Бања Лука се сјећа земљотреса

Највећи град Српске Бањалуку прије 43 године погодио је катастрофалан земљотрес, који је иза себе оставио пустош.

На данашњи дан 1969. године, у 9 часова и 11 минута, град на Врбасу погодио је разоран земљотрес. Сеизмолози су измјерили да је потрес био јачине девет степени Меркалијеве скале. Упозорење је стигло дан раније, 26. октобра, када је тло подрхтавало у поподневним часовима.

Земљотрес је однио 15 људских живота, а 1.117 људи је теже или лакше повријеђено.

Материјална штета је причињена на 86.000 стамбених јединица, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствених објеката и 29 социјалних установа.

Град је остао без струје и воде. Бањалучани, који се сјећају ових тешких дана, кажу да су затекли општи хаос у граду и рушевине, а људи су били у паници.

Војска је заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Људи су данима били на улицама, многи су остали без својих домова, али помоћ је стизала са свих страна.

Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бањалука је поново стала на ноге.

Нову зграду Гимназије Бањалуци је поклонио град Сарајево, Основну школу "Георги Стојков Раковски" бугарски народ, док је школа у Слатини названа „Холандија", јер је холандска влада донирала средства.

На Тргу Крајине и данас се налази сат који је престао да ради 27. октобра 1969. године у 9.11 часова, као подсјетник на несрећу, која је прије 43 године задесила Бањалуку.

Временом Бањалука се развијала и постала савремен и модеран град, универзитетски, привредни, финансијски, политички и административни центар.

Сеизмолог Хидрометеоролошког завода Републике Српске Весна Шипка каже да се послије серије земљотреса током 1969. године десио још један накнадни удар 31. децембра 1969. године у 14 сати 18 минута, магнитуде 5.3 јединица Рихтерове скале.

Према њеним ријечима, најјачи земљотреси који су се десили послије 1969. године забиљежени су 20. октобра 1970. године у 14.45 часова и то магнитуде 4.5 јединице Рихтерове скале, исти дан у 21.19 часова земљотрес магнитуде 4.6 једина Рихтерове скле, 17. фебруара 1975. године у 15.19 магнитуде четири јединице Рихтерове склале.

Затим 21. априла 1977. године у 01.31 часова забиљежен је потрес магнитуде 4.7 Рихтерове скале, те 13. августа 1981. године у 03.58 када је магнитуда износила 5.4 јединице Рихтерове склале.

"Послије затишја од 20 година десио се сљедећи јачи земљотрес на подручју бањалучког региона 29. априла 2011. године у 01. сат и 30 минута, магнитуда је била 4.3 јединице Рихтерове скале“, рекла је Шипка.

Говорећи о бањалучкој сеизмогеној зони и могућности предвиђања земљотреса, Шипка истиче да се, гледано у дужем временском периоду, земљотреси догађају у истим геолошким зонама.

"Стога се проучавањем података о њиховом догађању могу издвојити жаришне зоне и дефинисати максималне енергије будућих земљотреса. Квалитетна геолошка основа са јасно дефинисаним сеизмотектонским моделима неопходан је предуслов за поуздано издвајање жаришних зона“, каже Шипка.

Она истиче да се прије свега мора дефинисати појам предвиђања земљотреса.

"Ако под тим подразумијевамо датум, вријеме и годину – морам да вам кажем да таква прогноза не само да није могућа на овом нивоу развоја сеизмологије већ вјероватно никада неће бити могућа. Разлог томе је велика сложеност процеса који доводе до догађања земљотреса, а које на овом нивоу развоја сеизмологије не познајемо довољно“, појашњава Шипка.

Она истиче да су сеизмолошке карте дугорочни облик предвиђања земљотреса и да су на њима приказани највјероватнији максимални земљотреси, односно њихово дејство за различите временске периоде од 50 до 10.000 година.

"На сеизмолошкој карти за повратни период од 50 година бањалучко подручје спада у зону седмог степена максимално очекиваног интензитета (по Меркалијевој скали) док на карти за повратни период од 100 година уже бањалучко подручје спада у осми, а шире у седми степен максимално сеизмичког интензитета“, наглашава Шипка.

Она додаје да би ови подаци морали да буду улазни параметри приликом пројектовања објеката.

Говорећи о заштити од земљотреса, сеизмолог Весна Шипка каже да она у савременом друштву обухвата неколико аспеката од којих су најзначајнији противтрусна градња, у складу са законским основом, и обука становништва за понашање при појави земљотреса.

"Противтрусна градња обухвата пројектовање и изградњу објеката који ће у условима земљотреса имати мања структурна оштећења. Просторно планирање је још један од кључних елемената у процесу дефинисања безбједне животне средине у условима присутне сеизмичке активности. Оно подразумијева потпуно познавање могућих ефеката земљотреса на свакој локалности“, појашњава Шипка.

Она истиче да обука становништва за понашање при појави земљотреса подразумјева активности у школама, упознавање са феноменом и увјежбавање понашања прикладним вјежбама, израду планова одбране коју чини Цивилна заштита (мјеста евакуације, организација неопходне медицинске помоћи, организација информисања).

Ту је и штампање прикладних летака са информацијама, организација предавања, као и чланци и образовне емисије у средствима јавног информисања.