Брат брату, пријатељ пријатељу

Стефан Драгичевић објашњава лично виђење односа Србије и Русије кроз призму српских националних интереса.  Пише: Стефан Драгичевић Кад се дјечак нађе у великом проблему он то дијели са својим старијим братом или најбољим пријатељем који ће га разумјети и помоћи колико год може. Међутим, ако он то не подијели и ћути, њему се то у […]

понедељак, септембар 19, 2011 / 07:00

Стефан Драгичевић објашњава лично виђење односа Србије и Русије кроз призму српских националних интереса.

 Пише: Стефан Драгичевић

Кад се дјечак нађе у великом проблему он то дијели са својим старијим братом или најбољим пријатељем који ће га разумјети и помоћи колико год може. Међутим, ако он то не подијели и ћути, њему се то у глави купи, мучи га из дана у дан, отуђује се од свијета и себе својеврсно ставља у изоловано биолошко биће.

Данас тог дјечака представља Србија која своје тзв. стратешке пријатеље има широм свијета, а међу њима су и они „пријатељи“ који су истој тој Србији угрозили витални национални интерес на Косову и који раде све против свог малог и слабог пријатеља.

Неко би директно забадање прста у око од стране стратешког пријатеља протумачио као израз вишег материјалног циља па истог ставио на статус познаника, али добро, ипак српска дипломатија биљежи сјајне успијехе па за тим нема никакве потребе. Мисли се на оне фамозне стубове српске спољне политике, због чије се распршености тресе и наш двоглави орао на националној застави.

Русија, држава и сила која, када је у питању Косово никада Србији није окренула леђа, осуђује се од појединаца као колонијалиста и империјалиста. Све сједнице на СБ УН, свака међународна полемика, медијска и свака друга – држава Русија је увијек бранила српске интересе у вези јужне српске покрајне. И ово задње засиједање УН посвећеном Косову било је одржано захваљујући гласу Руске Федерације.

Неко ће рећи „Русија само има интерес да искористи Србију и да поврати геостратешки интерес на Балкану“? Све је то тачно, као и свака велика сила и држава Русија има право да спроводи своје интересе, и шта је ту негативно?

Док су Американци, Нијемци, Италијани, Британци овдје градили своје међународне позиције и зато купили политичке поене нико их није оптуживао, а када Русија то жели, одмах се појаве коментари како нас Руси искориштавају.

Даме и господо, демократе и социјалисти, када вам је Русија нешто тако страшно учинила као што су то урадили ваши европски и амерички савезници 1999? Јесу Руси развљивали Србију или је то радио НАТО, којег мирне душе можемо назвати Удружење Злочиначког Подухвата (УЗП)? Демократе, када су вам Руси у историји увели економске санкције и блокаде? Виђајте се ви на самитима и семинарима са свима, али префирајте праве, истинске пријатеље који вам бране позиције док ви демагогишете и стављате голоруки народ на барикаде.

Чуркин је 5 пута лобирао у УН на задњој сједници Савјета безбиједности да што мање држава прихвати једностране акције Приштине. Обраћао се чак и оном косовском представнику, а којег Београд заобилази.

Па зашто не питати? Предсједниче, премијеру, министре унутрашњих послова, министре одбране – који је интерес Русије да брани национално питање Србије? Док ви трчите у ЕУ обезглављени и само дај статус кандидата, вама Руси требају да чувају позиције око Косова? Мислите да се овамо цјенкате са другима, а да вам то Руси оправдавају? Боже сачувај.

Не знам како и до сад имамо овакве позиције око статуса Косова (које су опет танке), али је то вјероватно доброта Русије која зна да у држави Србији живе истинске патриоте и која зна да једног дана те патриоте морају преузети на себе обавезу и одговорност према јужној српској покрајни. Знају да у Европи и свијету мора једном за сва времена завршити огранци комунизма, па тако и у Србији.

Русија данас у Србији нема правог саговорника у власти. Нема коме да предожи рјешења јер знају да се Београд води логиком „шта ће на све то рећи САД и Њемачка“.

Такође, заборавља ли неко политику Русије према Хашком трибуналу? Па руски званичници, у првим редовима Рогозин и Чуркин су први рекли још давно, да је тај суд – суд за Србе, да Србија мора да повуче сарадњу са таквим судом и да Србија никакве користи неће имати од испоручивања својих генерала, политичара и осталих људи 90-их.

Шта се на крају испоставило? Држава Србија изручила цијели војни и политички естабилишмент Србије 90-их и на крају тројицу најтраженијих Младића, Караџића и Хаџића; и шта је држава добила? Ћорак? Па наравно. Обезглављени трче за понудом која се зове статус канидата и онда им стане једна САД-ЕУ-Кфор барикада под насловом „ријешите се паралелних институција на сјеверу Косова“.

Кога овај режим жели да направи лудим?

Додуше, све ово мирише на продају тј. колективну распродају српских националних интереса која је одавно пројектовано. Само је требало инсталирати погодне људе и да се проблем полако приводи крају.

А Русија, малтене испуни ону чувену изјаву Владимира Путина „Руси посташе већи Срби од самих Срба“. И да је то стратешки циљ Русије, па шта? Кад народ Србије даје највише гласова демократама који очигледно не знају да воде националну политику, онда препустимо то Већем Србину који је за то способан јер нама у овом тренутку најмање требају марионете и плаћени политички герилци.

Више се за српске интересе бори Виталиј Чуркин на сједници СБ УН него нпр. Мирко Цветковић који је у послиједње вријеме невидљив у јавности, нарочито по питању Косова, а премијер!

Док год појединци и неке политичке странке не схвате значај јединог српског савезника и пријатеља ми ћемо увијек бити развучени, као жвака. Уз то, наравно, не рачунам неке Чеде Јовановиће.

Политика и запад и исток (садашња власт) говори о томе колико је наш национални курс неодређен или боље речено не постоји.

Онај тзв. Београдски безбиједносни форум је суштина. Формиран да гаји симпатије према западу и да се Русија понизи тако што се неће ни споменути. Али, кога је истински емотиван и љутит говор амбасадора Конузина продрмао и потресао? Само оне обезправљене (праве) интелектуалце и српску истинску десницу јер се зна шта је позадина амбасадоровог излагања.

Чувено питање „Има ли у овој сали Срба“ довољно говори… Мисли се у себи амбасадор, причате овдје глобалне бајке, визије свијета за будућност за које ја боље од вас свих знам и лупетате у празно, а сутра вам долазе косовски цариници на Јариње и Брњак. Форум је морао да испуни своју форму, па је с тим правом господин Вејвода руском амбасдору рекао „да му је истекло вријеме за говор“. Причамо о безбиједности, а не спомињемо тренутну ситуацију на Косову? Форум је испунио своју форму, као кад крава завије мрмота у фолију.

Како државни врх Србије то брани легитимне националне интересе? Причама, медијима, спекулацијама министара? Сва та наука је садржана само у јавној осуди, а то је умјесто наших властодржаца урадио управо амбасдор Конузин који је на БГ форум фесту осудио Кфор и Еулекс да крше статусну неутралност гарантовану резолуцијом 1244.

И на крају, Чедина инспирација Русијом у виду великог и модерног колонијалисте је успјела. Бар би ја то волио да се обистини. Ако смо већ немоћни, слаби и неспособни да водимо стратешку политику зашто не пружити пуну подршку јачем брату да то рјеши умјесто нас кад већ има ту жељу јер га ми не тјерамо?

Ако нисмо способни да извеземо у пуном капацитету своје пољопривредне производе попут малине, шљиве, јабуке, крушке… Ако нисмо способни да рјешавамо питање српске мањине широм свијета; неспособни да воде политику према Републици Српској; У чему је онда лоша поставка модерног колонијализма? Држава не функционише…

Од друштва баба и дједова и великих визионара је лоша тачка само прагматизам.



0 КОМЕНТАРА

  1. Јако добар текст.
    Но како год, чињеница је да су нас Руси увијек подржавали у вези Косова и то једноставно ову власт мора пробудити из зимског сна, ако већ негирају да нису западне марионете. Ствар је дакле у јасном принципу, окренимо се онима који нас подржавају, а не онима који су нам пријатељи „преко оне ствари“.
    Слажем се да Русија као велика сила има своје интересе на Балкану и то је такође по мени оправдано. Ко нема геостратешке или неке друге интересе он није држава, а камоли нека назови сила.

  2. Ја разумијем да је аутор млад дечко али то не оправдава чињеницу да је текст на нивоу политички
    мислећег десетогодишњака.. Мало смањити емоције а појачати смисао ѕа анализу..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *