Пјесма Ђурђевдан настала је у возу за Јасеновац

Тог Ђурђевдана је цијели свемир плакао над судбином српске нејачи. Крволочне хорде и наоружана багра испратила је у казамат обичан недужни народ. Пише Вукашин Беатовић Други свјетски рат је био ноћна мора за цијелу нашу земљу. Ни на једном педљу није било лако а Сарајево је и тада понијело изузетно тешко ратно бреме. Тај град је и […]

понедељак, мај 6, 2013 / 07:31

Тог Ђурђевдана је цијели свемир плакао над судбином српске нејачи. Крволочне хорде и наоружана багра испратила је у казамат обичан недужни народ.

Пише Вукашин Беатовић

Други свјетски рат је био ноћна мора за цијелу нашу земљу. Ни на једном педљу није било лако а Сарајево је и тада понијело изузетно тешко ратно бреме. Тај град је и у овом случају искрварио због сваког зла и сваке мисаоне настраности свих крвника без обзира на коју су се страну Богу окретали.

Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бјежати из Сарајева. Уточиште су налазили на сусједним планинама или пак у Србији. Наравно, одређен број људи је остао у свом граду, вјерујући да у душманима ипак постоји мрва човјечности и емпатије. Нису ни претпоставили шта им ђаволи спремају.

Ђурђевдан је!

Освануо је шести мај 1942. године. Било је то хладно сарајевско јутро. Полиција НДХ наредила је да се Србима припреми "ђурђевдански уранак". У четири сата ујутру у град су се сливале колоне заробљеника из Јајце-касарне – са брда изнад Бембаше.

Придружили су им се сапатници из логора Беледије, Ћемалуше те Централног и Градског затвора као и касарне Војводе Степе. Колоне су се сусреле на Обали Кулина бана гдје су дочекали воз смрти.

Наиме, трамвајска пруга у Сарајеву имала је ширину ускотрачне жељезнице па је воз из Брода по наредби руководства НДХ ушао у град. Пред очима српских мученика на Обали Кулина бана појавила се дуга композиција теретних вагона која се простирала баш колико и колона затвореника – од Вијећнице па све до Електроцентрале.

У колони је било око три хиљаде махом младих људи. Међу њима је било и домаћина који су утамничени заједно са својим синовима а било је и муслимана који су се заузимали за Србе или су се изјашњавали као Срби.

Разуларени усташа пред колоном је узвикивао: "Ђе сте Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јаснеовац!".

На вагонима је писало "седам коња или четрдесет војника" а усташе су у један вагон уводиле и до двије стотине људи. Воз смрти је тог истог 6. маја 1942. године, на Ђурђевдан из Сарајева кренуо у Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су падати у кризе због страха и неизвјесности. У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске "Слоге" у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извјежбаним и смјелим баритоном из срца и душе запјевао је:

"Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан
је!"

По доступним свједочењима, усташе су због пјесме Ђурђевдан затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без зрака на малом простору збијени једни до других.

Од три хиљаде колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло двије хиљаде душа, а њих двије стотине је преживјело тортуру. Захваљујући преживјелима ми данас знамо за овај догађај.

Бијело Дугме – Ђурђевдан је

Под утиском ове приче, сарајевски музичар Горан Бреговић је обрадио пјесму коју су пјевали заробљеници – "Ђурђевдан је". Та пјесма је у међувремену постала планетарни хит који се изводи на више свјетских језика. Али, на нашу велику жалост, многи Срби данас не знају за воз смрти и за право значење ове пјесме. Сви смо свједоци да је она заступљена на свакој српској прослави, уз алкохол и дигнуте руке.

Било би сјајно када бисмо за промјену почели поштовати нашу прошлост. То је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови
крвави Ђурђевдан.

Нека је вјечна слава свим жртвама јасеновачког казамата!

 

Првобитно објављено на Фронталу 2012-04-22

kako je nastala pjesma đurđevdan bijelo dugme goran bregovic jasenovac sarajevo ndh genocid nad srbima drugi svjetski rat




0 КОМЕНТАРА

  1. Što se tiče pjesme Ederlezi, Bregović je zasigurno pokupio melodiju i to jeste originalna romska narodna pjesma, koja se javlja i u Kustinom Domu za vješanje.
    Međutim, tekst od pjesme Đurđevdan se mnogo razlikuje u odnosu na Ederlezi i to ćete najbolje vidjeti na engleskom prevodu Ederlezija, u gore navedenom linku. Tražio sam na googlu porijeklo teksta Đurđevdan, ali bezuspješno.Vrlo moguće da je taj tekst Bregović negdje iskopao upravo iz zapisa narodnih rodoljubnih pjesama sa područja Sarajeva iz 2.sv.rata, tako da je gornji tekst moguće i istinit. Molio bih autora gore navedenog teksta da nam da malo više podataka o izvoru ove priče. Pozz

  2. Strasno! Zasto se ne snimi film o ovome dogadjaju pa da svijet vidi kako je bilo Srbima u Sarajevu? Tako bismo ucutkali andjeline i sve njoj slicne. rtrs, md, vlada se razbasuju i trose nemilice pare za avione, helikoptere, aerodrome… Zasto md nije predlozio nekidan ministru iz Izraela da zajedno snomimo ovaj film? Znam da citaju frontal pa eto im prijedloga!

  3. У овом тексту са Википедије пише да текст Бијелог Дугмета није исти као цигански.

    Вукашин ово није измислио, јер о овоме је писао професор и историчар Жарко Видовић, и сам Сарајлија и логораш.

    http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

    http://krivak.rs/index.php/clanovi/132-zarko-vidovic.html?141c69f3214c1d8e4041fc32184fb0bb=16909ab1efafed9149b08c74199a4ea1

    А то можете пронаћи овдје, након текста о Вукашину из Клепаца.

    http://www.jasenovac-info.com/biblioteka/sveti_Vukasin.html

  4. užasna priča.. kao i većina iz tog perioda.. do 90-ih su u Banjaluci Romi sa Veselog brijega Đurđevdan proslavljali po tri dana. Orila se pjesma koja se čula i mnogo dalje od Veselog brijega a ponekad bi i sjeli na svoje zaprege i provezli se kroz druga naselja pjevajući Đurđevdan i veseleći se.. ni toga više nema a fali…

  5. Чула сам да су још неки медији говорили о овоме. Фронтал је урадио праву ствар. Хвала.

    Срећна слава свима који данас славе!

  6. Ex da je više ovakvih tema na frontalu, pa da se ovim NAŠIM Srbima otvore oči, te da jednom za svagda shvate ko su i ko treba da budu! Da saznaju kako su im pretci „živjeli“ i šta su sve doživjeli u ovoj „našoj“ Bosni!

    Kada sam prije nekoliko godina, za mog velikog prijatelja i velikog čovjeka, Srbina, patriotu …… gospodina Momira Krsmanovića:

    http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9A%D1%80%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

    (molim Vas iskreno da pročitate bar jeno njegovo djelo)

    radio prikupljanje materijala za novi roman, spominjala se verzija nastanka „Đurđevdana“ i nije se moglo sa sigurnošću utvditi vjerodostojnost, jer nismo mogli pronaći nikoga relevantnog za potvrdu.
    Stradanje srpskog naroda na ovim prostorima je nekako uvijek stavljano u drugi plan, uvijek se nalazio neko ili nešto da sebe stavi u prvi plan. Komunisti su zarad „bratstva-jedinstva“ pod prijetnjom kažnjavanja zabranili da se potenciraju takve priče a kamo li da se radi nekakvo ozbiljno istraživanje. Stradanje Srba je za njih bila kolateralna šteta i oni su tu priču veoma lako izbalansirali „istorijskim“ činjenicama o četnicima i njihovim „zvjerstima“ (sjetite se šta su NAS učili u školama iz istorije).
    Danas se zarad političkih ciljeva i ličnih interesa, manipuliše „istinama“ i činjenicama, tako da neki čestiti Srbi požele da to i nisu!
    Stradanje podrinjskih,sarajevskih i svih bosansko-hercegovačkih Srba, je nešto što se može uporediti sa još samo dva-tri slučaja u svijetu. Nama smo sami mi krivi zato što kroz istoriju nas uvijek vode i zastupaju ljudi koji niti imaju elementarnog znanja niti volje i hrabrosti da istinski brane i sačuvaju ovaj napaćeni narod!

    Završio bi sa jednim citatom mog dragog, gore spomenutog, prijatelja:

    ___________________________________________________________
    VIŠEGRAD

    … Bosna je odvajkada bila turska — reče Hasan i zarumene se u licu kao da ga je neko od prisutnih ošamario.Gosti se pogledaše, smrkoše čela i prestadoše jesti. Sve se za trenutak utiša, kao da je kuća prazna.
    — Nemojmo, ljudi, razgovarati o politici. Danas je moje veselje, proslavljam krsnu slavu i svi ste mi dragi gosti — progovori domaćin, nastojeći da razbije mučno ćutanje.
    — Izgleda da ja ovdje nijesam dobrodošo — reče Hasan i podiže se s klupe.
    — Ma kako nijesi, bolan ne bio? Šta ti bi? — povika domaćica i rukama mu pritisnu ramena da sedne.
    — Pusti me. Naš Kuran mora ući i u srpske kuće — reče Hasan, odgurnu domaćicu i poñe prema vratima.
    Branko preblede, poñe za njim da ga isprati i zastade na pragu. Hasan Šabanija izvadi pištolj iza pojasa i ispali Branku četiri metka u stomak. Potom pobeže u svoje selo Gornje Brštanice
    ___________________________________________________________

    Početak knjige I BOG JE ZAPLAKAO NAD BOSNOM
    ovdje je možete pročitati i preuzeti:
    http://www.scribd.com/doc/2867257/Momir-Krsmanovic-I-Bog-je-zaplakao-nad-Bosnom

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *