Марко Шикуљак: Куд се деде борба против фашизма

Седамдесет година од херцеговачког устанка против фашистичке НДХ и њене политике истребљења Срба није добио ни приближно дужне пажње у српским медијима. Фронтал.РС ће покушати да мало поправи ствар. Трећег јуна 1941. у невесињском селу Доњи Дрежањ дошло је до првог сукоба српског становништва и усташких јединица, на ријеци Заломци. Поучени покољем у селу Удрежње, […]

среда, јун 8, 2011 / 15:26

Седамдесет година од херцеговачког устанка против фашистичке НДХ и њене политике истребљења Срба није добио ни приближно дужне пажње у српским медијима. Фронтал.РС ће покушати да мало поправи ствар.

Трећег јуна 1941. у невесињском селу Доњи Дрежањ дошло је до првог сукоба српског становништва и усташких јединица, на ријеци Заломци. Поучени покољем у селу Удрежње, Дрежањци нису хтјели у смрт без борбе, и нису дозволили усташама да уђу у њихово село.

Гацко се подиже 6. јуна, нападају се усташке касарне и станице у Казанцима и Јасенику, 15. јуна се потискује одред Црне Легије, 26. устаници обарају 3 усташка лака авиона, а на Видовдан ослобађају Автовац код Гацка. Неки ове догађаје наводе као први устанак против фашизма у покореној Европи.

Званично, почетак устанка у Југосалавији прославићемо 27. јуна, када је КПЈ прогласила устанак, пет дана након што је пукао савез Њемачке и СССР, а Нијемци кренули на СССР, док се први устанак у БиХ региструје 27. јула када је ослобођен Дрвар.

Као што се види из описаног, борбе по Херцеговини су биле много озбиљније од пушкарања Жикице Јовановића Шпанца 7. јула, када је на сеоском збору у Белој Цркви убио два жандарма. Тај дан и чин се узима за почетак устанка у Србији.

Брљево, 6. јун 2011.

Није стога јасно зашто за почетак устанка не узима 3. јун, осим што та побуна није имала комунистички карактер. Устаници нису имали никакав идеолошки предзнак, и подјеле на четнике и партизане су дошле касније. Заједничка је била борба за биолошки опстанак српског народа.

Историјско памћење златне рибице

Устанак у Дрежњу 3. јуна и Брљеву код Гацка 6. јуна обиљежени су скромно, без званичника са највишег нивоа и без медијске пажње.

Када се буду обиљежавали званични датуми, вјероватно ће услиједити реакције и препирке са лажним партизанима из СДП, па ће се приликом помена на Јасеновац говорити како би странци боље разумјели шта нам се десило деведедетих, да знају за Јасеновац.

Али се нећемо потрудити да системски рашчистимо ствари. Да достојно обиљежимо херцеговачки устанак, да се организује научни скуп који ће му дати заслужено мјесто у историји и да се за њега чује у свијету. Па Боже здравља, можда неко без тендера добије паре да сними филм о херцеговачком устанку.

Исто важи и за сјећање и обиљежавање Јасеновца. Један дан у години није ништа, већ би смишљеним и систематским дјеловањем требало ширити истину о том логору, и геноциду који симболише. Само кад би се ту укључила и држава, а не посао препустити само појединцима који ће своју корист претпоставити вишем циљу.

Ко контролише прошлост, контролише и будућност, писао је Орвел. Стога се о прошлости и историјској истини мора бринути. Нико се не може оправдати реченицом "ми смо били на побједничкој страни" уколико жели да фризира историју. Показало се да се то може трагично одразити на будућност.



0 КОМЕНТАРА

  1. Овај Марко ми се чини да је млад момак, ако сам добро схватио. Али пише све боље и боље, и то о правим темама, о којима већина његових вршњака нема појма. Уопште им то не пада на памет и баве се само дрогом и напијањем по граду.

    „Нико се не може оправдати реченицом „ми смо били на побједничкој страни“ уколико жели да фризира историју. Показало се да се то може трагично одразити на будућност.“

    Ово је толико добро речено, да од мене Марко добија одмах 10 бамбија!

  2. Свака част Марко, ово је вриједно пажње не само да би се пркосило „званичним“ датумима, већ једноставно да се повежу ствари и тек тад ће све доћи на своје мјесто!

    Устанак није имао инцијативу из централа кпј, а није чак ни из Равне Горе што се тиче територија западно од Дрине, сав тај фалсификат историје траје и данас, кад нови папа одаје пошту алојзу степинцу, без и трунке одговорности или нелагоде за Јасеновац!
    Перцепција је да су се тамо неки комунисти подизали на устанак против новостворене ндх па у свему томе обзиром на ватиканску јерез против комуниста није ни страшно што су усташе побиле тамо неке комунисте!

    Нажалост терет амнестије најкрвавијих усташких злочинаца смо сами ми Срби као народ себи ставили за врат, јер се увијек говорило о шачицама усташа а не о цијелом усташком националном покрету, који је упориште имао у ватикану и данас га има!
    У Нинбергу није суђено најкрволочнијим фашистима усташама, зато што је комунистички антифашизам за нас Србе био погубнији од самог фашизма!

  3. Г. Шикуљак, одличан текст. Зашто се не обиљежавају ови датуми? Зато што комунисти нису били за борбу против фашизма, док Хитлер није напао СССР. Тек кад се то догодило, наредбом КОМИНТЕРНЕ, наређено је наношење губитака Нијемцима, да би се дио трупа задржао на овом фронту, да све јединице не иду у СССР. У међувремену, народ, на простору БиХ и Хрватске је под страшним усташким злочинима, се самоорганизовао. После рата су измишљени ти наводни датуми устанка. Слично имате и после, рецимо, код датума ослобођења. Ево вам приједлог за нову колумну. Бијељина, град гдје ви живите, је ослобођен 2. априла 1945., а слави се 24. септембар као дан ослобођења. Никоме није јасно зашто. Али се стварни дан ослобођења заташкава јер при ослобођењу Бијељине велики број партизана погинуо, од укопаних усташких јединица. Причао ми својевремно један старина, да у нападима при ослобођења Бијељиње, партизани имали огромне губитке. Тако би се од батаљона људи, живих и здравих вратило на одмор 4-5 бораца. Партизани су више од 20 ослобађали Бијељину. Ово је битно због тога што се овај датум од 1992. злоупотребљава од оних чији су преци били укопани 1945. године

Оставите одговор