Црна Зорица (Crna Zorica)

Зорица је дјевојка са села над којом виси страшна клетва: Откако се њена прва љубав удавила у ријеци, мушкарци око ње умиру на несвакидашњи начин! Разјарени сељаци зову је "пољубац смрти”.

Случај преузима уображени београдски полицајац Мане, на привременом раду у „уклетом“ селу. Иако не вјерује у ‚‚бапске приче“, ускоро ће морати да се суочи са наоружаним сељацима, али и да открије да ли је Зорица серијски убица или дјевојка жељна љубави?

То је кратак синопсис филма „Црна Зорица” и тако је писало у његовој најави у нашем биоскопу.

Трејлер је обећавао мало више ђавољих вароши, источне Србије, влашке магије, али „Црна Зорица” је ипак комедија.

Иако се гроб и убиство појављују већ на почетку филма, касније је освјетљење појачано, а авантура преузима примат над мистеријом. Крај је сасвим сладак, али са дозом намјерног лакрдијашења и зезанције -сатире, које има и иначе.

Остало је необјашњено откуд болница у шуми, и доктор који Зорици помаже, али то је опет везано за поменто зезање са жанровима. Ако сте чекали филм о страви и црној магији, чекаћете га још (Можда ако неко сними нешто по овим причама), али бркате Зоричине бабе су хит и једна од ствари која даје филму то „контролисано географско поријекло”, енолошки речено.

Бранислав Трифуновић подсјећа на себе у оној Самарџићевој серији по Балашевићевој пјесми (гдје је човјек још глумио?) а Љума Пенов је симпатична.

Сценарио: Горан Мојсин, Христина Хаџихараламбус

Режија: Радослав Павковић, Христина Хаџихараламбус

Улоге: Бранислав Трифуновић, Љума Пенов, Мирјана Карановић, Никола Пејаковић, Михајло Миша Јанкетић, Олга Одановић, Зоран Цвијановић, Милош Самолов, Добрила Стојнић, Младен Андрејевић, Дубравко Јовановић, Стефан Бундало