Интервју са Николом Теслом из 1899: Да није мало измишљено?

У почетку, ову тему смо почели писати са мотом: "Не може се свему на интернету вјеровати", да би исход био: Коме ми дајемо своје паре?!

Бањолучки најстарији дневник, у власништву оног млађег, а оба у милости и на финансијској пипи власти, објавио је ексклузивни интервју са Николом Теслом. Добро, није баш урађен скоро, већ 1899. и урадио га је Џон Смит за магазин Бесмртност. Интервју је дозлабога дуг, Тесла прича о свем: У шта вјерује, како се храни, шта је старије, материја или енергија, како са муњама прича на српском језику (!?!?!?) итд.

Занимљиво је да се у овом тексту Тесла бави оштром критиком Теорије релативитета, иако се она појавила у коначном облику 1915. Визионарски, нема шта. Не морате знати кад је настала теорија, али кад се већ бавите медијима, ред би био да провјерите оно што објављујете, нарочито ако је овако "ексклузивно". Не морате знати ни да је Џон Смит у Америци као наш Петар Петровић, име које стоји на свим упутствима како попунити општу уплатницу или неки формулар.Не морате знати ништа ни о часопису овако занимљивог имена.

Прочитајте страницу са које копирате до краја!!!

На страници која је наведена као извор http://www.freedomtek.org фино пише:

Izvor:

Kao inspiracija Stevanu Pešiću da napiše ovu dramu, poslužio je istiniti intervju koji je naučnik Nikola Tesla dao za časopis "Besmrtnost" u svojoj laboratoriji u Kolorado Springs

Ако се не сналазите са латиницом, или хрватском редакцијом српског језика, то значи управо ово:

Извор:

Као инспирација Стевану Пешићу да напише ову драму, послужио је истинити интервју који је научник Никола Тесла дао за часопис "Бесмртност" у својој лабораторији у Колорадо Спрингс.

Дакле, као оригинални Теслин интервју по интернету кружи дио из драме Прилагођавање анђела Стевана Пешића, за који се вјерује да је оригинал. У то се уосталом можете увјерити на другој страни документа.

Tesla Ili Prilagodjavanje Andjela

У питању је, поред незнања и дјечије наивности, ванредан примјер немара и незаинтересованости. Потребно је кликнути на енглеску заставицу да видите превод па видјети да почетак није исти. Мада је у питању идентичан превод, који је представљен као прави интервју "True interview that scientist Nikola Tesla gave for magazine "Immortality". Наравно, осим што су идентични, открива га и различит почетак, вјероватно дописан. Новинар пита Теслу одакле је он заправо.

Some say you’re from the country of Croatia, from the area called Lika, where together with the people are growing trees, rocks and starry sky. They say that your home village is named after the mountain flowers, and that the house, where you were born, is next to the forest and the church.

(неки кажу да сте из Хрватске, краја по имену Лика, гдје заједно са људима расту дрвеће, стијене и звјездано небо. Кажу да је ваше село добило име по планинском цвијећу, и да је кућа у којој сте рођени одмах поред шуме и цркве).

Оволико детаљисање је више него сумњиво. остаје само да Тесла каже, да све сте у праву, уз ону чувену бајку са којом су за вријеме комунизма успављиване народи и народности: Поносим се српским поријеклом и и хрватском домовином. (I’m proud of my Serbian origin and my Croatian homeland.)

Којом хрватском домовином, ако је хрватска држава нестала још у средњем вијеку, а земља у којој је Тесла рођен била је Аустроугарска?

Интервју и маркетинг

Треба бити опрезан приликом убјеђења да постоји интервју сличног садржаја. Просјечног Србина је готово немогуће убиједити да Завештање Стефана Немање (Чувајте чедо моје мило, језик као земљу.) није директно у перо изговорио Светога Саве изговорио његов отац Симеон, већ да је у питању ауторско дјело Милета Медића. Не зна се од кога је потекла прича о препису старих хиландарских докумената, али је заживјела у потпуности.

Сличним маркетиншким триком служио се Драган Јовановић, који је своју књигу Житије Светог Саве представљао као превод текста који је писао извјесни Богумил монах. Не треба чудити што се о књизи мало зна, јер Немањићи ту нису приказани ни мало светатчки, већ као владари који су се окрутно разрачунавали са богумилима. Овакав концепт се није могао укоријенити у народу, као прича о Стефану Немањи који језиком 20. вијека објашњава концепт нације, државе и језика, или Тесле који управља муњама. О Тарабићима да и не говоримо.

Да се не претворимо у критику менталитета: Немојте по цијену јефтиног сензационализма, или лова на кликове и лајкове, да замлаћујете народ. Нисте за то плаћени. Нити је то народу потребно.