Војнићев рукопис

Војнићев рукопис или Рукопис Војнич – то је једа од оних ствари које се не уклапају. ВОЈНИЋЕВ РУКОПИС ( voynich manuscript ) – је тајанствени спис, осликан биљкама и знацима зодијака, написан непознатим писмом. Књига је названа по пољско-америчком продавцу књига Вилфриду Војнићу, који ју је набавио 1912. године са неутврђене локације у Европи, а  […]

недеља, новембар 11, 2012 / 05:10

Војнићев рукопис или Рукопис Војнич – то је једа од оних ствари које се не уклапају.

ВОЈНИЋЕВ РУКОПИС ( voynich manuscript ) – је тајанствени спис, осликан биљкама и знацима зодијака, написан непознатим писмом. Књига је названа по пољско-америчком продавцу књига Вилфриду Војнићу, који ју је набавио 1912. године са неутврђене локације у Европи, а  док је прегледао ковчег са књигама које му је на продају понудило Братство Исусоваца. Војнић је остатак свог живота посветио откривању мистерије која је обавијала поријекло књиге и дешифровању њеног значења. Он је преминуо 18 година касније, а да није разоткрио ниједну од тајни ове књиге.Вjерује се да је приjе тога, током стотина година била у посjеду разних владара и алхемичара. Данас се чува у библиотеци риjетких књига Универзитета у Јејлу.

Неразумљиво писмо и чудне илустрације Војнићевог рукописа се одупиру сваком покушају да се разумије њихово значење. Међутим недавно је тим истраживача са Универзитета у Аризони ријешио је једну од највећих мистерија: када је књига написана? Користећи радиокарбонско датирање ( Ц 14), тим под руководством Грега Хоџинса на одјељењу за физику Универзитета у Аризони, је утврдио да се листови пергамента рукописа могу датирати у XV вијек, чинећи књигу један вијек старијом него што се то раније мислило. Датум сачињавања књиге сужен на период између 1404. и 1438. године, што је период ране Ренесансе. Суштина радиокарбонског датирања ( Ц 14) је у томе да када биљка или животиња угину, ниво Ц 14 атома угљеника се смањује по предвидивој стопи. То може бити искоришћено да се одреди период времена који је прошао од тренутка њиховог угинућа. Оно што важи за биљке и животиње, важи и за материјале начињене од њих. Будући да су листови пергамента Војнићевог рукописа начињени од животињске коже, они могу бити датирани помоћу овог ( Ц 14) метода.

 Ова књига чини да ” Да Винчијев код” изгледа сасвим незанимљиво: редови текста нечитко су написани на видно старом пергаменту, око интригантно нацртаних илустрација које представљају биљке, астрономске карте и људске фигуре које се купају у – вјероватно – извору младости. На први поглед, ”Војнићев рукопис” не подсјећа ни на једно познато античко дјело са текстом и цртежима.

Међутим, други, пажљивији поглед показује да овде ништа није онако како изгледа. Непозната слова, од којих нека подсјећају на латинска слова, друга која не подсјећају ни на један познати језик, груписана су тако да изгледа да формирају ријечи и реченице, осим што не наликују било чему што су могла написати – или читати – људска бића.

Ни стручњаци за откривање шифрованих података још нису растумачили овај рукопис.

 Тим са Универзитета у Аризони је успио да помјери претпостављени датум стварања Војнићевог рукописа уназад за сто година, што је откриће које је оповргло раније постављене хипотезе о његовом поријеклу и историји. На другим мјестима, експерти анализирају мастило и боје којим су исписана слова и начињене илустрације.

Откривено је да су боје компатибилне са ренсансном палетом боја – бојама које су биле доступне у то вријеме. Текст показује чудне карактеристике као што је понављање употребе неке ријечи, или промјену једног слова у правилном редослиједу. Чудноватости као што су те чине да је веома тешко разоткрити значење. Постоје типови шифри у које је значење уткано преко неразумљивих ријечи. Стога је могуће да већина њих не значи ништа. Постоји стари начин шифровања при чему је потребно парче папира са стратешки размјештеним рупама на њему. Када се те ”рупе” поставе преко рукописа, могуће је прочитати слова у њима. О чему рукопис стварно говори, не зна нико, али изгледа да је у питању један опсег тема повезаних са алхемијом. Тајанственост је понекад повезивана са алхемијом, тако да би било у складу са традицијом да је знање које је садржавала ова књига било кодирано.

Писмо

Уз тајанствени рукопис који је откупио Војнић, налазило се и једно писмо, писано на латинском, датирано 1666. године. Писмо је потписао Јоханес Маркус Марси од Кронланда, некадашњи ректор Карловог универзитета у Прагу, и било је упућено ученом Језуити Атанасиусу Кирхеру (1601-1680) у Риму. У писму се помиње да је приложени рукопис својевремено био откупио “Император Светог Римског Царства Рудолф Други“(1552-1612) од Бохемије за суму од 600 златних дуката (око пола милиона данашњих евра) .  Марси бираним ријечима моли Кирсхера да покуша да дешифрује рукопис, и помиње да постоји вјеровање како је оригинални писац рукописа Роџер Бејкон, францискански фратар (1214-1294), али да за то не постоје поуздани докази.

На интернету можете пронаћи неколико теорија о ономе шта овај рукопис представља, а неке од њих сугеришу и да је превара.

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Имам га на свом зиду на Фејсу одавно у оригиналу комплетног и добро очуваног! Занимљиво је то што биљке које су нацртане у њему не постоје на земљи. Слова нису налика ни једном писмо које је на планети икада постојало (изучавао сам писма јер сам графичар)а слике су такве да се види да у том свијету постоји хијерархија и људи имају облик људи какви су и данас.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *