Дани(ј)ел Симић: Најскупља српска ријеч

Фејсбук су ових дана преплавиле црне профилне сличице. Као, опет убијају Србе по Косову, бла, бла… Кога, искрено, али искрено, брига за тим?

петак, октобар 7, 2011 / 11:47

Косово је најскупља српска ријеч. Ох, како је то само прдимаховинаста фраза. Као и све што се тиче будућности српске нације, а што се обилато раби у контексту естрадне мисли српских државних творевина – мени се та сентенца, одвајкада, неописиво гадила.

Раме уз раме са "Косово је српски Јерусалим", или оне најискурваније "Косово је срце Србије". Умјесто тога, поставља се само једно конкретно питање:

Кад сте ви (ако икада) посљедњи пут били на Косову?

Након толиких година, фразе више не помажу. И прије распада СФРЈ, а поготово након агресије НАТО на СРЈ, мало ко се одваживао да иде на Косово. Осим ако није био озбиљно охрабрен родбинским везама или религиозним заносом. Изузетак је била она веома посјећена екскурзија на Газиместан, пошто је само једна спонтана реченица "Нико не сме да вас бије", произвела Месију Из Очаја.

Тако и данас сви Срби причају о Косову, а готово га нико није видио. Косово је, заправо, некакав појам из уџбеника за основну школу. Неко митско мјесто из умјетничких дјела и нешто што ћете без дилеме бранити ако вам неко потури микрофон под нос и натјера вас да причате у камеру.

Србе од 2008. године велики душебрижници и поштоваоци људских права убјеђују да донесу одлуку о Косову. И то само једну – да га се одрекну. О нечему што нијесте никад видјели сопственим очима, тешко да се може донијети правилна одлука. Поготово што апсолутно иста логика по којој се Приштини даје независност, никада није аналогна када је Бања Лука у питању.

Ако ускоро одлучите да идете на Косово равно, подсвјесно се сјетите вјероватно најуспјешнијег диверзанта уз Гаврила Принципа, који је на Газиместану послао на ахирет извјесног Мурата. Послије тога, многи су се на простору тзв. Балкана прозвали његовим именом, али Обилић је остао само један.

Е, Обилићи, сиви тићи, данас вам, кад сте из Републике Српске, најскупља српска ријеч има цијену. Јасну и прецизну.

60 КМ

Царина, друмарина, мостарина, штагод; затекне вас на прелазу у доминион КФОР-а. И то је та цијена. То је жива пара коју морате платити за то што српски посланици не признају међународни субјективитет и столицу у УН, шверцерско-малопривредној штацији на митолошки презасићеном тлу, које важи за исходиште српске самобитности.

Овдашњи зелени картон не вриједи у "јужној српској покрајини". Дакле, пошто одбијамо да на себе примимо Лазареву клетву (Ко не дошао у бој на Косово, од руке му ништа не родило…), на прелазу ће вас сачекати припадници шиптарске државне заједнице, који ће захтијевати 60 конвертибилних или мање конвертибилних марака осигурања за ваша кола, којима намјеравате завршити ходочашће и испунити завјет ка "најскупљој српској ријечи".

Јесте ли спремни да платите ту цијену?

Први пут сам на Косово (и Метохију) отишао 1996. године. Са свјетоназорима формираним у току рата, било ме срамота што ме родитељи никада нијесу одвели тамо. У Социјалистичкој Републици Македонији (која је још удаљенија) сам, напримјер, био.

Толико сам дуго слушао, учио, пратио, приче о Марку Краљевићу; да сам сматрао својим општим образовањем, да видим шта је испало од дуела са Мусом Кесеџијом. Онај Прилеп, град бијели, и тако то. О Грачаници, Дечанима, Пећкој патријаршији… да и не гусламо.

У нади да је Вила Равијојла на нашој страни, кренули смо пут тих чувенијех намастира и то тристаћем ’77. годишта, са таблицама на којима је писало БЛ овако како читате.
Са све 4С. Због истинитости споменара у сајберсвијету, ваља навести да сам био у друштву Зорана Црнчевића, Бојана Поповића и Зорана Бундала.

Након тог путовања, најскупља српска ријеч више за мене није била мртво слово на папиру. Видио сам и шта је Приштина, и шта је Призрен, и шта је Пећ, и Ораховац, и тралала. Срели смо и Србе и Шиптаре, али нам ови посљедњи, због језика којим смо причали и таблица које смо поносно носили, нијесу хтјели одати пут. Нпр. куда да скренемо за Велику Хочу. Примјера ради, прије неки дан убише човјека баш у Хочи, те сам ја, као навигатор, пропричао по нужди и шиптарски.

Ku është rruga për të Pejës?

Од тада сам био још неколико пута на Косову, а посљедњи пут прије мјесец дана. Пећ, патријаршија, Гораждевац. Могу рећи да се много тога промијенило.

Некада је Милошевић ријешио проблем тако, да преко Косова добија изборе побјеђујући у 100% албанским бирачким мјестима, на којима су их у истом проценту и бојкотовали. Истовремено чинећи државним апаратом Шиптарима оно, што су они чинили Србима од 1945. године. Само без силовања, лупања гробаља, мачака у бунарима, тј. приморавања на продају имовине и исељење.

Може се рећи да се српски живаљ на Косову помало и дегенерисао таквом политиком, и лако приволио остатак нације да је све у реду, и да се ништа не рјешава. Кад се мало боље размисли, запошљавање свих Срба у државним институцијама АП Косово и Метохија, ма које боје, облика или квалификација били; нешто је што се код нас у Српској облилато примјењује. Само што су Срби замијењени са члановима владајућих странака и члановима њихових породица. У овом првом случају, то је довело до оружаног устанка.

Проблем се гурао под тепих, али је испао ручно рађени, албански, са 1999 чворова спољне агресије, као награда за расистички приступ у чишћењу земље од Срба, под кринком самоуправног социјализма. Данас се скупила једна лијепа екипа НАТО земаља, која спонзорише нарко-картел, државних симбола неодољиво налик на оне које код нас зову "заједнички органи".

Некад и сад

Прије 1999. сам се у Приштини осјећао много, много сигурније и нормалније него у Сарајеву или Загребу. Након интервенције заступника мира, реда и мултикултуралности; причали смо енглески у озбиљном страху, јер је пар мировњака словенског поријекла (Бугари, Пољаци, Чеси…) платило главом у сред бијела дана на улици, и то усљед неупућености нападача како то заправо звучи српски. Кад је мало одмекло, негдје око 2006. у радњи сте говорили да сте Хрват или да парлате "босански", али ипак журно утрчавајући у кола којима ради мотор.

Једном ми се десила незгода да сам се затекао у колима која је возила Иркиња, а пукла нам је гума и савила се фелна од квалитета путне мреже. То ништа није необично, осим што смо имали свештено лице на задњем сједишту. И били јужно од Ибра. Качкет и сунчане наочари такве могу маскирати једино у гитаристе Зи Зи Топа. Престрављено лице Иркиње, док је објашњавала предусретљивим пролазницима да нам не треба помоћ, мотивисала ме до те мјере, да вјероватно никад нијесте видјели да се точак промијени том брзином. А ни ја. Сваки би ме аутомеханичар за зета пожелио.

Кад смо дошли у Обилић, схватио сам да су ирски алтруисти мимо одобрења одлучили да оду раније са посла и помогну нам око слободе кретања, пошто су седмицу дана раније у истом том мјесту заклали трочлану породицу и запалили им кућу.

Данас је то све мало другачије…

Данас се на Косову ипак мало лакше дише. У смислу да те нико неће претући, упуцати или пљунути, ако чује да причаш језик који је некада био факултативан и у школи и на универзитету. Наравно, само у случају да не покушавате да глумите туристу, већ у граду обавите основне животне потребе без пуно задржавања. Срби који ове 2011. живе доле, кажу да је то зато што су све насилне структуре, званичне и незваничне, инструисане да престану са силеџијством.

Откако је независност проглашена, те призната од стране спонзора из 1999. године, вијести авганистанско-ирачког педигреа са терена "једне успјешне инсталације демократије", не одговарају онима који су уложили свој новац и углед у тај процес. Поготово што се налази у Европи.

Зато су експресно одбачене све тековине пројекта по имену БиХ, који је прекалемљен на Косово. Некада смо имали потпуно исте саобраћајне дозволе и готово исте таблице на колима. Данас је од тога свега остала још једино готово потпуно иста застава. Стил аутора се одлично препознаје, са јасним нагласком на то да ће правила игре увијек ићи на српску штету, без обзира гдје се пројекат изводио.

Нпр. на званичној табли, званичног граничног прелаза Кула, има толико непримјерених правописних грешака на српском језику, што уз чињеницу да су сви путни правци означени шиптарским термином, а српским на латиници, јасно показује да затирање српског културног идентитета на Косову нема од кога ни да се сакрива. Поготово од оних Београђана који се ћирилице гаде као и Шиптари.

Наравно да нова вијест о нападу НАТО на ненаоружане протестанте или мучко убиство у Великој Хочи, неће доћи као ударна вијест у сателитским масмедијима са Запада. Неће се појавити уопште.

И ту се враћамо на питање: Шта нам је чинити са Метохијом и Косовом?

Није битна сила којој се супротстављаш, него светиња коју браниш

Давно сам написао да се Срби понашају као да имају атомску бомбу у задњем џепу фармерки. А немају. У међувремену, од 5. октобра 2000. године, на чело Србије је дошла екипа која је одлучила да такав наступ нације промијени из коријена. И онда су они били невиђено кооперативни, попустљиви, сусретљиви, понизни, напредни, ма крајње љубавни и романтични када је Запад у питању.

И шта је тако постигнуто?

Прије неколико година сјевер Косова и неколико енклава у унутрашњости покрајине, изгледали су као мршави окрајци. Помисао на подјелу је изгледала сасвим бешчасно и неприхватљиво. Данас се и ти људи на сјеверу, гдје је некада дјеловало да се живи живот достојан човјека у односу на енклаве, боре за голи опстанак. НАТО формације отварају ватру по њима за рачун администрације у Приштини, на чијој страни још увијек не стоји ни једна резолуција УН. Сјевер у границама Србије сад дјелује као одлична погодба, а све је то дала тзв. умјерена и проевропска политика.

Дошли смо до тога да скрштених руку гледамо како Србија пушта да јој касапе грађане, отужно завијајући како је за дијалог. То ће рећи да тактика: Они нас гузе, а ми им се извињавамо што им окрећемо леђа, није никако уродила плодом. Ништа од оног што су обећавали да ће бити награда за послух према ЕУ и САД није остварено. Понајвише висок стандард грађана, који долази чим се каже "Да, наравно!", на неки налог из Брисела.

Гдје је црвена линија?

Више није питање тога да Тадићева администрација води тактику по којој ће се Срби лагано уморити и на крају рећи – де нам скините више то Косово са врата, па да гласамо за вас. Није битно ни то што је Ивица Дачић, такође петооктобарском револуционарном тактиком, од надалеко омраженог Милошевићевог Изногуда, постао један од најозбиљнијих и најдалековидијих политичара у Србији. Што пишем без ироније, сматрајући да је оно што Гљивица говори нешто најреалније што се може чути из редова владајућих у Београду и што ће му, сасвим сигурно, озбиљно поправити изборни рејтинг.

Питање је да ли нам је уопште стало до људи који доле живе као у логору? Гдје је граница и нашег и њиховог достојанства? Можете ли гледати како вам пребијају оца, брата, сестру, мајку; истовремено гласно, али нипошто да помисле како вичете, позивате батинаше да се смире и сједну да разговарате?

Улазак српске војске и полиције, на основу резолуције 1244, те заузимање српске етничке границе унутар Косова да би се заштитио српски живаљ од погрома, нешто је што у случају напада са југа, не би могао да не разумије било ко. Па ни Брисел.

Можда је већина земаља НАТО признала Косово, али више није прошли миленијум. Русија је признала Абхазију и Јужну Осетију, а у међувремену се десила и Либија… Тешко да може да дође до новог рата између Србије и НАТО.

Ураво је мотив због којег људи доле много више воле и цијене људе из Српске, него из уже Србије, разлог због којег је тај концепт размишљања непримјењив у Србији. Тој ужој. Данас НАТО, који је растегнут од Авганистана, преко Ирака до Либије, нема адекватан одговор на случај да Србија узме ствар у своје руке и заштити своје грађане.

Али НАТО је спокојан. Они које си довео на власт, знају тачно како треба да се понашају да би ту и остали.

Која је ријеч скупа?

Ово све што сам писао, заправо је више као некакав костур. Арматура према појмовима које би требало обрадити до у појединост. И, да на крају завршим ово алфанумеричко окајавање гријеха, у којем се не може ништа детаљно испричати, нити се може све обухватити. Превелика је Косово ријеч за моја уста.

Али зато има других ријечи. Рецимо – Букумирић.

Тако је презиме домаћина, код којег сам ноћио у Гораждевцу прије мјесец дана. Гораждевац је оно мјесто које се прославило чувеним јунаштвом ОВК-терориста, који су побили дјецу док су се љети купала у ријеци. Наравно да нико није ухваћен и осуђен, тј. НАТО је донио закључак: Ко им је крив што нијесу ишли на море.

Ненад Букумирић баш ту живи са својом женом и дјецом. Сваки дан. А доле је толико физички тешко и уму напето, да се некад питам да ли су људи који ту живе хероји или лудаци. У сваком случају, мора им се одати признање да имају муда. И воље да остану на својој земљи.

Зато се мора учинити све што је у нашој моћи, да ти људи опстану ту гдје јесу и спасу се судбине Книњана, Сарајлија, Купрешака, Зеничана, Мостараца, Глињана, Вуковараца, Призренаца и тако даље… Нико вас не поштује, ако ви не поштујете своју родбину. Нико нема права причати о људским правима, уколико не обезбиједи људска права тим људима.

Ја могу само да кажем да ћу о њима писати и потрудити се да Букумириће још једном посјетим. Не зато што им ја могу нешто однијети, већ управо да бих отуда нешто донио. Стога хоћу да буду тамо кад дођем сљедећи пут.

Букумирић је, за почетак, мени најскупља српска ријеч.



0 КОМЕНТАРА

  1. На почетку сте све рекли: профили и црне сличице. То је наш активизам, или чињеница да је спаковао килу шећера за понјети на Косово…
    Овај народ је одавно празноглав, наравно не сви, али успјеха нема у било којој врсти реакције уколико не наступамо сложно а и масовно…
    Било Српска, било Србија ово је сједи и плачи, а можеш и попити које пиво!!!

  2. zmaj , 07.10.2011. 15:01:05

    Мислиш, овако како Република Српска одваљује чак половину територије и трећину свих надлежности БиХ?!
    И то на папиру а у стварности, надлежности БиХ и не постоје осим оних у УН које служе да мусаво „Предсједништво“ и још мусавији Алкалај возају дебеле гузице и троше народу цркавицу?

    Збиља, који је интерес БиХ да Српска буде у њеном саставу?!B-)

  3. Neka nama BiH, malo ekonomskog razmišljanja ne bi nam škodilo!!! Znači privreda zakon B-) a ne ložiti se na političare i njihove prazne priče…
    Ovako idelnog geopolitičkog položaja, odličnog oblika i sa prirodom koja je bila široke ruke neka nama Bosne 😀 sada samo jačati ekonomiju a političare ignorisati ne bi im bilo veće kazne 😛
    Kosovo, žao mi ljudi…

  4. Још од давних деценија је на Косову и Метохији остала само љута српска сиротиња која није имала шта продати. Независност Косава је комунистички пројекат који је за Броза био врло значајан. Он је забранио Србима на земљу коју је краљ даровао ослободиоцима. Они су ту земљу искрчили, а комунисти на њу довели шиптарију из Албаније.

    бхрозов насљедник Милошевић није репом мрднуо да се та неправда исправи и није чак искористио могућност да СПЦ врати метохе које је Броз отео. Шта је он урадио? Позивао је Србе да не продају зељу Шиптарима, чак и законом то забранио, али је породици Карић дао налог да они откупљују српаку земљу и да је продају Шиптарима.

    Било је српских политичара који су тражили рјешења (Милан Панић, Ђинђић), а сјетимо се прије годину дана на Фронталу дрвља и камења на Вука Драшковића када је тражио да Срби прихвате нешто о чему данас могу само да сањају. Код дежурних српских патриота сваки покушај тражења рјешења обавезно је проглашаван издајом.

    Лијепо је Симићу што си споменуо Букумириће, али они сигурно то неће читати јер сумњам да имају за то могућности.

  5. Симо П. Ороз, 07.10.2011. 21:50:06

    Јебига Орозе, ти исто к’о и твој шеф Лупус фон Драсцховитз!
    Јес’ зинеш, јест вам одма’ нешто ускочи у уста!B-)

    Обично је то оно што одвалите! Издаја се више не исплати, није се никад ни исплатила, а сад ево ни на кратке стазе…

  6. Симо П. Ороз, 07.10.2011. 21:50:06
    „Независност Косава је комунистички пројекат који је за Броза био врло значајан. Он је забранио Србима на земљу коју је краљ даровао ослободиоцима.“

    Теби је мјесто у кокошињцу,а не овдје међ честитим народом.Ништа то ја нисам могао без Срба.Запамти.Друго је то што вас је пуно који сте спремни бити хемороид у мени и другима за кинту.Многи Срби су ме сврбјели.Објасни ми како сам ја то могао без Срба?Шта? Били су наивни,па их ја преварио?Свака ми част.Геније.Суви геније сам.Па твој Лупус је био у канцеларији мог омиљеног шустера Шпиљка.Нису сви Срби као овај горе у женској блузи.Већина су били спремни дати гузе за кинту или за функцију.Ја сам само проводио политику мојих шефова који су ме довели на чело државе,а Срби су климали главом.Они су учествовали и у цртању граница унутар Југославије.

  7. Божо,

    Зар заиста мислиш да је патриотизам да шверцери гурају сиротињу на до зуба наоружане кфоровце. Јебо те такав патриотизам. Зар ти је мало тракторских колона из Крајине. Ако је издаја опоменути народ да му се спрема зло, онда смо ја и Лупус издајници.
    http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Nema-nove-rasprave-o-Jarinju-i-Brnjaku.sr.html

  8. Симо П. Ороз, 08.10.2011. 00:10:59

    „Политика“ је швапска окупациона новина. Док се не ослободе, нећу ни да је отварам! Неки дан су истјерали из колумне и Феђу Димовића ЕЕЕЕЈ!
    Тамо једино твој Лупеж (Лупус) још може да балега по задатку!
    Цитирам Цвијановића који од мене неописиво боље формулише политику и курва-политику:

    …“Dakle, suviše smo slabi da ratujemo za Kosovo. Potpuno tačno, posebno ako je reč o ratu protiv NATO. Samo, ko danas, osim Vuka Draškovića, govori o ratu na Kosovu? NATO bi danas teško mogao da dobije mandat ne samo UN (njega nije dobio ni 1999) za isterivanje Srba sa Kosova. Sa druge strane, dovesti do novog etničkog čišćenja Srba zbog njihove građanske neposlušnosti bilo bi malo previše, čak i za Alijansu. Jedina forma sukoba koja je danas na Kosovu moguća, naravno, ukoliko Srbi ostanu u granicama mirnog protesta i građanske nesposlušnosti, jeste napad Tačijevih specijalaca, i to neka vrsta blic-kriga koji ne bi mogao da traje duže od 24 časa, pa šta urade. Za toliki otpor Srbi na Severu su i osposobljeni i motivisani.“…

    …“
    Ali o tome danas vole da pričaju iznajmljeni smutljivci iz Beograda, koji bi otpor Severa da slamaju tako što će Srbe iz Kosovske Mitrovice suprotstaviti onima iz južnih enklava. Naravno, zadatak da Srbiju plaši „Olujom“ na Kosovu i povratkom 90-tih dobio je nesrećni i ucenjeni Drašković, koji je tako sopstvenim obrazom platio svaki dan koji su ga poštedeli boravka u Sheveningenu. Zato je danas plašenje Srba „Olujom“ tačka političkog i moralnog dna ispod koje se nemoguće spustiti. „

    Заиста, ЧЕМУ толика твоја упорност у одбрани најпрљавије, свима видљиве па и дјетету рођеном послије 2000.те, толико ОЧИГЛЕДНЕ ИЗДАЈЕ????:-o

    Осим ако ти ниси главом и брадом, репом и ушима Лупус фон Драсковитз лично!?x-(

  9. Божо,

    Иста прича је причана и 1995. године послије плана 3-4. Вук Драшковић је једини политичар из Србије који је позвао Србе да то прихвате. Чак ни Ђинђић није. И тада су говорили да је Вук издајник, да Хрватска нема снаге да сломи отпор Срба, да НАТО пропада и да нема снаге да науди Србима и да је тај план катастрофа за Крајину.

    Сви ти новинарчићи а’ла Цвијановић и политичари су се сакрили к’о пичке када су колоне избјеглица преплавиле ауто-пут у Срему. Једино су припадници СПО изашли пред народ и помогли колико су могли.

    Ја о томе говорим. Тај филм смо гледали. ИЗгледа да неки не могу да утуве фабулу док не погледају неколико реприза.

  10. Симче, шта ти конкретно предлажеш? Склонити барикаде и шта сутра?

    Знаш како функционишу споразуми. Знаш шта се десило са З4 у Хрватској, нико није имао озбиљну понуду, наши су план прихватили, знаш шта је услиједило. 1244 резолуција… узимају шта им одговара. Лично мислим да никакви споразуми са њима нису дугог вијека и да ништа немају намјеру да испоштују. Еулекс је био статусно неутралан, па стао на њихову страну. КФОР има мандат, зна се од кога…. и крши сва правила… Дакле, све што се прихвата, па и Ахтисаријев план… служиће само за махање папиром како су Срби пристали на нешто, а на терену ће Србима да буде само горе.

    Барикаде су добро рјешење. Не могу да пуцају у народ и мислим да су се и они изненадили. Намјеравали су да заврше комплетан посао за пар дана, знали су да је овај Туфница у БГ већ одавно у предизборној кампањи и да неће прстом да мрдне, искористили капитулацију признавањем печата… Али, наишли су на отпор, једини могући. Србе би свакако чекале колоне, овако покушавају да их спријече!

  11. Узело ми је мало више времена да ово прочитам и морам да признам да нисам зажалио. Симић очигледно није тип којег ико може купити, али волио би много више да га видим у полугама власти. Мислим да има шта да понуди у дипломатији и генерално у политичким питањима. Зна човјек шта прича и предвиђа ствари прилично добро. Барем колико ја пратим његове коментаре.

    Е, кад уђе у власт неку, што не сумњам да ће се десити – онда ћемо видјети колико је непоткупљив и принципијелан. Баш ме занима да то видим.

    Нажалост, одавно пише само текстове као што је овај. У смислу да каже понешто око уласка војске назад на сјевер Косова и то буде једино конкретно. Лијепо је што је Букумириће претпоставио САД, ЕУ и Србији, али то само добро звучи. Нама требају конкретнија рјешења.

    И ја мислим да би нас више требало посјетити Косово. Симићу организуј аутобус! B-)B-)B-)B-)B-)

  12. „Али НАТО је спокојан. Они које си довео на власт, знају тачно како треба да се понашају да би ту и остали.“

    Vec godinama je jasno da ova vladajuca garnitura nije iskrena sa namjerom : „I Kosovo i Srbija“ „vise od autonomije a manje od nezavisnosti“ „moze pecat ovakav ali ne bi mogao onakav“ moze albanski carinik ali da mu i jedan srpski posmatrac pravi drustvo, itd. u nedogled sa nebulozama koje samo izazivaju podsmijeh Albanaca.
    Jos puno ranije je ruski ambasador a i ministar inostranih poslova izjavili da je pitanje sta zeli zvanicna srpska politika na Kosovu i da li stvarno zeli Kosovo u Srbiji a da ce ruska diplomatija podrzati svaki interes Srbije po tom pitanju.
    Nadam se da ce predstojeci izbori kazniti neznanje i nespremnost vladajuce koalicije da rjesava ovo prioritetno pitanje. O privrednom razvoju ne treba ni govoriti sa ovakvim korupcionim strukturama izgradjenim u vremeNU VLASTI „DOSMANLIJA“

    Inace izjava: „Pred kosovskim raspecem Srbije blede muke Isusa Nazarecanina“ najbolje odslikava trenutnu situaciju.

    A mozda da ipak pomognemo finansijski porodicu Bukmiric, ili da sve ostane na lamentiranju?
    Za nadati se

  13. Пренаивно је политички тумор звани шиптарско питање пребацивати на одговорност једних и давати алиби другим, од призренске лиге, питање шиптарске експанзије постаје потпуно отворено.
    Ататурк је нудио Краљу и Србима да преселе косовске шиптаре у Турску требали су му попунити простор одузет од Јермена, међутим српски неспретно руководство се и тада као и деценијама касније заносило скупљањем шиптарских гласова и причом о мирном суживоту.

    Искрено увијек сам се дивио нашим манастирима и нашим пребогатим историјским наслеђем на Косову, а истовремено некако му то парче земље никад није било симпатично, Приштина изузетно прљав и хладан град, једно баш непожељно мјесто, да ли је то због војничког живота тамо и ноћних стража од којих се уши мрзну испод капуљаче, што изазива неку додатну антипатију, још масе оних шугавих шиптара, бјелих кечета, брбљање на одвратном језику, оружане провокације према касарнама, редовне демонстрације „косово-репубљик“..маса ствари због које Косово не памтим ни по чему добром.

  14. “Ататурк је нудио Краљу и Србима да преселе косовске шиптаре у Турску“

    Нико крупно к’о Рамо не лаже.

    Ти сероњо знаш шта је краљу нуђено. М’рш. Сваку прилику користиш да облатиш часну династију Карађорђевића.

  15. Приједор,

    Одјеби. Ко те шта пита. Ја сам спомињао Карађорђевиће, а не Додика. До сада си се качио само на Додика. Или је болест узнапредовала.

    Коментари су ти гори од чувенок Драженовог септембарског лошег гријања. Само сипаш негативну енергију, укољица си и све у свему обични безвезљаковић.

    Који ми курац би да овоме посветим оволико свог драгоцјеног времена?????

  16. Морамо поћи од пар чињеница.

    1. Званичан назив јужне покрајине је Косово и Метохија. Надрисрпски патриоти узвикују “Неамо Косово“. Метохију нико не спомиље.
    2. Већина српског становништва у покрајини живи ван тзв. Сјеверног Косова. Нико те људе, иако их има више од сјеверњака ништа не пита. Једино се газда Дане сјетио да их помене. Будите искрени и јстите се да сте давно и мислили о њима. Само Сјевер.
    3. Готово сви српски вјерски и историјски споменици су ван Сјевера.
    4. Чак и Албанци територије сјеверно од Ибра не сматрају својим. Оне им једино служе да могу уцјењивати Србију гледе Прешевске долине.

    Шта је Србима чинити.

    Мислим да је за Србе као народ много значајније какав ће статус добити наше свеетиње јужно од Ибра и народ који чува те светиње, а он је, не заборавите, већински у односу на Сјевер. Морамо се сјетити и Срба из Штрпца и Велике Хоче, Чаглавице, Гораждевца. Је ли она четворочлана банда предсједника општина са Сјевера, која се шепурила по Додиковом и Џомбићевом кабинету и свим телевизијама РС иједног момента поменула те Србе. Није и неће. Лицемјерно је позивати Србе на солидарност, а тако очито издати браћу јужно од Ибра.

    Још једном понављам. Народ на Сјеверу је у канџама српских и албанских мафијаша и шверцера дроге. Сјетите се како су приликом неких назнака хапшења Легије и осталих убица из ЈСО, као случајно, избијале побуне Шиптара у Прешевској долини, а онда Ћоки оде доље да, лафо извиди ситуацију, и онда се мудраци досјете да тамо доље треба послати ове које је требало хапсити. Чим они дођу, шиптарска мафија обустави побуну, а Легија и остале убице, ем хероји, ем нису у затвору.

    Ситуација је и сада таква. Стрепим и бојим се за наш народ у Метохији и на Косову.

  17. Све толмачиш тачно онако како Лупусу пишу дневну заповијест у Америчкој амбасади у Бегишу! За ону у Приштини има времена… Послије „избора“, или недобог неког новог деветог маја…Сви,сви,сви…;)

  18. Него, шта има да стрепиш за наш народ? Па чува их НАТО и „Међународна заједница“!?
    Има ли веће силе у свијет од њих? И веће земаљске правде? А тек демократије… Па оне, оне… какосезове упиздуматерну…мултиетниЋности и људскијех права!!!:D

    Није то тамо нека Русија и Азија, то ти је Јевропа и Амер’ка јеб’о те кахва!:P

Оставите одговор