Требињац Владимир Станић пети у свијету у бацању папирних авиона

Требињац Владимир Станић Стана (27) наредне три године носиће титулу петог у свијету у бацању папирних авиона. Првенство које организује Ред Бул у Салцбургу донијело му је много лијепих успомена, па се планира такмичити и 2015. године. Станић је апсолвент бањалучког ЕТФ-а, до завршетка студија остало му је 6 испита. Активан је у десетак спортова, […]

недеља, јун 3, 2012 / 06:02

Требињац Владимир Станић Стана (27) наредне три године носиће титулу петог у свијету у бацању папирних авиона. Првенство које организује Ред Бул у Салцбургу донијело му је много лијепих успомена, па се планира такмичити и 2015. године.

Станић је апсолвент бањалучког ЕТФ-а, до завршетка студија остало му је 6 испита. Активан је у десетак спортова, 12 година је у извиђачима, био је у првом тиму КК Леотар, бавио се фолклором, сада редовно иде на ватерполо, пливање, одбојку, диже тегове… Не воли кафане, а никада није пробао наркотике, цигарете нити кафу.

Прича о папирним авионима почиње 2006. године када се сасвим случано пријавио на такмичење за које до тада није ни чуо.

– Поклопило се неколико случајности. Прво нисам могао наћи кревет у дому па сам изашао испред и кукао. Ту су биле хостесе Ред Була које су дошле пред дом да хватају људе који би се такмичили. Кад су ми предложиле да се пријавим рекао сам им да ме не зезају, али се касније испоставило да су биле озбиљне. Све је било плаћено – превоз до Сарајева, смјештај, храна. Мислио сам отићи доле, искористити све то, али се видјети са пријетељем који је кошаркаш, а не ићи на такмичење. Међутим, он није могао да се видимо па сам се такмичио и то у три дисциплине а први сам био у задржавању у ваздуху, говори Владимир.

Иако такмичење звучи неозбиљно, постоје правила која такмичари морају поштовати. Постоје три дисциплине – бацање у даљ, задржавање у ваздуху и акробације. Приликом бацања авиона такмичари стоје на линији коју не смију прећи. Авиони се праве од папира А4 формата и није дозвољено шарање, цртање нити било шта друго осим савијања папира, осим у акробацијама када такмичар ради са авионом шта год жели. За бацање у даљ битно је да је авион што ужи, док је за задржавање у ваздуху потребан авион широких крила који се баца из чучња.

– Нико нам не показује како шта да радимо, али учимо једни од других. Једноставно гледаш како остали савијају авионе, питаш за савјет и слично. Правимо их широких крила, да буду симетрични и задњи крај се мора мало савити ка горе, јер га то помало зауставља и оставља у ваздуху, објашњава нам Владимир.

Прво Ред Булл првенство у бацању папирних авиона било је 2006. године, а тада је Владимир био 29. у свијету. Свјетска првенства се дешавају у Салзбургу, сваке три године. Наредни пут, 2009. године, није успио да се пласира у финале БиХ.

– Те године полуфинале за бањалучки и тузлански универзитет је било у Бањој Луци, а за сарајевски и мостарски у Сарајеву, па онда финале у Сарајеву. Бацао сам у Бањој Луци, али је то било у хали велесајма. Кров је био низак, ни 10м, па сам погодио кров. Тад је побиједио неки момак који је идеално бацио авион испод крова, а побиједио је и у Сарајеву, наводи Владимир.

Ове године је полуфинале било у Тузли и побиједио је резултатом 10 секунди и 35 стотинки. Побиједио је и у финалу у Мостару са 9.31, али је једва доспио у финале у Салзбургу.

– У мојој дисциплини су били баш добри резултати. Било је 65 такмичара, посљедњи на листи бацања је био такмичар који је имао најбољи резултат у свијету, а први је био момак који је имао најлошији резултат. Био сам 41. на списку. Имао сам пети резултат, па су ме помјерили до 9.мјеста, а првих десет иде у финале. Затим сам пао на десето мјесто за само 2 стотинке, а остала су да бацају још два момка који су ове године имали најбољи резултат у свијету. Срећом, лоше су бацали па сам остао десети. На крају сам званично био девети, дисквалификовали су момка испред мене јер је подигао ногу током бацања, присјећа се он.

Затим се десило нешто неочекивано – авион му је нестао тик прије финала.

– Колега из Србије ми је рекао да га је узела једна Словенка. Чувао сам га испод фотеље, поред је било стотину других авиона, а само је мој нестао и то сат времена прије финала. Срећа па сам брзо нашао те Словенце. Она се извињавала, говорила да није она. Превелика је случајност да је баш Словенац био трећи у финалу у мојој дисциплини и да је мени нестао авион. На крају нисам ни дошао до њега, около је било 10.000 авиона, а на крају крајева могао га је неко само згазити. Нисам могао направити исти такав јер је тај био идеалан. Потребно је око 45 минута да се направи добар авион, јер уколико приликом савијања линија оде само милиметар у страну, он неће добро летјети, прича Владимир.

Срећом, све се добро завршило, у помоћ му је прискочио колега из Србије.

– Немања ми је направио један авион какав је и он бацао, а и ја сам направио нови. Бацао сам два пута његов, резултат ми је био 6.92, некако су резултати баш лоши били у финалу. Трећи пут сам бацио свој и задржао се 11 секунди. Да сам још једном бацио свој био бих првак, говори Станић.

Ове године је у Салзбургу наступало око 85 земаља, док је момака било убједљиво више, дјевојака је било само десетак. За прва три мјеста награда је аир раце вожња, а ове године је најбоља земља добијала скок падобраном за све чланове тима. Наравно, сви трошкови пута, смјештаја и хране покрива Ред Булл.

Владимир се планира пријавити и на наредно такмичење, највјероватније у двије дисциплине, али признаје да не вјежба у међувремену. Каже да нема гдје ни да тренира за овај необичан спорт.

– Не правим авионе по студентском дому, само када ме неко замоли покажем му у чему је цака и како да га баца. То се мора бацати у затвореном простору, чак ни врата не смију бити отворена, тако да немам ни гдје вјежбати, прича он.

Реаговања на такмичења су различита, неки сматрају да је то губљење времена, док је осталима јако занимљиво.

– Они који ме знају кажу да то само ја могу и да их не чуди што се тиме занимам. Родитељи су поносни што ми је драго. Можда јесте безвезе дисциплина, али није лако ни у чему бити пети у свијету, познајем јако мало људи који су прваци у неким официјелним такмичењима. Ово је једно једино такмичење на свијету у бацању папирних авиона, говори он.



0 КОМЕНТАРА

  1. Стана је екстра момак. Кад год сам имао проблема с аудио техником, притрчао би у помоћ. У тексту није наведено да је ове године пливао на Богојављење за Крст. Ових дана га редовно виђам код Храста.

    Велики поздрав великом човјеку, великом и физички и духовно!

Оставите одговор