Партократија и сексизам, као гробари Српске

Рекао сам више пута посредством телевизије да је ово кокошарење СНСД у Савјету министара и ПС БиХ наше колективно брукање и срамота. Но, морам додати још понешто. Писао сам прије избора, на основу којих посланици имају мандат да нас представљају у Јазбини Бораца За ЈБМГ, како двије најјаче партије у Српској (које год да биле) […]

среда, октобар 30, 2013 / 10:14

Рекао сам више пута посредством телевизије да је ово кокошарење СНСД у Савјету министара и ПС БиХ наше колективно брукање и срамота. Но, морам додати још понешто.

Писао сам прије избора, на основу којих посланици имају мандат да нас представљају у Јазбини Бораца За ЈБМГ, како двије најјаче партије у Српској (које год да биле) обавезно морају направити коалицију у тој плеонастичкој скупштини.

То се на моје запрепаштење и десило, па смо имали један вишегодишњи период мира и спокоја, гдје су на површину, умјесто исфорсираних напада на РС, испливали прави проблеми Државне Заједнице БиХ, а они су сви скупа – у Федерацији.

Сад је СНСД вратио Босну и Херцеговину у свијест народа Српске као некакав (небудипримјењено) државни орган, а не као од стране силе наметнути, предимензионирани крпељ. Администрацију која ником не треба и у којој се исклаше међусобно потписници Вашингтоснског споразума, што створише савез 10 кантона у нашем непосредном комшилуку.

Партократија и свилен гајтан

СНСД због свог партијског интереса и у сврху припрема за изборе у Републици, у којој не стоје сјајно, напада на до јуче братску партију из Српске; а све у савезништву са Златком Лагумџијом и Фахрудином Радончићем.

Чим су Федералци пристали да им помогну у апликацији свиленог гајтана на врат Босићеваца, Додиков клан је након вишегодишњег одбијања и да разговара на тему Војна имовина и Средња Дрина, објавио да ће и те ситнице радити у талу са већ поменутим, освједоченим љубитељима Републике Српске.

СНСД сад ради директно против интереса РС, крајње неубједљиво (чак и посредством РТРС) правдајући чисту издају српских националних интереса, те оптужујући СДС за ортачење са СДА. Што је вјероватно договорено у некој завјери још и прије почетка рата 1992…

Партија је опет испред државних или националних интереса. Партија је светиња! Тито, партија, омладина, акција. Партија је исто што и држава. Осим што се партија не поткрада. Ту дилеме нема и то све знамо.

Оно што ја не знам, поготово кад је Република Српска у питању, јесте да калкулишем. Причаћу онако како јесте, ма кога и колико заболило. Бљује ми се од људи који немају никаквог начела, односно принципа. Због једног Гаврила, који је носио такво чврсто и начелно презиме, немамо права да се фемкамо, швермујемо и унтерхалтујемо.

Сексизам и жене

Замјерају мени исто тако и из СДС, како јавно хвалим премијерку Цвијановић.

И то је истина.

Додуше, никад ни ја ни Фронтал нијесмо добили било шта од Жељке. Напротив. Но, ја ћу наставити и да је браним ако треба. Ваљда тако то раде ови поклоници Принципа. Може и Гаврила.

Предсједница Владе РС својим примјером милионима српских дјевојчица и жена показује како жена исто тако успјешно може да ништа не уради и не поправи. Исто онако добро као Милорад Додик и Александар Џомбић.

И то не само да је жена, већ је жена којој су утрапили да вади врело кестење из ватре. Лако је било изигравати премијера и расипати паре на све стране, кад су се продале телекомуникације и рафинерије. У таквој политици могу и ја бити министар финансија.

У тренутку кад се мамура послије њихове журке, уз празан Ескроу рачун и чекајући нову траншу од зеленаша из ММФ; није лако бити ни Жељка Цвијановић. То што на страначким скуповима игра при дочеку Додика, њен је лични и естрадни проблем.

Обзиром да је позиција на коју су је ставили унапријед била осуђена на неуспјех, најкориснија ствар из читаве те реконструкције Владе РС замјеном министара из СНСД, јесте што је премијер постала жена. СНСД је тим потезом дао још један свијетли примјер, који показује да је српски народ један од најлибералнијих у Европи када су права жена у питању.

РАК грлића катодне цијеви

Са друге стране опет, у случају око избора чланова Савјета Регулаторне агенције за комуникације (РАК), нијесмо видјели баш пуно женске солидарности. Шутило се ту, као и у случају новинарке ФТВ, којој је акутелни предсједник рекао да попуши. Како из Џендер центра Владе РС, тако и од ових што 20 година пуне дупе донираним доларима, да буду невладина савјест заједнице. Шутила је и Жељка.

И ту сам се изјаснио посредством телевизије. На оправдану примједбу како је Марија Милић, бивша уредница Еуроблица, једино женско међу кандидатима, нашалио сам се да је онда очекивано да ће је изабрати. И, право да вам кажем, мислио сам да се не шалим.

Треба ли додати да ни једина жена, по бодовима прва у српском исету, свеједно није изабрана?! Зато што није члан ни једне странке. Зато што није никоме ништа дужна. Зато што је мимо сваке сумње више него квалификована за тај посао. А то код партократијских сексиста никако не ваља. Посебно кад су се покачиле српске странке на Маријин двору.

Ето, то је оно што сам имао да додам. Уз некакав постскриптум Марији да обавезно тужи ту багру која јој је нарушила права. Нека их тјера до Стразбура. Нека и она примјером покаже милионима жена и дјевојчица, како Српкиње имају муда.



0 КОМЕНТАРА

  1. Не знам чиме нас је то Жељка задужила, да је хвалимо. Минимум, да се не критикује. једини ко заслужује похвале су бивши министар здравља и министар полиције. Остало је отужно. И умјесто да Жељка смијени Ковачевића и друге лобисте страних интереса, она да свилен гајтан Станићу. Нема ту среће

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *