Гатачки средњошколци преузели бригу о инвалидима

Ученици завршних радова Средњошколског центра "Перо Слијепчевић" Гацко покренули су иницијативу за уклањање архитектонских баријера за инвалиде, на подручју општине Гацко. Пише: Радован Паповић Неиспуњавање законом прописаних одредби од стране државе није никаква новина, баш као ни то да министарства крше законе које су сами писали. Како то изгледа када закон остане мртво слово на […]

четвртак, март 15, 2012 / 09:04

Ученици завршних радова Средњошколског центра "Перо Слијепчевић" Гацко покренули су иницијативу за уклањање архитектонских баријера за инвалиде, на подручју општине Гацко.

Пише: Радован Паповић

Неиспуњавање законом прописаних одредби од стране државе није никаква новина, баш као ни то да министарства крше законе које су сами писали. Како то изгледа када закон остане мртво слово на папиру и када држава не поштује своје законе, на својој кожи, најбоље су осјетили инвалиди. Још 2010 године Република Српска је Законом о уређењу простора и грађењу, дефинисала обавезу републике, општина и градова да у року од шест мјесеци отклоне све архитектонсе баријере за ретање инвалида.

Свједоци смо, да ни данас, неколико година послије, архитектонске баријере нису отклоњене на већини мјеста па инвалиди имају отежан приступ тржним центрима, банкама, јавним устнаовама и институцијама па чак и парковима, тротоарима и пјешачким прелазима. Посматрајући инфраструктуру у Републици Српској, морамо се запитати како инвалидске категорије у нашој земљи уопште опстају и обављају свакодневне обавезе.

Ипак, нису сви неодговорни попут наших изабраних представника власти, а као и у многим другим случајевима, управо млади људи су одлучили не чеати да држава уради нешто већ преузели ствар у своје руке. Тако су ових дана ученици четвртих разреда Средњошколског центра „Перо Слијепчевић“ Гацко покренули акцију уклањања архитектонских баријера испред образовних и културних установа, и постављање звучних упозорења на семафоре, у њиховом граду.

Њихова иницијатива подразумијева постављање звучних сигнала и косих банкина на семафорима у граду, те изградњу приступних рампи у близини вртића, основне и средње школе, библиотеке, биоскопа и других образовних и културних институција. Све је започело безазленом ученичком идејом у оквиру средњошколског такмичења у оквиру пројекта „Ја грађанин“, а развило се у форму озбиљне грађанске иницијативе.

Прошле седмице средњошколце је примио и замјеник начелника Радоица Антуновић који је саслушао њихове ставове и идеје, и у конструктивном разговору постигнута је сагласност о неопходноси реализације овог пројекта. Антуновић признаје да до сада није испоштована законска одредба, али и најављује да ће локална власт апсолутно подржати пројекат средњошколаца. Најављено је да ће већ у буџету општине Гацко за 2012 годину бити предвиђена одређена средства за овај пројекат.

Мора се признати да и даље вриједи крилатица „мале руке могу све“. Примјер гатачких средњошколаца највоље говори како се са мало рада, труда и грађанског ангажмана може помоћи нашим суграђанима. Хоћемо ли и ми остали слиједити њихов примјер и своје градове уредити по мјери свих на, па и инвалида?



Оставите одговор