јесте својинска национализација и заштита природних ресурса националних добара, пошто не може војно, немоћни смо и разоружани, онда може политичким протестом, игнорацијом, антиглобализацијом, еколошким покретима и сличним манифестацијама које још увијек могу да изазову неку реакцију у свијету. Клима се драстично мијења и пред тим се и свјетски моћници повијају, јер сваки мјесец дана, неког на земаљској кугли неки ураган сравни са земљом.

  80. Realno , znam da nije pristojno da odgovaram na pitanje koje si drugom postavio ali vjerujem da se nećeš ljutiti.
    Zato što su govna iz ranijeg privredno-političkog sistema počela bujicom da izlaze na površinu , zato što smo iz tog sistema izašli po svim elementima mentalnog sklopa bliže pripadnicima afričkih plemena negoli civilizovanih naroda. Zato što se svijet u posljednjih trideset godina počev od raspada Sovjetskog Saveza, kineskog ekonomskog rasta, eksplozivnog tehničko-tehnološkog razvoja, nano tehnologija …mijenjao dramatičnom brzinom a moj „rođak sa sela“ doselio u grad , završio privatni fakultet, nema posla i kuka kako je uvozni lobi uništio poljoprivredu a on nesretnik nema izbora te kupuje kineski bijeli luk i pije mlijeko z bregov.Fabrike,radnici, proizvodnja koju su produkovali nije objektivno mogla izaći na svjetsko tržište , sve su to objektivko zakoni tržišta otpisli prije negoli su stigli naši stečajni upravnici.Dalo bi se još svašta pisati ali da više ne pametujem.
    Malo ih je , ali danas ima uspješnih poljoprivrednika,zanatlija, inžinjera informatike, mladih advokata itd. I ono u čemu se u potpunosti slažem , previše budžetskih dembela koji ne rade ništa osim što primaju platu. Opštinska administracija u mjestu u kojem živim nekad je sa dvostruko više stanovnika i pet puta većim brojem zaposlenih u realnom sektoru zapošljavala tridesetak činovnika . Danas se taj broj upeterostručijo sa tendencijom daljeg rasta.

  81. ex-1978, 20.11.2013. 13:02:36

    Извини, у међувремену си и ти писао овај коментар, па се некако конфронтира са мојим предходним писањем.

    Не стоји ти то да ми нисмо имали развијену привредну слику у бившој СФРЈ, напротив, имали смо исувише брзу индустријализацију земље, што је остављало за последицу неке дугорочно лоше ствари.
    Развој градских средина, са мањком урбане етике, и недостатком инфрастурктуре, али и убрзано пражњење руралних средина.
    Кад бих на прсте једне руке набројао гиганте само из БиХ, који су се могли носити раме уз раме са њемачким фирмама, видио би колико ниси у праву. Енергоинвест је био бара бар са Сименсом. Унис, Фамос, Соко, Орао, Јелшинград, Космос, Кончар, УПИ, Шипад, Братство Травник, Побједа Горажде,…али, ма не морам да набрајам више, није ми поента да се још више смучи свима ова садашња неимаштина ниђе ничега!

  82. Рамштајн, 20.11.2013. 13:29:09

    U zabludi si po pitanju tih naših gigantskih firmi. Ja koliko znam nisu Švabe dolazile nama da rade po tim firmama nego smo mi u stotinama hiljada hrlili tamo u Njemačku i prihvatali bilo kakav posao.

    Složiću se sa Starinom Novakom kada kaže da te firme niti su bile zdrave niti su imale perspektivu. Bilo jeste izuzetaka. Ali malo. Premalo.

    Riješenje za naše probleme je u svojevrsnom stečaju državnih organa. Dakle, čitava država treba da proglasi nekakav stečaj i da svim svojim zaposlenim radnicima kaže – doviđenja, ne možemo vas više finansirati. Taj scenario bi trebalo u što skorije vrijeme isprobati u nekoj od naših prezaduženih opština. Nakon toga slijedi prezentacija jedne opšte OISRM (organizacija i sistematizacija radnih mjesta). To odraditi pod mentorstvom EU. Raspisati novi konkurs za sva ta radna mjesta i prepoloviti broj budžetlija. Među njima je sila pametnih ljudi koji jedva čekaju da se uključe u otvorenu tržišnu utakmicu. Pružimo im šansu da postanu preduzetnici, poslodavci, izvoznici… B-)

    Alternativa je stavljanje van snage Zakona o radu i Kolektivnog ugovora i masovno otpuštanje državnih i inih službenika.

    Tako bi smo mogli doći do nule, do dna… i onda polako, krenuti napred. To podrazumijeva socijalne lomove koje niti jedna vlast ne bi izdržala već bi bila pometena na sljedećim izborima. Tako da je i to samo još jedna utopija ravna onoj utopiji o MIGovima.

  83. Новак,
    разумијем ја све, тврдим да су пријрратна комунистичка копилад касније инфлитерирана у СДС, ПДП и СНСД урадила све да униште сву индустрију.

    Систематски по задатку је све уништено, шта сад, треба да буду криви борци који су се некад запошљавали у фабрикама, одбранили у рату те фабрике, касније изгубили посао и уништили породице, док су њихови директори, посланици, одборници и кретени из пријератних општинских комитета данас милионери, пропагирајући капитализам?

    Поставио сам сва питања знајући одговоре, постављам опет питање, зашто их и сад трпити, зашто их не смијенити на изборима и у складу са Законом испитати имовину, дипломе,за кога су радили?

    Само тако се може кренути од нуле на коју су нас довели, значи нови људи,одговорност као у Кини, па да видиш посла и државе.
    Вратиће се многи и на село, треба све испланирати и дати оним који искрено хоће да проведу реформе.
    То нам је рјешење, тога се ови и плаше зато имају плаћенике на све стране да би народ дезавуисали па и на овом порталу.

  84. ex-1978, 20.11.2013. 13:57:00

    Брате, доста си млађи од мене, али ја се некад јежим на твоје лакомислености, па бре нису у Њемачку тад ишли људи са факултетом, као што је садашња ситуација, него су тамо тражили посао најнижи интелектуални слој нашег становништва са завршена четири разреда основне школе! Шта ти је бре!?

    Код нас су стварани институти уз те гиганте носиоце развоја државе, ето на примјер уз Енергоинвест Емерик Блум је створио ЕТФ у Лукавици!
    Пусти ту шупљу надобудну причу, како нису знали шта да производе, а градили су хидроцентралу ево у Зворнику 1957. значи само 12 година послије онако страшног рата, што је за садашње билмезе мисаона именица.
    Тачно је да је неко други руководио стварњем таквог система, јер понављам нису комунисти били ни ванземаљци ни Маје, па су они ето Богом обдарени да стварају, него су правили подлогу развоју земље, социјалну једнакост, колико год је то дуго могло да се носи са нашим алавим менталитетом, кад је менталитет надвладао разум и умјереност, отишло је све у п.м.

    Приоритет је стварање сигурности пословања свих, овако кад имаш десетак привилегованих фирми и њихових тајкунских власника, који редовно све тендере затворе и претплате се на њих, а порез, плате и обавезе према радницима и према држави држе ад акта, нема тог развојног пута којим би се ми могли у скорије вријеме покренути.

  85. @Рамштајн, 20.11.2013. 14:13:17

    Kako misliš nisu išli ljudi sa fakultetom? Išli su zubari, doktori, mašinski inžinjeri, umjetnici… nema ko nije išao odavde.

    Evo da te pitam koliko je Tito do te 1957. godine isplatio boračkih naknada svojim partizanima? Je l’ im uplatio penziono? Povezo radni staž? Koliko je tada ljudi bilo na socijali i budžetu? Koliko je tada bilo djece u razredu a koliko je profesora u školu dolazilo po 15 dana godišnje i đacima davalo dvojke. Koliko je bilo ljudi bez zdravstvenog osiguranja i koliko su nam tada umirala novorođenčad? Koliko je bilo gladnih? Bosih? Nevakcinisanih?

    Standard je pokvario ljude, jedu govna i sanjare.

  86. ex-1978, 20.11.2013. 14:26:43

    Не, не…апсолутно ниси у праву, први талас гастарбајтера је било покупљено с коца и конопца са по четири разреда основне или ни толико, важна је била физичка способност и лично здравље, а могао си бити и доктор наука, свакако би те чекало или бауштела или топионица жељеза!
    То је био у неку руку и компромис броз-Вили Брант, за ратну одштету, па је броз растеретио своју привреду вишка радне снаге, стотину хиљада људи пребацити на „привремени рад“ је екстра инстант ријешење!
    Касније је ишао ко год је могао или хтио или налазио тамо боље услове за рад, пошто је Њемачка држава одобрила улаз члановима породица гастарбајтерских, тзв. спајање породица.

    Ово друго питање је субверзибилно, може се то гледати са сто страна, факат је да се правила хидроцентрала, а да ли је дијелио тада борицма и људима на социјали, па исто тако ја могу рећи, јесте, али нису се ни ови наши билмези претргли плаћањем садашњим борцима било шта, али исто тако и питањем а колико је то броз имао интеграл станковића и других тајкуна блиских његовој власти са енормно безобразним личним богатством!?
    Прва афера је испала око Неума, ко се добро сјећа, тада је Алија Сиротановић се пјешке упутио праћен тв-камерама да посјети Неум и да види шта раде његови другови у тим вилама на мору!?

    Замисли гдје би садашњни неки Сиротавновић морао путовати да види гдје додикови крмци имају виле и базене диљем свијета, Азурна Обала, Монте Карло, Дедиње, Фрушка Гора,… јбт.?

  87. Hajde da se ne lažemo i da ne stvaramo neke mitove, recimo kao ovaj o uspješnoj ex-yu privredi.
    Mlađi vjerovatno ne znaju o prijeratnom pokušaju izvoza Yuga 45 na američko tržište. Uložen je ogroman novac u ovaj projekat od koga je zavisilo biti ili ne biti, jer je Yugo uzmeli se u obzir mnoštvo kooperanata bio ogledalo jugoslovenske privrede. Njegova pojava na američkom tržištu izazvala je podsmjehe, zgražavanje, prijetnje da im neko tu „konzervu“ ne ostavi pred vratima i pitanje od Amera koji i gdje su ti divljaci koji to proizvode. Naravno , do nas su stizale sasvim druge informacije, tipa kako uz određene poteškoće Yugo nailazi na veliki uspjeh sa obaveznim ,što se moglo pročitati između redova, kako ćemo za koju godinu jebat majku najvećim automobilskim gigantima. Pokušaj izlaska BVP-a(oklopni transporter na kom je kooperirala YU-privreda) slično je završio. Određeni uspjesi YU privrede na tržištima svijeta bili su više rezultat rada politike negoli konkurentnosti i ekonomije. Ipak je najveći izvoz ostvarivan preko izvoza sirovina, recimo glinice. Mnogo toga je u uslovima hladnog rata gurano pod tepih, finansirano iz vana, a onda je puklo i govna su izašala na površinu.

    I tako najveći YU proizvođač deka mjesečno je proizvodio koliko jedna kineska fabrika sa duplo manje radnika za sat vremena. Intresuje li vas epilog.

  88. Starina Novak, 20.11.2013. 14:53:28

    Ех, јбг ти сад Старино, ти исто ко неки клињо, ухватиш се Југа 45, а шта је са тенком нашим Т-84, зар није побједио све на изложби конвенционалног наоружања!?
    Па колико смо само продали граната из Претиса и пушака из Заставе, несврстаној браћи?? Пусти шупљу причу, пробали Југо45!?

  89. ex-1978,
    Riješenje za naše probleme je u svojevrsnom stečaju državnih organa. Dakle, čitava država treba da proglasi nekakav stečaj i da svim svojim zaposlenim radnicima kaže – doviđenja, ne možemo vas više finansirati. Taj scenario bi trebalo u što skorije vrijeme isprobati u nekoj od naših prezaduženih opština. Raspisati novi konkurs za sva ta radna mjesta i prepoloviti broj budžetlija. Među njima je sila pametnih ljudi koji jedva čekaju da se uključe u otvorenu tržišnu utakmicu. Pružimo im šansu da postanu preduzetnici, poslodavci, izvoznici…

    Tako bi smo mogli doći do nule, do dna… i onda polako, krenuti napred….

    Одлично!
    Само да си додао још једну „ситницу“.
    Прво да та „држава“(људи) који би то провели крену од себе, по систему „ВРАТИ КОКО ШТО СИ ПОЗОБАЛА“.

    Конфисковати,похапсити, натерати да се упљачкано врати, наравно и оно изнесено вани…тако СВЕ довести на нулу и полако кренути напред.
    То је требало провести одмах 95, после рата, створити услова једнаких шанси за све па где се ко нађе.

    Ако је тада и било објективних препрека за такво нешто(притисци, странци, избеглице…), или једноставно није било такве идеје и хтења, то не оправдава ове што су у дугогодишњој власти.
    Имали су веома довољно времена, далеко повољније услове да се на сличан начин позабаве па уреде ову малу државицу по мјери свог народа и по мјери да се пружиш онолико колико имаш јоргана.
    Али не,напротив, ОНИ су направили још већу пустош која се може мерити и са самим ратом.
    Наравно изузимајући припаднике своје родбине, себе и кланова.
    Хоће кркани из опанака да уђу у светски ђет-сет па то ти је…не питају за цену. Ту улазницу свакако не плаћају ничим својим.

  90. Рамштајн, 20.11.2013. 15:01:53 [95213]
    Starina Novak, 20.11.2013. 14:53:28

    Ех, јбг ти сад Старино, ти исто ко неки клињо, ухватиш се Југа 45, а шта је са тенком нашим Т-84, зар није побједио све на изложби конвенционалног наоружања!?

    Prvo nije T84, nego T72, projekat je imao kodni naziv „Kapela“ Za tu pobjedu ne zanam, uglavnom kad je prodavan Arapima i vršena prodajna promocija na vojnom poligonu u Mikincima, gađaju ga naši, da bi demonstrirali čvrstinu oklopa RB-om, i raznesu ko kartonsku kutiju. Na poligonu muk. Slijedila je na drugom demonstracija plovnih mogućnosti , uđe u kanal i potonu. Ima ova Starina iskustva i znanja al eto vi sad znate sve.

  91. Starina Novak, 20.11.2013. 15:54:44

    Грешка није Т, него М84 то је та унапређена верзија Т72, састављали су га у Славонском Броду „Ђуро Ђаковић“ а стотињак фирми бивше СФРЈ је производило различите компоненте.
    Јбт. да се смрзнеш кад видиш какве су то све фирме намјенске индустрије биле.

    „Đuro Đaković“, Slavonski Brod – završna proizvodnja;
    „FAMOS“, Sarajevo, – pogon;
    „Iskra“ -laser i elektronički dijelovi;
    „Zrak Sarajevo“, Sarajevo – optika;
    „Slovenske Zelezarne“, Ravni – oklop;
    „Prvi Partizan“, Užice – municija;
    „Pretis“, Vogosca – granate;
    „Prva Petoletka“, Trstenik – hidraulika;
    „21 Maj“, Rakovica – upravljački sistem;
    „Bratstvo“, Novi Travnik – top;
    „Metalski zavodi Tito“, Skoplje;
    „11 oktomvri“, Prilep;
    „Ruen“, Kocani;
    „Rudi Cajevec“, Banja Luka – elektronika;
    „Sever“, Subotica – autopunjač;
    „Jugoturbina“, Karlovac;
    „Radoje Dakic“, Podgorica;
    „Industrija ležajeva Kotor“, Kotor.

  92. Рамштајн, 20.11.2013. 20:42:14 [
    Bravo. Ovo je samo jedan malo deo preduzeća jugoslovenske plankse privrede. To je bila industrija koja je zapošljavala 7 miliona radnika, naša preduzeća po Istočnoj Evropi, Aziji i Africi su radila mnogo. Rekordan industrijski rast 60-ih i 70-ih.
    Sve u svemu industrijska i energetska sila. Obrazovanje besplatno i kvalitetno. Ko god je htio raditi, imao je posao. Besplatna zdravstven zaštima.

  93. Direktore, kao prvo to nije bila planska nego ni tržišna ni planska privreda zvana samoupravna socijalistička privreda zasnovana na konceptu ničije i svačije imovine koja je nazivana društvena svojina. Šezdesetih i sedamdesetih godina da Njemačka,Francuska,Austrija,Švedska nisu otvorile svoje granice ta zaposlile stotine hiljada nezaposlenih i gologuzih jugovića na prostorima exYU bi se umiralo od gladi. Ako vi jeste ja nisam zaboravio ogromnu inflaciju iz osamdestih, nestašice ulja,deterdženta,nafte , izdavanje i inflaciju čekova bez pokrića, isključenja struje bila su česta pojava, u sistemima koje Ramštajn pominje često sam boravio a zastoji u proizvodnji zbog netašice uvoznih dijelova i repromaterijala u proizvodnji hronična pojava koja je prijetila kolapsom kompletne jugoslovenske privrede.Jednostavno, hladni rat je stao ,a YU prostor izgubio na značaju i interesu koji su do tada veliki prema njemu imali.I naravno zavrnuti ventili ino pomoći i mnogi prferencijali koje smo do tada koristili.Došla su neka druga vremena . Nezaposlenost je bivala sve veća ,mnogi radnici su ostajali bez posla itd. U poređenju sa razvijenim svijetom produktivnost,ekonomičnost i rentabilnost YU privrede bila je ravna nuli što je uostalom pokazivala i inflacija ,kurs nacionalne valute i odnos vrijednosti uvoza i izvoza. Nažalost na truleži tako loše koncipiranog privrednog i političkog sistema poslije rata nismo uspjeli izgraditi novi. Ali to je već druga priča.

  94. Starina Novak, 20.11.2013. 22:17:49

    Бацаш прашину у очи, зашто би тада југовићи гладовали, кад је још читав свијет био у индустријској експанзији, а сада после тако крвавих ратова по теби не гладују? Објасни процес?
    Нису ти тачни наводи, и ја се добро сјећам тадашњег стања у друштву, иако нисам имао посао ни стан од тог система, ја га цијеним зато што је великој већини било добро тада, постојала је јака средња класа, која је сад сатрвена и сахрањена!

    Нису ти тачни наводи да смо ми кубурили од биједе са несташицом уља, кафе, детерџента, нафте,..па то је била у то вријеме колико толико одговорна економија, нормално је било да на све начине смање увоз и изношење готовог новца из земље на те неке терцијалне ствари. Ко се не сјећа путовања у Трст и Палма Нову, нису бранили појединачно да се снабдеваш, али никако није било дозвољено масовно увожење свега и свачега као што је сада случај, па имамо мајмунско месо по хладњачама и расхладним коморама, а купујемо не знајући ни шта купујемо!

    Памтим и ја онај систем, пар-непар, кад се штедило гориво, тада је било револта, али кад сад то погледам, па људи су били у праву, хоћеш да ти се земља развија, а да увозиш и трошиш немилице, управо као што сад ове распикуће раде, зато сада нема пара ни у народу ни у привреди!

    Да ли имаш нешто рећи за милионе преварених штедиша из тог периода? Преварени су касније, кад се земља разбијала, а право је питање како су постали штедише, од чега су имали да штеде, ако нису имали како ти кажеш шта да једу? Наравно да су имали и преко губера, имало се и за море, јесте домаће наше, али бар се није са једне стране трошило ненормално као сад што раде бахати функционери, а са друге стране да неко не може ни помислити да некад стави дјецу у ауто и оде на јебено море!?

    Није проблем ни у својству имовине, јесу је звали друштвена, она је на тај начин полуприватизована, јер није држава непосредни власник, него припадајући радници и друштво комплетно. Тај систем се није требао рушити, довољно је било само подијелити интерне дионице свима у свакој друштвеној фирми, они између себе да изаберу управни одбор и ето ти приватизације, настави производњу, сви раде и сви сретни.
    Мнного сретније би било то ријешење, умјесто што смо прогутали западњачку жваку, како ће доћи неки приватник капиталиста и купити све наше фирме, ту смо га дебело попушили!

    Све до олипмијаде ’84 у Сарајеву, живјело се добро и могло се добро зарадити, а свако је био у прилици доћи до посла, а стави руку на срце, било је и у то вријеме приватлука колико хоћеш! Кафанџије, кафићи, аутопревозници, адвокати, фризери, обућари, ситне занатлије,…све је у то вријеме цвјетало од посла, мој покојни отац је био приватник и одлично је пословао у та сретна времена, зараде је било за све нас и превише, још је куповао стално земљу и ширио наше посједе!

    У том времену би се свако ко поштено ради и зарађује лако снашао, ово вријеме садашње је једно велико зло за све нас, и са тако дугом традицијом приватлука и радним навикама, моја породица данас још некако како тако преживљава, док други стварно немају шта да траже у овом садашњем неприродном привредном систему.

  95. Ramštajn, u onom sistemu moj otac prvo je radio kao rudar,pa je rudnik zatvoren, pa drvosječa pa onda kao pružni radnik pa je i pruga zatvorena. Umro je a nikad nije otišao na more. Često bi znao opsovat „jebo te mrtvi Tito“ Prvi nam komšija kad je i otac kao rudar ostao bez posla otišao je u Njemačku. Go i bos. Radio je i u Njemačkoj kao rudar ,građevinski radnik i na kraju privatnik vlasnik male građevinske firme. Njegova dijeca,potomci su mini kapitalisti. Da je ostao u Jugoslaviji umro bi u bijedi kao što je umro i moj otac, a unuci bili nezaposleni kao što su moja dijeca danas. U jugoslovenske banke komšija je uložio oko pola milona dojč maraka , naravno od koji mu je ostala qrčina. Toliko o toj uređenoj pravnoj i naprednoj privrednoj državi. Ja tvrdim da je sjeme raznoraznih lopovluka,korupcije i kriminala posijano u tadašnjoj državi a kasnije se rasjemenjivalo sa manje ili više uspjeha od Vardara pa do Triglava.Ramštajn, nismo mi baš svi travu pasli kao što ti misliš.

  96. Starina Novak, 21.11.2013. 00:48:00

    Не знам ја шта си ти пасо, али мени немој продавати маглу, молим те. Ако је кога тај режим прогањао, онда је моју породицу посебно, били су ми четници сви од реда и са очеве и са мајчине стране, али то није разлог да ја лажем и пљујем да није већини других тај систем ваљао! Кад је радник могао добити стан, него тад? Како је хиљаде станова изграђено за тај период, а добијао га је и обичан радник, док сад мораш подићи каматарски кредит који ћеш читав живот отплаћивати са свим ризицима да не пропаднеш једног дана, све то да би купио педесетак квадрата стана!?

    Лоших људи има у сваком систему, само је тај систем тада имао снагу да сатре ту јединку лошег члана, док је сад сав шљам на челу државе па је поштен човјек постао јединка, коју лако сломе и униште!

    Зар си ти истомишљеник са овом балежавом мазгом херцтрефом? Ако јеси, немам шта даље причати са тобом, поздрав!

  97. Не видим никакав нормалан разлог да администрација не уклони ову сподобу херцтрефа, који је овдје као баба сера, сваком живом наплаћује услугу коментара? Је ли то нормално, да неко уноси оволико негативне енергије на свакој теми, чак и на овој за коју он нема три чисте с мозгом!?

    Претворио је наш добри стари Фронтал у јавни тоалет!?

  98. @ Рамштајн, 20.11.2013. 14:39:41

    Prvi su gastosi bili ostaci naše buržoazije. Ono što je preteklo partizanske čistke. Po pravilu intelektualci. Pobjegli od komunizma.

    Od miliona koje je Srpska dala svojim boračkim kategorijama – mogla se podići moćna hidrocentrala. U Federaciji je to još izraženije. Mislim tu na direktne uplate i povećanja penzija po osnovu učešćsa u ratu, uduplan radni staž i sl. Riječ je o desetinama miliona maraka.

  99. Potpuno mi je besmisleno pričati o nekim velikim stopama rasta EX-YU privrede kada znamo da smo imali ogromne viškove radne snage. Dobro, bio je natalitet ogroman – ali jbg – kakva je to država čiji radnici grade tuđe firme i države. Fakat mi je nejasno kako se to može smatrati dobrom odlukom i dobrom praksom. To je katastrofa! Imalo je nekih rezultata u kratkom roku – umjesto da se radi i uključi u svjetsku robnu razmjenu lakše je bilo poslati gladnu omladinu preko grane da o njima brinu stranci. Da tamo rade i grade i poreze plaćaju. A ovde zna se – ako ostane neka gastarbajerska snašica u selu – dobro i jest. Na sjednicama komiteta se redovno razmijenjivale informacije u koju se kuću može svraćati tamo oko ponoći a u čijem dvorištu kera nije svezana.

  100. ex-1978, 22.11.2013. 06:21:37

    Тотално, ама тотално ниси у праву, прво какви интелектуалци гастоси, кад су имали максимум од 4-8 основне школе!? Па нису Швабе луде да купе код нас интелектуалце да им шљакају по бауштелама и топионицама жељеза? Није тачно, знам доста људи који су били у том првом гастајбартерском ешалону! А побјегли су са села и од тежачког начина живота, који је увијек тежак, без обзира какав систем био сељаку је увијек најтеже било!

    Друго, ноторна је глупост да је Српска нешто дала борцима, па ево ја као борац прве категорије, све ово што су ми дали, могу из џепа сад на улици да им вратим. Све од како се почео примати и рачунати тај борачки додатак тих неких десетак година, сад одједном могу да им вратим и квита смо!

    А коме су они штелали да се на рачун тога богати, то је други пар цокула, углавном нико се од обичних поштених бораца није тим њиховим давањем овајдио. Немој да паметујеш, а шта је све броз давао својим борцима, то је за примјер. Давао им је станове, давао пензије, давао им је мјеста у управним одборима фирми, давао им позиције са којих се одлучује о свему од државе до мјесне заједнице, брозов борац је био господин човјек, признат у друштву, а не као сад што смо ми, ево ја пишем овдје ко борац и морам да се са неким будибогснами додиковим ликовима из цртаних филмова још разјашњавам, у брозово вријеме такав неко ко би његовом борцу рекао нешто летио је иза решетака моментално.

    Факат ми је нејасно да ти говориш о тадашњим огромним вишковима радне снаге, кад је у та сретна времена, када је Бог по земљи ходао свако могао доћи до каквог таквог посла. Да ли удруженим радом, како су то тадашњи другови секретари звали, или самосталном дјелатношћу!?
    Па како онда ти ово садашње робовласништво и рад у лон пословима, без икаквих радничких права сматраш савршенством остваривања радних и радничких права или покретачким замајцем срушене привреде?
    Када за нешто кажеш да је срушено, подразумијева се да је прије тога морало постојати, значи да је постојала привреда и свуда су видљиви њени остаци!
    Моја породица је била радничка, а приватничким пословима се бавили, значи сметња није постојала ко је хтио радити.
    Уз такакав начин рада, доста приватних посједа смо стекли и приватних објеката подигли, све то уз обавезно слављење Славе и Божића, са шенлучењем и без икакве бојазни шта ће рећи комунисти на све то. Свако ко каже да му нису дали славити Славу, лаже и тражи неки алиби. Не кажем да су те вјерске слободе код нас Срба тад цвјетале, али нису биле ни затиране, више су Срби сами своје цинкарили и потурали него што је то систем сам по себи захтјевао на неким ограничењима вјерских и националних слобода!

  101. U YU privredi postojale su tolike razlike da se zapravo ne može ni govoriti o jedinstvenom privrednom prostoru u pogledu uslova i kvaliteta privređivanja a tragom toga i kvaliteta življenja. Kada bi danas pitali i upoređivali subjektivne utiske radnika, građana iz Slovenije,BiH,Hrvatske….Vojvodine,južne Srbije, pa onda po nacionalnostima , dobili bi različite pa skoro sasvim suprostavljena mišljenja i stavove. Uglavnom o bivšoj državi najbolje mišljenje reći će muslimani i to nije slučajno.Recimo puno se brže razvijala Velika Kladuša, Cazin,Goražde,Travnik… , negoli mnoga mjesta po Srbiji,koja su bila prije Broza gradovi u odnosu na bosanske kasabe.K ako je bilo mnogo hvaljeno brastvo i jedinstvo takav je bio i privredni sistem . Samo što se sve loše krilo, smeće guralo pod tepih a kad se sve to dobrano izanalizira bio je to qrac i od politike i od ekonomije.
    E sad reći ću nešto vrlo važno i o privatluku. Različit je bio položaj, tretman, uslovi,mogućnosti bavljenja privatlukom Srbina u pretežno srpskom Sokolcu i Srbina u pretežno muslimanskom Gradačcu,Rogatici ili Goraždu.Srbin u ovim mjestima za unosniji privatluk-zanat nije mogao dobiti dozvolu za rad. A Baš-Čaršiju da i ne pominjem. Prije desetak godina u sred srpske Rogatice bez problema Šipac je otvorio pekaru i dan danas radi i posluje. Pitam se da li bi Srbin iz Rogatice mogao otvoriti privatnu radnju među Šiptarima na Kosovu.

  102. Starina Novak, 22.11.2013. 09:36:24

    Кхм…не видим да си нешто конкретно оспорио од оног о чему ја пишем и причам, али се некако опет осјећам дужним да те демантујем у много чему.

    Ево ово задње рецимо, знам да је у Рогатици ферцерала навелико чувена Гангина кафана, домаћег Србина у сред града за вријеме комуниста. Да је и тада било неке велике љубави између бивших рођака Срба и муслимана, није, уопште је није било, али су имали свако свој простор и начин како да функционише. Та тадашња Рогатица, кад је већ помињеш је била Манчестер за ово садашње привредно страшило, Претис, Јасна, Сјемећ, УПИ, ТПР, Стандард, Клаоница, ППД, Технотранс,…све из оног система фирме. Данас руине. Остаци бившег привредног система нису само те девастиране хале и фабрике, остаци тог система су и ови путеви којима се возимо и данас? Зар не? Неко то намјерно неће да види, па како би ти отишао из Рогатице у Вишеград, да немаш педесетак тунела које је онај систем пробијао? Којим путем би ишао према Сарајеву? Чији су то остаци система, које је једино што имамо сада овамо на Истоку!?
    Немој бити нереалан.

    Тај систем је имао кодну грешку, која је имплементирана у самом инсталисању нове Југе, тј. СФРЈ, Авнојски устав. Националне државице унутар заједничке државе!
    То је озбиљна грешка тог система и нема говора да није била срачунато наручена од неког из вана, енглеза који су то подржали на крају приче.

    Готово сваки македонац је био у Македонији, сваки словенац у Словенији, сваки црногорац у Црној Гори, гро муслимана у БиХ, већина Хрвата у Хратској, осим ових у БиХ, а само су Срби били највише разасути ван граница Србије!
    Кад тад је то морало букнути, јер су Срби губили та договорена права из Авноја, а уз то шиптари на Косову су стално ровили док нису нашли пукотину у систему СФРЈ, после чега се она једноставно распала по националним шавовима!

  103. „Prije desetak godina u sred srpske Rogatice bez problema Šipac je otvorio pekaru i dan danas radi i posluje. Pitam se da li bi Srbin iz Rogatice mogao otvoriti privatnu radnju među Šiptarima na Kosovu.“

    Samo mi nije jasno ko je sprečavao nekog Srbina ili ober Sbina, tebe samog iz te „srpske“ Rogatice da prije desetak ili dvanaestak godina otvori istu tu radnju koju je otvorio Kosovar u Rogatici?

    Vjerovatno nisu imali vremena od kuknjave i raskrinkavanja vatikansko-kominternovsko-džihadskih zavjera.

  104. češnjak, 22.11.2013. 10:18:52

    Хех… ебг. Србин отвори кафану, па се ту скупљају сви и они што су му љубоморни и они који воле капљицу разговора, па се ту расправљају, дложе, а онда се са чашицом помноже, докопају ноже и направе срање, затворе ту кафану, па отворе другу недалеко од те и опет иста прича и тако укруг и све тако даље!

    Некад су ми стари приповједали, да је у том рогатичком крају, помињући стално „Васово камење“ било 19 успјешних Срба, богатих газдурина и сви од реда су пропали? Зашто!?
    Због незајажљиве властите похлепе!

  105. češnjak, 22.11.2013. 10:18:52 [954
    „Samo mi nije jasno ko je sprečavao nekog Srbina ili ober Sbina, tebe samog iz te „srpske“ Rogatice da prije desetak ili dvanaestak godina otvori istu tu radnju koju je otvorio Kosovar u Rogatici?“
    Pročitaj dobro , ja nisam napisao da je neko sprečavo Srbina, lijepo piše da Šiptar NIJE imao problema sa pokretanjem privatnog biznisa u Rogatici. Sa ili bez navodnika ,srpskoj.
    A jesu li ili nisu imali vremena ne znam ,ako jesu a nisu, što nisu. Jednostavno ,Šiptar u Rogatici može neometano baviti se privatlukom, Srbin iz Rogatice na Kosovu ne može. Znam što Šiptar može a znam i što Srbin ne može.

  106. Starina Novak, 22.11.2013. 09:36:24
    Pitam se da li bi Srbin iz Rogatice mogao otvoriti privatnu radnju među Šiptarima na Kosovu.

    Starina Novak, 22.11.2013. 10:51:33
    Jednostavno ,Šiptar u Rogatici može neometano baviti se privatlukom, Srbin iz Rogatice na Kosovu ne može. Znam što Šiptar može a znam i što Srbin ne može.

    Starina Novak, 22.11.2013. 11:36:27
    Jesam,

    Što se pitaš kad znaš?
    A jesi li probao se baviti privatlukom u Rogatici?

    „Različit je bio položaj, tretman, uslovi,mogućnosti bavljenja privatlukom Srbina u pretežno srpskom Sokolcu i Srbina u pretežno muslimanskom Gradačcu,Rogatici ili Goraždu.Srbin u ovim mjestima za unosniji privatluk-zanat nije mogao dobiti dozvolu za rad.“

    Jah, eto u Goraždu, Rogatici sve sami muslimani radili na izdavanju dozvola.
    Legenda si.

  107. Вала јеси, што јес’ јес’! B-)

    Братство и јединство је увијек била лажна кованица или флоскула и то није само привилегија комунистичког система и ово данашње дејтонско братство-јединство, мир, мир, нико није крив ништа више ни боље не гарантује, али то је већ други пар цокула!
    „Помирење и суживот“ после хашке процесије је далеко трагикомичније од комунистичког пројекта „братство-јединство“!
    Наше елите су много дале и испоручиле Хагу баш за ту трагикомедију!

Оставите одговор