Прокупачке Златне кале збуниле археологе

Министарство културе одобрило је почетна средства и подржало археолошка истраживања остатака великог града из рановизантијског периода у селу Злата код Прокупља, недалеко од Царичиног града, до сада највећег налазишта из тог периода откривеног у Србији.

„Овде смо на површини од 15 хектара, на локалитету Златне кале, уз помоћ средстава које нам је Министарство одобрило, започели кампању и поставили четири сонде“, објаснио је вођа археолошког тима Михаило Милинковић.

Према његовим ријечима, током прве фазе откривени су зидови импозантних размјера грађени опеком и необично чврстим везивом и да се претпоставља да су били високи више од 10 метара.

На налазишту Кале археолози су пронашли и брану за акумулацију одакле се град највјероватније снабдијевао водом.

„Она је такође зидана опеком и невјероватних је размјера, 100 метара дужине и 6,5 метара висине, а зидови су дебели 4,4 метра“, каже археолог Михаило Милинковић.

То потврђује да је ријеч о великом налазишту, можда и већем од познатог Царичиног града, који је градио Јустинијан Први на само 14 километара од села Злате.

Пронађени су, наводи вођа тима археолога, и остаци цркве богато украшене мозаицима, а на сателитском снимку тог терена јасно се виде двије улице које се укрштају у велики трг.

„На путу смо да откријемо други град по величини на тлу Србије из рановизантијског периода“, рекао је Милинковић.

Енглески археолог Еванс и аустријски Каниц су у 19. веку пронашли и нацртали видљиве остатке римских старина код села Злата, недалеко од познатог налазишта Царичин град, али оно до данас није истраживано.