Додик: Излазимо из рецесије

Српска ове године излази из рецесије са растом бруто друштвеног производа до два одсто који није велики, али указује на добру тенденцију, рекао је предсједник Републике Милорад Додик. "Глобална криза која је оштетила и велике економије направила нам је значајне проблеме, али борили смо се максимално да смањимо њене лоше утицаје и ово је дефинитивно […]

среда, септембар 18, 2013 / 14:55

Српска ове године излази из рецесије са растом бруто друштвеног производа до два одсто који није велики, али указује на добру тенденцију, рекао је предсједник Републике Милорад Додик.

"Глобална криза која је оштетила и велике економије направила нам је значајне проблеме, али борили смо се максимално да смањимо њене лоше утицаје и ово је дефинитивно година изласка Републике Српске из рецесије", рекао је Додик новинарима на отварању Међународног сајма пољопривреде "Интерагро" у Бијељини.

Предсједник је указао да ће се још појављивати лоше посљедице глобалне кризе, али је поручио да Република Српска има усвојене планове, јасан пут развоја и да је спремна да се суочи са изазовима.

"Република Српска је једина у окружењу који својим јавним финансијама може да повећава плате и пензије, а то смо успјели, јер смо били прави домаћини", поручио је Додик.

Додик је рекао да Српску треба усмјерити ка развојним шансама и могућностима за стварање нове вриједности у пољопривреди и прерађивачкој индустрији.

"Зато је важна повезаност привреда Републике Српске и Србије и ми морамо да што више сарађујемо и да се обједињавамо", рекао је Додик и похвалио партнерство привредних комора и привредника Семберије и Војводине на бијељниском сајму.

Предсједник Српске је указао и на дебаланс који се појављује у пословању српских компанија у БиХ.

Према његовим ријечима, 80 одсто фирми из Србије има заступнике у Федерацији БиХ, иако више од 90 одсто промета остварују на тржишту Републике Српске.

"Без обзира на слободне пословне одлуке, то је дебаланс, није фер и помало не годи", рекао је Додик.

Он је додао да нема хрватских фирми са представништвом у Бањалуци и Републици Српској.

Додик је поручио да вјерује у добар развој ситуације у Српској и да је томе посвећен.



0 КОМЕНТАРА

  1. „Република Српска је једина у окружењу који својим јавним финансијама може да повећава плате и пензије, а то смо успјели, јер смо били прави домаћини“, поручио је Додик.

    BUAHAHAHA CIJEPAM SE OD SMIJEHA :D))))

    Ramštajne, izgleda da ima velike istine u tvom gornjem komentaru 😉

  2. Колико знам када БДП расте два квартала заредом, сматра се то изласком из рецесије.

    Додик је апсолутно у праву, с тим да је и у 2011. било три квартала заредом раста БДП-а, надајмо се да ће се овај континуитет наставити.

  3. Најзначајније инвестиције чија је изградња почела или ће почети у 2013. години су:

    • ТЕ Угљевик 3: вриједност 900 мил. евра (изградња ТЕ и отварање рудника): У току је прикупљање понуда на расписани јавни позив за изградњу термоелектране Угљевик III са два блока од по 300MW. Годишња производња ове ТЕ би износила око 4400 MWh ел. енергије. Фирма „Comsar energy Srpska“ је у претходном периоду већ обавила одређене припремне радове и истраживања геолошких резерви угља на простору Угљевика.

    • ТЕ Станари: 480 мил. евра (300 МW): У мају 2013. године званично отпочели радови на изградњи термоелектране од стране ЕФТ РиТЕ Станари. Изградња/реализација пројекта по систему „кључ у руке“ је потписана са кинеском компанијом „Dongfang Electric Corporation“, а у току изградње ангажован је и велики број домаћих извођача

    • Финансијска конструкција за градњу термоелектране је затворена са Кинеском развојном банком и другим европским банкама. Завршетак свих радова и пуштање у рад се очекује крајем 2016. године.

    • Аутопут Бањалука – Добој: 150 мил. евра: Тренутно се одвијају радови на дионици аутопута Прњавор – Добој, за што су средства обезбјеђена из кредита EBRD-a. За дионицу аутопута Прњавор – Бањалука изабран је извођач, али није потписан уговор. Финансира се из средстава EIB-а. Преговори са EIB-ом су завршени, очекује се потписивање уговора и увођење извођача у посао.

    • ХЕ „Дабар“: 170 мил. евра (159 МW): Концесија за градњу ХЕ Дабар додијељена је предузећу ХЕ Дабар чију су оснивачи и власници МХ Електропривреда РС и ХЕ на Требишњици. Дио геотехничких истражних, те припремних радова је завршен (приступни путеви). У току су преговори са потенцијалним партнерима из Аустрије (Andritz Hydro) у циљу обезбјеђења потпуне финансијске конструкције за наставак активности на изградњи ХЕ Дабар. Уговор о концесији потписан 28.07.2011. године. Годишња производња око 252 GWh. Први дио радова завршен на изградњи доводног Фатничког тунела. Добијени су локацијски услови и издата је еколошка дозвола. Припремни радови су у току (Израда канала и компезационог базена у Фатничком пољу).

    • ХЕ „Мрсово“: 90 мил. евра (37 МW): Концесију за градњу и коришћење ХЕ Мрсово на ријеци Лим добила је фирма „Comsar energy Srpska“. Завршена су геотехничка истраживања на локацији градње електране, а у току су припреме за израду пројектне документације и стварања услова за изградњу приступних путева у 2014. год.

    • Пројекат водовода и канализација: 100 мил. евра, од чега: 50 мил. евра кредита, 35 мил. евра грант и 15 мил. евра сопствено учешће (23 општине су иницијално ушле у пројекат, тренутно се налазе у различитим фазама реализације, највише су урадили Нови Град и Козарска Дубица, постоји интерес још 7 општина да се укључе у пројекат),

    • Пројекат заштите од поплава: Укупна процијењена вриједност Пројекта је 98,4 мил. евра, од чега је: 74 мил. евра кредит EIB-a, 21,6 мил. евра кофинансирање Владе РС и 2,8 мил. евра средства ЕУ за техничку помоћ. Реализација Пројекта је предвиђена у 2 фазе, од чега је за финансирање I фазе Пројекта EIB одобрио Републици Српској кредит у износу до 55.000.000,00 евра. По завршетку реализације I фазе и уколико буде било потребно, Републици Српској ће се одобрити кредитна средства за финансирање II фазе Пројекта. Циљ Пројекта је санација штете од поплава и хитна реконструкција инфраструктуре за заштиту од поплава дуж плавног подручја ријеке Саве и њених притока. Изабрани извођачи по тендерским групама и ускоро ће услиједити закључивање уговора са изабраним извођачима и повлачење прве транше кредира EIB-a.

    • Пројакат „Модернизација болница“: 100 мил. евра: планирано је завршити Нову болницу Бијељина и извршити реконструкцију Клиничког центра Бањалука. Нова Болница бијељина је завршена и отворена, а у току је тендер за избор извођача за реконструкцију Клиничког центра Бањалука.

    • Пројакат Кореја – фаза 3 (изградња јужног крила Клиничког центра Бањалука): 30 мил. америчких долара (23 мил. евра): планирани грађевински радови и опремање јужног крила КЦБЛ, а за реализацију задужена компанија из Јужне Кореје. Тренутно се изводе грађевински радови, а комплетан завршетак пројекта се очекује до јесени 2014 године.

  4. filipvito, 19.09.2013. 07:37:35
    O kojim ti investicijama govoriš, to što ste doveli strance da na našim rudnicima za sebe grade termoelektrane, na rijekeama hidroeletktrnae. Ko je pitao narod da se njegovi prirodni resursi otmu i daju stancima.
    I to nazivaš stranom investicijom i još se time hvališ.
    Čega se pametan stidi budala se ponosi.
    http://dragas.biz/dokumenti/studijaopravdanosti1.doc

    http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=27204

    STRANA INVESTICIJA IZGRADNJE TERMELEKTRANE SE MOŽE IZVESTI SAMO NA DVA NAČINA.
    1 DA STRANI INVESTITOR GRADI SEBI TERMOELEKTRANU I DA KUPUJU UGALJ PO TRŽIŠNOJ CENI 130 KM PO TONI.
    2 DA SE STRANOM INVESTITORU ZA IZGRAĐENU TERMOELEKTRANU NOVAC ULOŽEN U NJENU IZGRADNJU VRAĆA SA KREDITNOM KAMATOM KROZ ISPORUKU ELEKTRIČNE ENERGIJE.

    Ne postoji ni jedan drugi način pravedenog investiranje.
    A ovo što se radi u Ugljeviku je potpuno davanje rudnika stradnom investitoru da on sebi gradu na njemu termoelektranu u sebi proizvodi struju dok mi budemo 40 godina nemoćno gledali kako se krčme naši prirodni resursu a struja proizvedena na našem uglju se prodaje Evropi po paprenim cijema i od toga strani investitor ostvaruje godišnju dobit od 600 miliona KM.
    A tada će oni koju su potpusali te ugovore i dali naš rdunik strancu da sebi pravu termoelektranu da budu negde dalekom, a narod koji izumire u ropstvu kod stranih investitora koji zaposjeli njegove prirodne resurse, neće moći do njih da dođe.
    http://www.youtube.com/watch?v=OCpctqB5wMI
    http://www.youtube.com/watch?v=_15nATlSg0Q
    http://www.youtube.com/watch?v=yefroNPz0hY
    http://www.youtube.com/watch?v=HTW0OKgPeVE
    http://www.youtube.com/watch?v=cQAEV_RDqO8
    http://www.youtube.com/watch?v=qDV6Mt3GGJA

  5. Петар Пеција, 19.09.2013. 07:18:05
    Na osnovu čega raste BDP, na osnovu podignutih kredita?
    BDP raste na osnovu pojačanog zaduživanja, smanjene proizvodnje i povećanog uvoza.
    PO zvaničnoj statistici Zavoda za statistiku prikazuje se da ne BDP RS 8,5 milijardi KM. 2,5 puta veču nego 1990. godine kada je sva privreda koja je uništena u privatizaciji radila. Naš realni BDP, ono što je naših ruku delo je 1,7 milijardi KM. Nemogu se proizvodi iz uvoza, koje se ovde prodaju, i koji su tamo nege u inostranstvu upisani u njihov BDP, ponovo i kod nas upusivati u BDP.
    Tado da po Briselskoj metodologiji indeksa potrošačkih cena što se više zadužuješ, što više ulaziš u platne deficite i što više stiže novca od naših ljudi zarađenog u instranstvu tim sve to što se troši ovde prikazuje kao BDP. Taj potrošni model obračuna BDP može da se primenjuje u razviejnim zemljama poput Nemačke gde je približno jednaka proizvodnja i potrošnja.
    Na osnovu ovakve manipulacije sa statističkim obračunom BDP, stvara se osnva za nova dodata zaduživanja kod MMF-a.
    I što se više zadužujete BDP sve više raste, i svrate osnov za nova još veća zaduživanja.

  6. Психо је одустао од оних сулудих лажи о запошљавању, сто хиљада запослиће током ове године, а петсто хиљада у наредној години, милион тамо следеће године, итд. итд,…пошто су такве лажи више него очите у народу, сад су психића окренули у ову причу, рецесија, нерецесија, шупље, празно, до пола пуно, ово, оно, држи, пржи,…а увијек ће имати овакве флипервите да избаце бомбастичне податке, граде се ти Станари већ ко Скадар на Бојани, али никако да се увати млада Гојковица и зазида у њих!

    Зазидајте у ту ТЕ Станари тог психа, можда нас коначно и крене!

  7. Da nije bilo krađe i partijskog zapošljavanja u Elektroprivredi zarad ostanaka na vlasti, Elektroprivreda bi sama novcem od prodate struje za 18 godina posle rata izgradila TE Stanate, TE Ugljevik i hidroelektrane na Drini, Trebišnici, Limu…
    Eletropriveda je dobila u nasleđe sve izgrađene hidroelektrane i termoelektrane iz prethodne države, dobila je prirodne resurse ovog naroda a za uzvrat ništa nije izgradila. Sramota za parazitski Elektroprivredu.
    Ne samo da niša nisu izgradili nego se još zadužuju i ekonomski upropaštavaju termoelektrane, sudskim procesima.
    Konačan cilj je prodaja Elektroprivede.

  8. BDP raste ali na osnvou kredita. Uradi se autoput digde se kredit isplate se plate radnicima i to se upiše u BDP. Kompeletan uvoz-svi znamo da smo preplavljni uvoznom robom, jer više od pola hrane uvozimo, a gde su proizvodi autoindustrije, eletronika, telekomunikacije, informatička oprema, isplaćuje se podignutim kreditima.
    Čime se to pokriva toliki uvoz, izvezenim sirovinama i prirodnim resursima. Prodajete balvane, a uvozite nameštaj proiveden od tih balvana. Eto to je ta pokrivenost uvoza izvozom.
    Što ste zvali MMF ako imate pokrivenost uvoza izvozom, što niste ratu kredita vratili ne podizanjem novog kredita.
    Zaposlenost raste samo a državnoj administraciji i institicujama sistema, opštinskoj administraciji, ovo što se iz budžeta – kreditom MMF-a i porezima finanisira.
    Istovremeno zaposlensot opada u privredi, preprađivaškoj industriji i građevinarstvu, a time i obim proizvodnje opada.

  9. sasa75, 19.09.2013. 12:29:06

    Ма благо нама, све нам машала расте, ено и ракуљ признао да и њему расте к..ац, ваљда, пошто пензија не расте, а и ово мало извоза што се поправило је било захваљујући Шаровићевом министатрству за спољну трговину, ако смјене њега ни тамо се неће имати шта тражити!

  10. Зна ли овај човек где се налази, да је ово 2013 год., и да се не налазимо у емисији Надреалисти? Мили наш предсједниче, молимо Вас да се вратите у реалност у којој све више људи кредом цртају кифле по зиду, бар да их гледају када не могу да их купе.

    Ако немате шта паметно рећи, мили наш предсједниче, онда боље да ћутите или нам свима наштимајте кредите од 3 милиона КМ, па да направимо бизнисе.

    Неко је овде добро рекао, да наша економија свакодневно јача јер се повећава извоз.. Да, видјели смо како то раде велики добробрижници, неки су (можда на 23 тури) ухваћен са торбом Евра приликом „извоза“.

  11. Зна ли овај човек где се налази, да је ово 2013 год., и да се не налазимо у емисији Надреалисти? Мили наш предсједниче, молимо Вас да се вратите у реалност у којој све више људи кредом цртају кифле по зиду, бар да их гледају када не могу да их купе.

    Ако немате шта паметно рећи, мили наш предсједниче, онда боље да ћутите или нам свима наштимајте кредите од 3 милиона КМ, па да направимо бизнисе.

    Неко је овде добро рекао, да наша економија свакодневно јача јер се повећава извоз.. Да, видјели смо како то раде велики добробрижници, неки су (можда на 23 тури) ухваћен са торбом Евра приликом „извоза“.

  12. Dragan Sajić iz Banjaluke ima penziju od 250 maraka i nakon ovog uvećanja dobiće nešto više od osam maraka na postojeću penziju. Sa tim iznosom, kaže nam Dragan, ne može se živjeti kao čovjek: „Ništa to nije urađeno. Ne znam da li se djeci mogu zamazati oči sa tim. Oni trebaju sebi hiljadu maraka da smanje pa da povećaju ovamo. Sam sebi pojeftinjuješ sa tim što nećeš da kupiš. Neka stoji do sutra i onda odgodiš ono što je trebalo da kupiš. Vrtiš se u krug i praviš sam sebe budalom“.
    Momčilo Kević, takođe penzioner iz Banjaluke kaže da penziju potroši odmah nakon što je dobije, što dovoljno govori u kakvom stanju je ova populacija: “Lijekovi jedno 50 maraka mjesečno i režije 200 maraka. Ne da je sramota, to je…”.

    Najniža penzija u RS-u, isplaćena u augustu, iznosila je 160, a prosječna 314 maraka

Оставите одговор