Фактички забавно: Жељка фактички Цвијановић

Многима је запало за ухо да премијерка Републике Српске у интервјуу за Алтернативну телевизију из Бање Луке, често користи ријеч – фактички. Разговор је трајао 45 минута, и за то вријеме је предсједница Владе РС успјела 58 пута рећи "фактички". Ако смо добро пребројали. Једном чак и четири пута у истој реченици. Свако, наравно, има […]

петак, мај 24, 2013 / 18:34

Многима је запало за ухо да премијерка Републике Српске у интервјуу за Алтернативну телевизију из Бање Луке, често користи ријеч – фактички.

Разговор је трајао 45 минута, и за то вријеме је предсједница Владе РС успјела 58 пута рећи "фактички". Ако смо добро пребројали. Једном чак и четири пута у истој реченици.

Свако, наравно, има неку узречицу и користи је често. Но, када примјетите да нека особа на телевизији често говори "схваташ", "овај", "како бих рекао", "знате"; проблем почне представљати то што више не слушате шта прича, већ само примјећујете и бројите узречице.

То је прилично незгодно за политичке личности. Да је премијерка одабрала неку српску ријеч, можда се то толико не би ни осјетило; али свакако би они задужени за медијски иступ и за односе са јавношћу кабинета госпође Цвијановић требали обратити пажњу на исти.

Ми то чинимо бесплатно, јер за сада је ова појава само забавна, без озбиљнијих политичких конотација.



0 КОМЕНТАРА

  1. Stalno, konstantno ponavljanje neke riječi, ovaj, onaj, njučanje, stenjanje, NARAVNO, faktički, prosto, kako bi rekao, je najbolji primjer NEPOZNAVANJA MATERIJE ili nedostatak termina koji u datom trenutku najbolje oslikava tematiku. Često, precesto politikanti opaljuju riječi, a da njihovo značenje uopšte ne odražava temu ili trenutnu misao, već je jednostavno bitna tehnika ispaljivanja. Ova gospoja, koju su izglasali za premijera ima veliku govornu manu. Da da, prijatelju, mane. Ja sam jednom napisao, ni tačke, ni zareza, ni velikog slova. Ima potrebu da ispaljuje TEŠKE termine, a može lagane da dodje do uha onih, još uvijek u BH 36% nepismenih, koji je slušaju, i koji na kraju njene besjede zaključe, nista ne reče a ubi se pričajući, što FAKTIČKI govori o nerazumijevanju materije, posebno ekonomske terminologije koju hoće žena da izbaci.

    Jadna li nam majka, ali većina ju je izglasala.

  2. Šta vam je pa ona samo imitira dodika, svjesni ili podsvjesno, govori isto da imaju kapacitet da nešto urade, animozitet, i u tom smislu će tako faktički uraditi…
    Ona ustvari praznim blagoglagoljanjem ispraznih reči koje ništa ne znače prikriva svoje neznanje, vidi se da je žena izgubila kompas, ona ne samo da nezna šta se oko nje dešava, negu uopšte nema predstavu kako ljudi živi, niti ona ni bilo ko iz vlade ima i jednu razumni ideju kako bilo koji problem rješiti. I zato će se samo pozivati na stane investitore. I Biraču je tako lagodno govorila kao da je to pogon ili neka radionica a ne privredni gigant u kome je od naroda opljačkano milijardu maraka.

  3. I inače, svi iz Dodikovog okruženja ga na ovaj ili onaj način pokušavaju imitirati. Da, ima čovjek karizmu, auru neku, znaš ono velik, markantan, mrk, oštar pogled, čuje mu se krupan glas jasno, te pjevač, te zna opsovati baš kako prosječnom građaninu RS odgovara. Ali, to je njegova gluma i kod svih ostalih je smiješna. Evo i ovaj premijer isto imitira kao i prošli. Sjetite se Džombića ili Čađe. Metar i g..no, a faktički oni imitiraju Vožda. Pih.

  4. Onaj je gradio i zapošljavao, ovaj razgradjuje i raspošljava,
    Onaj je bio sa borcima, ovaj je švercovao i prodavao borcima po crnoj berzi cigare.
    Onaj je imao jeedan Goli Otok, ovaj od cijele republike napravio goli otok.
    Onaj je dao narodu besplatno liječenje i školovanj
    ovaj ne lijeći i ne školuje-
    Onaj bravar, ovaj mesar.
    Onda škole radile u tri smjene, sela puna,
    sada nas ima kao u pola BG, škole prazne ili poluprazne

    onda se pjevalo gradilo, sada se razgradjuje i sada je vrijeme plakanja.
    Još malo pa nas nestalo!
    Sve ničice leži u anesteziji, polumrtvo.

  5. Факктички шака јада, ни мушко ни женско празноглаво, необразовано, али надасве дрска сподоба којој дадоше моћ и судбину народа у шаке којима млатара не би ли се некако „изразила“ ни сама не знајући о чему.

    Ипак ненадмашна је у породичној похлепи и згртању за ближње.

    Срамота.

  6. Srbe je sjebao OVAJ, neuporedivo više nego ONAJ. Naša govna nas uništiše. Jhaču , sve dok budemo branili svoje izrode , svoje lopove,ubice, nastrane vladike koji nam podvode i siluju djecu , koji stavljaju crkve pod hipoteke ne zaslužujemo da postojmo .Stoga i nestajemo, i nije mi žao. Kada nema one Srpske za koju se ginulo, neka nema ni ove lopovske i antisrpske i antiljudske. I, nije mi žao što nestaje.

  7. Pokojni prof.Nakic bi vjerovatno rekao:
    „de nihilo quoniam fieri nihil posse videmus.“

    Naravno nas iracionalni optimizam nam uvijek iznova sugerira da su cuda moguca.
    Uzmimo na primjer ministra Z.Kovacevica koji voidi tako vazan sektor a koji je na nivou…
    Sta tri tacke znace znaju najbolje oni sa kojima je svojevremeno trgovao sa italijanskom obucom II klase…

  8. Онај је побиједио Србе у цјелини јер је читав живот посветио њиховом уништењу. Од Првог свј. рата када је учествовао у масовним злочинима над Србима, преко Другог свјетског рата када је распиривао братоубилачки рат између партизана и четника, поштеђујући усташе о чему свједоче бројни документи, свјесно и намјерно жртвујући српску нејач изазвањем страдања и одмаздама 100 на једног или 50 за једног рањеног швабу, послије рата је уништио комплетну српску интелектуалну елиту коју је највећим дијелом побио, дијелом иселио, што је за посљедицу довело до тога да као народ немамо елиту, а што нас је врло често спашавало у тежим историјским приликама.

    Србија је била слушкиња у Југославији. Служила је као сировинска база одакле су се сировине извлачиле, прађивале по Словенији и Хрватској, а онда су се финални производи враћали чиме је Србија пропадала и од земље која је имала највеће компаративне предности за развој у бившој земљи дошла у ред најсиромашнијих. Развијала је све друге, она је пропадала. Када кренете од Београда ка југу можете сам да плачете од муке када видите оно сиромаштво, заосталост… Исто као и у овим крајевима о чему сам већ говорила на другој теми неки дан. Дакле, системски, плански, свјесно и намјено уништавање српског народа.

    Срби као народ ономе немају на чему да буду захвални, баш напротив.

Оставите одговор